¹И ушавши у лађу пређе и дође у свој град.

¹I ušavši u lađu, preplovi i dođe u svoj grad.

²И гле, донесоше Му узета који лежаше на одру. И видевши Исус веру њихову рече узетом: Не бој се, синко, опраштају ти се греси твоји.

²Kad gle, doniješe mu uzetoga koji je ležao na nosiljci. Vidjevši njihovu vjeru, reče Isus uzetomu: "Hrabro, sinko, otpuštaju ti se grijesi!"

³И гле, неки од књижевника рекоше у себи: Овај хули на Бога.

³A gle, neki od pismoznanaca rekoše u sebi: "Ovaj huli!"

⁴И видећи Исус помисли њихове рече: Зашто зло мислите у срцима својим?

⁴Prozrevši njihove misli, Isus reče: "Zašto snujete zlo u srcima?

⁵Јер шта је лакше рећи: Опраштају ти се греси; или рећи: Устани и ходи?

⁵Ta što je lakše reći: 'Otpuštaju ti se grijesi' ili reći: 'Ustani i hodi'?

⁶Али да знате да власт има Син човечији на земљи опраштати грехе (тада рече узетом): Устани, узми одар свој и иди дома.

⁶Ali da znate: vlastan je Sin Čovječji na zemlji otpuštati grijehe!" Tada reče uzetomu: "Ustani, uzmi nosiljku i pođi kući!"

⁷И уставши отиде дома.

⁷I on usta te ode kući.

⁸А људи видећи чудише се, и хвалише Бога, који је дао власт такву људима.

⁸Kad mnoštvo to vidje, zaprepasti se i poda slavu Bogu koji takvu vlast dade ljudima.

⁹И одлазећи Исус оданде виде човека где седи на царини, по имену Матеја, и рече му: Хајде за мном. И уставши отиде за Њим.

⁹Odlazeći odande, ugleda Isus čovjeka zvanog Matej gdje sjedi u carinarnici. I kaže mu: "Pođi za mnom!" On usta i pođe za njim.

¹⁰И кад јеђаше у кући, гле, многи цариници и грешници дођоше и јеђаху с Исусом и с ученицима Његовим.

¹⁰Dok je Isus bio u kući za stolom, gle, mnogi carinici i grešnici dođoše za stol s njime i njegovim učenicima.

¹¹И видевши то фарисеји говораху ученицима Његовим: Зашто с цариницима и грешницима учитељ ваш једе и пије?

¹¹Vidjevši to, farizeji stanu govoriti: "Zašto vaš učitelj jede s carinicima i grešnicima?"

¹²А Исус чувши то рече им: Не требају здрави лекара него болесни.

¹²A on, čuvši to, reče: "Ne treba zdravima liječnika, nego bolesnima.

¹³Него идите и научите се шта значи: Милости хоћу, а не прилога. Јер ја нисам дошао да зовем праведнике но грешнике на покајање.

¹³Hajdete i proučite što znači: Milosrđe mi je milo, a ne žrtva. Ta ne dođoh zvati pravednike, nego grešnike."

¹⁴Тада приступише к Њему ученици Јованови говорећи: Зашто ми и фарисеји постимо много, а ученици твоји не посте?

¹⁴Tada pristupe k njemu Ivanovi učenici govoreći: "Zašto mi i farizeji postimo, a učenici tvoji ne poste?"

¹⁵А Исус рече им: Еда ли могу сватови плакати док је с њима женик? Него ће доћи време кад ће се отети од њих женик, и онда ће постити.

¹⁵Nato im Isus reče: "Mogu li svatovi tugovati dok je s njima zaručnik? Doći će već dani kad će im se ugrabiti zaručnik, i tada će postiti!"

¹⁶Јер нико не меће нову закрпу на стару хаљину; јер ће се закрпа одадрети од хаљине, и гора ће рупа бити.

¹⁶"A nitko ne stavlja krpe od sirova sukna na staro odijelo, jer zakrpa vuče s odijela pa nastane još veća rupa."

¹⁷Нити се лије вино ново у мехове старе; иначе мехови продру се и вино се пролије, и мехови пропадну. Него се лије вино ново у мехове нове, и обоје се сачува.

