¹Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,

¹Kaza im i prispodobu kako valja svagda moliti i nikada ne sustati:

²Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.

²"U nekom gradu bio sudac. Boga se nije bojao, za ljude nije mario.

³А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.

³U tom gradu bijaše i neka udovica. Dolazila k njemu i molila: 'Obrani me od mog tužitelja!'

⁴И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,

⁴No on ne htjede zadugo. Napokon reče u sebi: 'Iako se Boga ne bojim nit za ljude marim, ipak,

⁵Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.

⁵jer mi udovica ova dodijava, obranit ću je da vječno ne dolazi mučiti me.'"

⁶Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.

⁶Nato reče Gospodin: "Čujte što govori nepravedni sudac!

⁷А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?

⁷Neće li onda Bog obraniti svoje izabrane koji dan i noć vape k njemu sve ako i odgađa stvar njihovu?

⁸Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?

⁸Kažem vam, ustat će žurno na njihovu obranu. Ali kad Sin Čovječji dođe, hoće li naći vjere na zemlji?"

⁹А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:

⁹Nekima pak koji se pouzdavahu u sebe da su pravednici, a druge potcjenjivahu, reče zatim ovu prispodobu:

¹⁰Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.

¹⁰"Dva čovjeka uziđoše u Hram pomoliti se: jedan farizej, drugi carinik.

¹¹Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.

¹¹Farizej se uspravan ovako u sebi molio: 'Bože, hvala ti što nisam kao ostali ljudi: grabežljivci, nepravednici, preljubnici ili - kao ovaj carinik.'

¹²Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.

¹²Postim dvaput u tjednu, dajem desetinu od svega što steknem.'

¹³А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.

¹³A carinik, stojeći izdaleka, ne usudi se ni očiju podignuti k nebu, nego se udaraše u prsa govoreći: 'Bože milostiv budi meni grešniku!'

¹⁴Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.

¹⁴Kažem vam: ovaj siđe opravdan kući svojoj, a ne onaj! Svaki koji se uzvisuje, bit će ponižen; a koji se ponizuje, bit će uzvišen."

¹⁵Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.

¹⁵A donosili mu i dojenčad da ih se dotakne. Vidjevši to, učenici im branili.

¹⁶А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.

¹⁶A Isus ih dozva i reče: "Pustite dječicu neka dolaze k meni i ne priječite im jer takvih je kraljevstvo Božje."

¹⁷И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.

¹⁷"Zaista, kažem vam, tko ne primi kraljevstva Božjega kao dijete, ne, u nj neće ući."

¹⁸И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни?

¹⁸I upita ga neki uglednik: "Učitelju dobri, što mi je činiti da baštinim život vječni?"

¹⁹А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.

¹⁹Reče mu Isus: "Što me zoveš dobrim? Nitko nije dobar, doli Bog jedini.

²⁰Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.

²⁰Zapovijedi znaš: Ne čini preljuba! Ne ubij! Ne ukradi! Ne svjedoči lažno! Poštuj oca svoga i majku!"

²¹А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.

²¹A onaj će: "Sve sam to čuvao od mladosti."

²²А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.

²²Čuvši to, Isus mu reče: "Još ti jedno preostaje: sve što imaš prodaj i razdaj siromasima pa ćeš imati blago na nebu. A onda dođi i idi za mnom."

²³А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.

²³Kad je on to čuo, ražalosti se jer bijaše silno bogat.

²⁴А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!

²⁴Vidjevši ga, reče Isus: "Kako li je teško imućnicima u kraljevstvo Božje!

²⁵Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.

²⁵Lakše je devi kroz uši iglene nego bogatašu u kraljevstvo Božje."

²⁶А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?

²⁶Koji su to čuli, rekoše: "Pa tko se onda može spasiti?"

²⁷А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.

²⁷A on će: "Što je nemoguće ljudima, moguće je Bogu."

²⁸А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.

²⁸Nato reče Petar: "Evo, mi ostavismo svoje i pođosmo za tobom."

²⁹А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,

²⁹Isus će im: "Zaista, kažem vam, nema ga tko bi ostavio kuću, ili ženu, ili braću, ili roditelje, ili djecu poradi kraljevstva Božjega,

³⁰Који неће примити више у ово време, и на оном свету живот вечни.

³⁰a da ne bi primio mnogostruko već u ovom vremenu, i u budućem vijeku život vječni."

³¹Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.

³¹I uzevši sa sobom dvanaestoricu, reče im: "Evo uzlazimo u Jeruzalem i na Sinu Čovječjem ispunit će se sve što su napisali proroci:

³²Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,

³²doista, bit će predan poganima, izrugan, zlostavljan i popljuvan;

³³И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.

³³i pošto ga izbičuju, ubit će ga, ali on će treći dan ustati."

³⁴И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.

³⁴No oni ništa od toga ne razumješe. Te im riječi bijahu skrivene i ne shvaćahu što bijaše rečeno.

³⁵А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.

³⁵A kad se približavao Jerihonu, neki slijepac sjedio kraj puta i prosio.

³⁶А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?

³⁶Čuvši gdje mnoštvo prolazi, raspitivao se što je to.

³⁷И казаше му да Исус Назарећанин пролази.

³⁷Rekoše mu: "Isus Nazarećanin prolazi."

³⁸И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.

³⁸Tada povika: "Isuse, Sine Davidov, smiluj mi se!"

³⁹И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.

³⁹Oni ga sprijeda ušutkivali, ali on je još jače vikao: "Sine Davidov, smiluj mi se!"

⁴⁰И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га

⁴⁰Isus se zaustavi i zapovjedi da ga dovedu k njemu. Kad se on približi, upita ga:

⁴¹Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.

⁴¹"Što hoćeš da ti učinim?" A on će: "Gospodine, da progledam."

⁴²А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.

⁴²Isus će mu: "Progledaj! Vjera te tvoja spasila."

⁴³И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.

⁴³I umah progleda i uputi se za njim slaveći Boga. I sav narod koji to vidje dade hvalu Bogu.