¹И онај дан изишавши Исус из куће сеђаше крај мора.

¹Onoga dana Isus iziđe iz kuće i sjede uz more.

²И сабраше се око Њега људи многи, тако да мора ући у лађу и сести; а народ сав стајаше по брегу.

²I nagrnu k njemu silan svijet te je morao ući u lađu: sjede, a sve ono mnoštvo stajaše na obali.

³И Он им казива много у причама говорећи: Гле, изиђе сејач да сеје.

³I zborio im je mnogo u prispodobama: "Gle, iziđe sijač sijati.

⁴И кад сејаше, једна зрна падоше крај пута, и дођоше птице и позобаше их;

⁴I dok je sijao, nešto zrnja pade uz put, dođoše ptice i pozobaše ga.

⁵А друга падоше на каменита места, где не беше много земље, и одмах изникоше; јер не беше у дубину земље.

⁵Nešto opet pade na kamenito tlo, gdje nemaše dosta zemlje, i odmah izniknu jer nemaše duboke zemlje.

⁶И кад обасја сунце, повенуше, и будући да немаху жила, посахнуше.

⁶A kad sunce ogranu, izgorje i jer nemaše korijena, osuši se.

⁷А друга падоше у трње, и нарасте трње, и подави их.

⁷Nešto opet pade u trnje, trnje uzraste i uguši ga.

⁸А друга падоше на земљу добру, и доношаху род, једно по сто, а једно по шездесет, а једно по тридесет.

⁸Nešto napokon pade na dobru zemlju i davaše plod: jedno stostruk, drugo šezdesetostruk, treće tridesetostruk."

⁹Ко има уши да чује нека чује.

⁹"Tko ima uši, neka čuje!"

¹⁰И приступивши ученици рекоше Му: Зашто им говориш у причама?

¹⁰I pristupe učenici pa ga zapitaju: "Zašto im zboriš u prispodobama?"

¹¹А Он одговарајући рече им: Вама је дано да знате тајне царства небеског, а њима није дано.

¹¹On im odgovori: "Zato što je vama dano znati otajstva kraljevstva nebeskoga, a njima nije dano.

¹²Јер ко има, даће му се, и претећи ће му; а који нема, узеће му се и оно што има.

¹²Doista, onomu tko ima dat će se i obilovat će, a onomu tko nema oduzet će se i ono što ima.

¹³Зато им говорим у причама, јер гледајући не виде, и чујући не чују нити разумеју.

¹³U prispodobama im zborim zato što gledajući ne vide i slušajući ne čuju i ne razumiju."

¹⁴И збива се на њима пророштво Исаијино, које говори: Ушима ћете чути, и нећете разумети; и очима ћете гледати, и нећете видети.

¹⁴"Tako se ispunja na njima proroštvo Izaijino koje govori: Slušat ćete, slušati - i nećete razumjeti; gledat ćete, gledati - i nećete vidjeti!

¹⁵Јер је одрвенило срце ових људи, и ушима тешко чују, и очи су своје затворили да како не виде очима, и ушима не чују, и срцем не разумеју, и не обрате се да их исцелим.

¹⁵Jer usalilo se srce naroda ovoga: uši začepiše, oči zatvoriše da očima ne vide, ušima ne čuju, srcem ne razumiju te se ne obrate pa ih izliječim.

¹⁶А благо вашим очима што виде, и ушима вашим што чују.

¹⁶A blago vašim očima što vide, i ušima što slušaju.

¹⁷Јер вам кажем заиста да су многи пророци и праведници желели видети шта ви видите, и не видеше; и чути шта ви чујете, и не чуше.

¹⁷Zaista, kažem vam, mnogi su proroci i pravednici željeli vidjeti što vi gledate, ali nisu vidjeli; i čuti što vi slušate, ali nisu čuli."

¹⁸Ви пак чујте причу о сејачу:

¹⁸"Vi, dakle, poslušajte prispodobu o sijaču.

¹⁹Свакоме који слуша реч о царству и не разуме, долази нечастиви и краде посејано у срцу његовом: то је око пута посејано.

¹⁹Svakomu koji sluša Riječ o Kraljevstvu, a ne razumije, dolazi Zli te otima što mu je u srcu posijano. To je onaj uz put zasijan.

²⁰А на камену посејано то је који слуша реч и одмах с радости прими је,

²⁰A zasijani na tlo kamenito - to je onaj koji čuje Riječ i odmah je s radošću prima,

²¹Али нема корена у себи, него је непостојан, па кад буде до невоље или га потерају речи ради, одмах удари натраг.

²¹ali nema u sebi korijena, nego je nestalan: kad zbog Riječi nastane nevolja ili progonstvo, odmah se pokoleba.

