¹Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.

¹"Kraljevstvo je nebesko kao kad domaćin rano ujutro izađe najmiti radnike u svoj vinograd.

²И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.

²Pogodi se s radnicima po denar na dan i pošalje ih u svoj vinograd.

³И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,

³Izađe i o trećoj uri i vidje druge gdje stoje na trgu besposleni

⁴И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.

⁴pa i njima reče: 'Idite i vi u moj vinograd pa što bude pravo, dat ću vam.'

⁵И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.

⁵I oni odoše. Izađe opet o šestoj i devetoj uri te učini isto tako.

⁶И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?

⁶A kad izađe o jedanaestoj uri, nađe druge gdje stoje i reče im: 'Zašto ovdje stojite vazdan besposleni?'

⁷Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.

⁷Kažu mu: 'Jer nas nitko ne najmi.' Reče im: 'Idite i vi u vinograd.'"

⁸А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.

⁸"Uvečer kaže gospodar vinograda svojemu upravitelju: 'Pozovi radnike i podaj im plaću počevši od posljednjih pa sve do prvih.'

⁹И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.

⁹Dođu tako oni od jedanaeste ure i prime po denar.

¹⁰А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.

¹⁰Pa kada dođu oni prvi, pomisle da će primiti više, ali i oni prime po denar.

¹¹И примивши викаху на господара.

¹¹A kad primiše, počeše mrmljati protiv domaćina:

¹²Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.

¹²'Ovi posljednji jednu su uru radili i izjednačio si ih s nama, koji smo podnosili svu tegobu dana i žegu.'"

¹³А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?

¹³"Nato on odgovori jednomu od njih: 'Prijatelju, ne činim ti krivo. Nisi li se pogodio sa mnom po denar?

¹⁴Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.

¹⁴Uzmi svoje pa idi. A ja hoću i ovomu posljednjemu dati kao i tebi.

¹⁵Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?

¹⁵Nije li mi slobodno činiti sa svojim što hoću? Ili zar je oko tvoje zlo što sam ja dobar?'"

¹⁶Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.

¹⁶"Tako će posljednji biti prvi, a prvi posljednji."

¹⁷И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:

¹⁷Dok je Isus uzlazio u Jeruzalem, uze dvanaestoricu nasamo te im putem reče:

¹⁸Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;

¹⁸"Evo, uzlazimo u Jeruzalem i Sin Čovječji bit će predan glavarima svećeničkim i pismoznancima. Osudit će ga na smrt

¹⁹И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.

¹⁹i predati poganima da ga izrugaju, izbičuju i razapnu, ali on će treći dan uskrsnuti."

²⁰Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.

²⁰Tada mu pristupi mati sinova Zebedejevih zajedno sa sinovima, pade ničice da od njega nešto zaište.

²¹А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.

²¹A on će joj: "Što želiš?" Kaže mu: "Reci da ova moja dva sina u tvome kraljevstvu sjednu uza te, jedan tebi zdesna, drugi slijeva."

²²А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.

²²Isus odgovori: "Ne znate što ištete. Možete li piti čašu koju ću ja piti?" Kažu mu: "Možemo!"

²³И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.

²³A on im reče: "Čašu ćete moju doduše piti, ali sjesti meni zdesna ili slijeva - to nisam ja vlastan dati, to je onih kojima je pripravio moj Otac."

²⁴И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.

²⁴Kada su to čula ostala desetorica, razgnjeve se na dva brata.

²⁵А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.

²⁵Zato ih Isus dozva i reče: "Znate da vladari gospoduju svojim narodima i velikaši njihovi drže ih pod vlašću.

²⁶Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.

²⁶Neće tako biti među vama! Naprotiv, tko hoće da među vama bude najveći, neka vam bude poslužitelj.

²⁷И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.

²⁷I tko god hoće da među vama bude prvi, neka vam bude sluga."

²⁸Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.

²⁸"Tako i Sin Čovječji nije došao da bude služen, nego da služi i život svoj dade kao otkupninu za mnoge."

²⁹И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.

²⁹Kad su izlazili iz Jerihona, pođe za njim silan svijet.

³⁰И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

³⁰I gle, dva slijepca sjeđahu kraj puta. Čuvši da Isus prolazi, povikaše: "Gospodine, smiluj nam se, Sine Davidov!"

³¹А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!

³¹Mnoštvo ih ušutkivalo, ali oni još jače viknuše: "Gospodine, smiluj nam se, Sine Davidov!"

³²И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?

³²Isus se zaustavi, dozove ih i reče: "Što hoćete da vam učinim?"

³³Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.

³³Kažu mu: "Gospodine, da nam se otvore oči."

³⁴И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.

³⁴Isus se ganut dotače njihovim očiju i oni odmah progledaše. I pođoše za njim.