¹У то време дође глас до Ирода четворовласника о Исусу;

¹U ono vrijeme doču Herod tetrarh za Isusa

²И рече слугама својим: То је Јован крститељ; он устаде из мртвих, и зато чини чудеса.

²pa reče svojim slugama: "To je Ivan Krstitelj! On uskrsnu od mrtvih i zato čudesne sile djeluju u njemu."

³Јер Ирод ухвати Јована, свеза га и баци у тамницу Иродијаде ради жене Филипа брата свог.

³Herod doista bijaše uhitio Ivana te ga svezana bacio u tamnicu zbog Herodijade, žene brata svoga Filipa.

⁴Јер му говораше Јован: Не можеш ти ње имати.

⁴Jer Ivan mu govoraše: "Ne smiješ je imati!"

⁵И хтеде да га убије, али се побоја народа; јер га држаху за пророка.

⁵Htjede ga ubiti, ali se bojao naroda jer su ga smatrali prorokom.

⁶А кад беше дан рођења Иродовог, игра кћи Иродијадина пред њима и угоди Ироду.

⁶Na Herodov rođendan zaplesa kći Herodijadina pred svima i svidje se Herodu.

⁷Зато и с клетвом обећа јој дати шта год заиште.

⁷Zato se zakle dati joj što god zaište.

⁸А она научена од матере своје: Дај ми, рече, овде на кругу главу Јована крститеља.

⁸A ona nagovorena od matere: "Daj mi, reče, ovdje na pladnju glavu Ivana Krstitelja."

⁹И забрину се цар; али клетве ради и оних који се гошћаху с њим, заповеди јој дати.

⁹Ražalosti se kralj, ali zbog zakletve i sustolnika zapovjedi da se dade.

¹⁰И посла те посекоше Јована у тамници.

¹⁰Posla odrubiti glavu Ivanu u tamnici.

¹¹И донесоше главу његову на кругу, и дадоше девојци, и однесе је матери својој.

¹¹I doniješe glavu njegovu na pladnju, dadoše djevojci, a ona je odnije materi.

¹²И дошавши ученици његови, узеше тело његово и укопаше га; и дођоше Исусу те јавише.

¹²A učenici njegovi dođu, uzmu njegovo tijelo i pokopaju ga pa odu i jave Isusu.

¹³И чувши Исус, отиде оданде у лађи у пусто место насамо. А кад то чуше људи, идоше за Њим пешице из градова.

¹³Kad je Isus to čuo, povuče se odande lađom na samotno mjesto, u osamu. Dočuo to narod pa pohrli pješice za njim iz gradova.

¹⁴И изашавши Исус виде многи народ, и сажали му се за њих, и исцели болеснике њихове.

¹⁴Kad on iziđe, vidje silan svijet, sažali mu se nad njim te izliječi njegove bolesnike.

¹⁵А пред вече приступише к Њему ученици Његови говорећи: Овде је пусто место, а доцкан је већ; отпусти народ нека иде у села да купи себи хране.

¹⁵Uvečer mu pristupe učenici pa mu reknu: "Pust je ovo kraj i već je kasno. Otpusti dakle svijet: neka odu po selima kupiti hrane."

¹⁶А Исус рече им: Не треба да иду; подајте им ви нека једу.

¹⁶A Isus im reče: "Ne treba da idu, dajte im vi jesti."

¹⁷А они рекоше Му: Немамо овде до само пет хлебова и две рибе.

¹⁷Oni mu kažu: "Nemamo ovdje ništa osim pet kruhova i dvije ribe."

¹⁸А Он рече: Донесите ми их овамо.

¹⁸A on će im: "Donesite mi ih ovamo."

¹⁹И заповеди народу да поседају по трави; па узе оних пет хлебова и две рибе, и погледавши на небо благослови, и преломивши даде ученицима својим, а ученици народу.

¹⁹I zapovjedi da mnoštvo posjeda po travi. On uze pet kruhova i dvije ribe, pogleda na nebo, izreče blagoslov pa razlomi i dade kruhove učenicima, a učenici mnoštvu.

²⁰И једоше сви, и наситише се, и накупише комада што претече дванаест котарица пуних.

²⁰I jeli su svi i nasitili se. Od preteklih ulomaka nakupiše dvanaest punih košara.

²¹А оних што су јели беше људи око пет хиљада, осим жена и деце.

²¹A blagovalo je oko pet tisuća muškaraca, osim žena i djece.

²²И одмах натера Исус ученике своје да уђу у лађу и напред да иду на оне стране док Он отпусти народ.

²²I odmah prisili učenike da uđu u lađu i da se prebace prijeko dok on otpusti mnoštvo.

²³И отпустивши народ попе се на гору сам да се моли Богу. И увече беше онде сам.

²³A pošto otpusti mnoštvo, uziđe na goru, nasamo, da se pomoli. Uvečer bijaše ondje sam.

²⁴А лађа беше насред мора у невољи од валова, јер беше противан ветар.

²⁴Lađa se već mnogo stadija bila ostisla od kraja, šibana valovima. Bijaše protivan vjetar.

²⁵А у четврту стражу ноћи отиде к њима Исус идући по мору.

²⁵O četvrtoj noćnoj straži dođe on k njima hodeći po moru.

²⁶И видевши Га ученици по мору где иде, поплашише се говорећи: То је утвара; и од страха повикаше.

²⁶A učenici ugledavši ga kako hodi po moru, prestrašeni rekoše: "Utvara!" I od straha kriknuše.

²⁷А Исус одмах рече им говорећи: Не бојте се; ја сам, не плашите се.

²⁷Isus im odmah progovori: "Hrabro samo! Ja sam! Ne bojte se!"

²⁸А Петар одговарајући рече: Господе! Ако си Ти, реци ми да дођем к Теби по води.

²⁸Petar prihvati i reče: "Gospodine, ako si ti, zapovjedi mi da dođem k tebi po vodi!"

²⁹А Он рече: Ходи. И изишавши из лађе Петар иђаше по води да дође к Исусу.

²⁹A on mu reče: "Dođi!" I Petar siđe s lađe te, hodeći po vodi, pođe k Isusu.

³⁰Но видећи ветар велики уплаши се, и почевши се топити, повика говорећи: Господе, помагај!

³⁰Ali kad spazi vjetar, poplaši se, počne tonuti te krikne: "Gospodine, spasi me!"

³¹И одмах Исус пруживши руку ухвати Петра, и рече му: Маловерни! Зашто се посумња?

³¹Isus odmah pruži ruku, dohvati ga i kaže mu: "Malovjerni, zašto si posumnjao?"

³²И кад уђоше у лађу, преста ветар.

³²Kad uđoše u lađu, utihnu vjetar.

³³А који беху у лађи приступише и поклонише Му се говорећи: Ваистину Ти си Син Божји.

³³A oni na lađi poklone mu se ničice govoreći: "Uistinu, ti si Sin Božji!"

³⁴И прешавши дођоше у земљу генисаретску.

³⁴Pošto preploviše, dođu na kraj, u Genezaret.

³⁵И познавши Га људи из оног места, послаше по свој оној околини, и донесоше к Њему све болеснике.

³⁵I ljudi ga onoga kraja prepoznaju pa razglase po svoj onoj okolici. I donošahu mu sve bolesnike

³⁶И мољаху Га да се само дотакну скута од Његове хаљине; и који се дотакоше оздравише.

³⁶te ga moljahu da se samo dotaknu skuta njegove haljine. I koji bi se dotakli, ozdravili bi.