²²А посејано у трњу то је који слуша реч, но брига овог света и превара богатства загуше реч, и без рода остане.

²²Zasijani u trnje - to je onaj koji sluša Riječ, ali briga vremenita i zavodljivost bogatstva uguše Riječ, te ona ostane bez ploda.

²³А посејано на доброј земљи то је који слуша реч и разуме, који дакле и род рађа, и доноси један по сто, а један по шездесет, а један по тридесет.

²³Zasijani na dobru zemlju - to je onaj koji Riječ sluša i razumije, pa onda, dakako, urodi i daje: jedan stostruko, jedan šezdesetostruko, a jedan tridesetostruko."

²⁴Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као човек који посеја добро семе у пољу свом,

²⁴Drugu im prispodobu iznese: "Kraljevstvo je nebesko kao kad čovjek posije dobro sjeme na svojoj njivi.

²⁵А кад људи поспаше, дође његов непријатељ и посеја кукољ по пшеници, па отиде.

²⁵Dok su njegovi ljudi spavali, dođe njegov neprijatelj, posije posred žita kukolj i ode.

²⁶А кад ниче усев и род донесе, онда се показа кукољ.

²⁶Kad usjev uzraste i isklasa, tada se pokaza i kukolj.

²⁷Тада дођоше слуге домаћинове и рекоше му: Господару! Ниси ли ти добро семе сејао на својој њиви? Откуда дакле кукољ?

²⁷Sluge pristupe domaćinu pa mu reknu: 'Gospodaru, nisi li ti dobro sjeme posijao na svojoj njivi? Odakle onda kukolj?'

²⁸А он рече им: Непријатељ човек то учини. А слуге рекоше му: Хоћеш ли дакле да идемо да га почупамо?

²⁸On im odgovori: 'Neprijatelj čovjek to učini.' Nato mu sluge kažu: 'Hoćeš li, dakle, da odemo pa da ga pokupimo?'

²⁹А он рече: Не; да не би чупајући кукољ почупали заједно с њиме пшеницу.

²⁹A on reče: 'Ne! Da ne biste sabirući kukolj iščupali zajedno s njim i pšenicu.

³⁰Оставите нека расте обоје заједно до жетве; и у време жетве рећи ћу жетеоцима: Саберите најпре кукољ, и свежите га у снопље да га сажежем; а пшеницу свезите у житницу моју.

³⁰Pustite nek oboje raste do žetve. U vrijeme žetve reći ću žeteocima: Pokupite najprije kukolj i svežite ga u snopove da se spali, a žito skupite u moju žitnicu.'"

³¹Другу причу каза им говорећи: Царство је небеско као зрно горушичино које узме човек и посеје на њиви својој,

³¹I drugu im prispodobu iznese: "Kraljevstvo je nebesko kao kad čovjek uze gorušičino zrno i posija ga na svojoj njivi.

³²Које је истина најмање од свију семена, али кад узрасте, веће је од свега поврћа, и буде дрво да птице небеске долазе, и седају на његовим гранама.

³²Ono je doduše najmanje od svega sjemenja, ali kad uzraste, veće je od svega povrća. Razvije se u stablo te dolaze ptice nebeske i gnijezde mu se po granama."

³³Другу причу каза им: Царство је небеско као квасац који узме жена и метне у три копање брашна док све не ускисне.

³³I drugu im kaza prispodobu: "Kraljevstvo je nebesko kao kad žena uze kvasac i zamijesi ga u tri mjere brašna dok sve ne uskisne."

³⁴Све ово у причама говори Исус људима, и без приче ништа не говораше им:

³⁴Sve je to Isus mnoštvu zborio u prispodobama. I ništa im nije zborio bez prispodoba -

³⁵Да се збуде шта је казао пророк говорећи: Отворићу у причама уста своја, казаћу сакривено од постања света.

³⁵da se ispuni što je rečeno po proroku: Otvorit ću u prispodobama usta svoja, iznijet ću što je sakriveno od postanka svijeta.

³⁶Тада остави Исус људе, и дође у кућу. И приступише к Њему ученици Његови говорећи: Кажи нам причу о кукољу на њиви.

³⁶Tada otpusti mnoštvo i uđe u kuću. Pristupe mu učenici govoreći: "Razjasni nam prispodobu o kukolju na njivi."

³⁷А Он одговарајући рече им: Који сеје добро семе оно је Син човечији;

³⁷On odgovori: "Sijač dobroga sjemena jest Sin Čovječji.

³⁸А њива је свет; а добро семе синови су царства, а кукољ синови су зла;

³⁸Njiva je svijet. Dobro sjeme sinovi su Kraljevstva, a kukolj sinovi Zloga.

³⁹А непријатељ који га је посејао јесте ђаво; а жетва је последак овог века; а жетеоци су анђели.

³⁹Neprijatelj koji ga posija jest đavao. Žetva je svršetak svijeta, a žeteoci anđeli.

⁴⁰Као што се дакле кукољ сабира, и огњем сажиже, тако ће бити на крају овог века.

⁴⁰Kao što se kukolj sabire i ognjem sažiže, tako će biti na svršetku svijeta.

⁴¹Послаће Син човечији анђеле своје, и сабраће из царства Његовог све саблазни и који чине безакоње.

⁴¹Sin će Čovječji poslati svoje anđele da pokupe iz njegova kraljevstva sve zavodnike i bezakonike

⁴²И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.

⁴²i bace ih u peć ognjenu, gdje će biti plač i škrgut zubi.

⁴³Тада ће се праведници засјати као сунце у царству Оца свог. Ко има уши да чује нека чује.

⁴³Tada će pravednici zasjati poput sunca u kraljevstvu Oca svojega." "Tko ima uši, neka čuje!"

⁴⁴Још је царство небеско као благо сакривено у пољу, које нашавши човек сакри и од радости зато отиде и све што има продаде и купи поље оно.

⁴⁴"Kraljevstvo je nebesko kao kad je blago skriveno na njivi: čovjek ga pronađe, sakrije, sav radostan ode, proda sve što ima i kupi tu njivu."

⁴⁵Још је царство небеско као човек трговац који тражи добар бисер,

⁴⁵"Nadalje, kraljevstvo je nebesko kao kad trgovac traga za lijepim biserjem:

⁴⁶Па кад нађе једно многоцено зрно бисера, отиде и продаде све што имаше и купи га.

⁴⁶pronađe jedan dragocjeni biser, ode, rasproda sve što ima i kupi ga."

⁴⁷Још је царство небеско као мрежа која се баци у море и заграби од сваке руке рибе;

⁴⁷"Nadalje, kraljevstvo je nebesko kao kad mreža bačena u more zahvati svakovrsne ribe.

⁴⁸Која кад се напуни, извукоше је на крај, и седавши, избраше добре у судове, а зле бацише напоље.

⁴⁸Kad se napuni, izvuku je na obalu, sjednu i skupe dobre u posude, a loše izbace.

⁴⁹Тако ће бити на полетку века: изићи ће анђели и одлучиће зле од праведних.

⁴⁹Tako će biti na svršetku svijeta. Izići će anđeli, odijeliti zle od pravednih

⁵⁰И бациће их у пећ огњену: онде ће бити плач и шкргут зуба.

⁵⁰i baciti ih u peć ognjenu, gdje će biti plač i škrgut zubi."

⁵¹Рече им Исус: Разуместе ли ово? Рекоше Му: Да, Господе.

⁵¹"Jeste li sve ovo razumjeli?" Odgovore mu: "Jesmo."

⁵²А Он им рече: Зато је сваки књижевник који се научио царству небеском као домаћин који износи из клети своје ново и старо.

⁵²A on će im: "Stoga svaki pismoznanac upućen u kraljevstvo nebesko sličan je čovjeku domaćinu koji iz svoje riznice iznosi novo i staro."

⁵³И кад сврши Исус приче ове, отиде оданде.

⁵³Kad Isus završi sve ove prispodobe, ode odande.

⁵⁴И дошавши на постојбину своју, учаше их по зборницама њиховим тако да Му се дивљаху, и говораху: Откуд овоме премудрост ова и моћи?

⁵⁴I dođe u svoj zavičaj. Naučavaše ih u njihovoj sinagogi te zapanjeni govorahu: "Odakle ovomu ta mudrost i te čudesne sile?

⁵⁵Није ли ово дрводељин син? Не зове ли се мати његова Марија, и браћа његова Јаков, и Јосија, и Симон, и Јуда?

⁵⁵Nije li ovo drvodjeljin sin? Nije li mu majka Marija, a braća Jakov, i Josip, i Šimun, i Juda?

⁵⁶И сестре његове нису ли све код нас? Откуд њему ово све?

⁵⁶I sestre mu nisu li sve među nama? Odakle mu sve to?"

⁵⁷И саблажњаваху се о Њега. А Исус рече им: Нема пророка без части осим на постојбини својој и у дому свом.

⁵⁷I sablažnjavahu se o njega. A Isus im reče: "Nije prorok bez časti doli u svom zavičaju i u svom domu."

⁵⁸И не створи онде чудеса многих за неверство њихово.

⁵⁸I ne učini ondje mnogo čudesa zbog njihove nevjere.