¹⁷"I ne ulijeva se novo vino u stare mješine. Inače se mješine proderu, vino prolije, a mješine propadnu. Nego, novo se vino ulijeva u nove mješine pa se oboje sačuva."

¹⁸Док Он тако говораше њима, гле, кнез некакав дође и клањаше Му се говорећи: Кћи моја сад умре; него дођи и метни на њу руку своју, и оживеће.

¹⁸Dok im on to govoraše, gle, pristupi neki glavar, pokloni mu se do zemlje i reče: "Kći mi, evo, umrije, ali dođi, stavi ruku na nju, i oživjet će."

¹⁹И уставши Исус за њим пође и ученици Његови.

¹⁹Isus usta te s učenicima pođe za njim.

²⁰И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати Му се скута од хаљине Његове.

²⁰I gle, neka žena koja bolovaše dvanaest godina od krvarenja priđe odostraga i dotaknu se skuta njegove haljine.

²¹Јер говораше у себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу.

²¹Mislila je: "Dotaknem li se samo njegove haljine, spasit ću se."

²²А Исус обазревши се и видевши је рече: Не бој се, кћери; вера твоја помогла ти је. И оздрави жена од тог часа.

²²A Isus se okrenu i vidjevši je reče: "Hrabro, kćeri, vjera te tvoja spasila." I žena bi spašena od toga časa.

²³И дошавши Исус у дом кнежев и видевши свираче и људе забуњене

²³I uđe Isus u kuću glavarovu. Ugleda svirače i bučno mnoštvo pa

²⁴Рече им: Одступите, јер девојка није умрла, него спава. И подсмеваху Му се.

²⁴reče: "Odstupite! Djevojka nije umrla, nego spava." Oni mu se podsmjehivahu.

²⁵А кад истера људе, уђе, и ухвати је за руку, и уста девојка.

²⁵A kad je svijet bio izbačen, uđe on, primi djevojku za ruku i ona bi uskrišena.

²⁶И отиде глас овај по свој земљи оној.

²⁶I razglasi se to po svem onom kraju.

²⁷А кад је Исус одлазио оданде, за Њим иђаху два слепца вичући и говорећи: Помилуј нас, сине Давидов!

²⁷Kad je Isus odlazio odande, pođu za njim dva slijepca vičući: "Smiluj nam se, Sine Davidov!"

²⁸А кад дође у кућу, приступише к Њему слепци, и рече им Исус: Верујете ли да могу то учинити? А они Му рекоше: Да Господе.

²⁸A kad uđe u kuću, pristupe mu slijepci. Isus im kaže: "Vjerujete li da mogu to učiniti?" Kažu mu: "Da, Gospodine!"

²⁹Тада дохвати се очију њихових говорећи: По вери вашој нека вам буде.

²⁹Tada se dotače njihovih očiju govoreći: "Neka vam bude po vašoj vjeri."

³⁰И отворише им се очи. И запрети им Исус говорећи: Гледајте да нико не дозна.

³⁰I otvoriše im se oči. A Isus im poprijeti: "Pazite da nitko ne dozna!"

³¹А они изишавши разгласише Га по свој земљи оној.

³¹Ali oni, izišavši, razniješe glas o njemu po svem onom kraju.

³²Кад они пак изиђоше, гле, доведоше к Њему човека немог и бесног.

³²Tek što oni iziđoše, gle, doniješe mu njemaka opsjednuta.

³³И пошто изгна ђавола, проговори неми. И дивљаше се народ говорећи: Никада се тога није видело у Израиљу.

³³Pošto izagna đavla, progovori njemak. Mnoštvo se čudom čudilo i govorilo: "Nikada se takvo što ne vidje u Izraelu!"

³⁴А фарисеји говораху: Помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.

³⁴A farizeji govorahu: "Po poglavici đavolskome izgoni đavle."

³⁵И прохођаше Исус по свим градовима и селима учећи по зборницама њиховим и проповедајући јеванђеље о царству, и исцељујући сваку болест и сваку немоћ по људима.

³⁵I obilazio je Isus sve gradove i sela učeći po njihovim sinagogama, propovijedajući Evanđelje o Kraljevstvu i liječeći svaku bolest i svaku nemoć.

³⁶А гледајући људе сажали Му се, јер беху сметени и расејани као овце без пастира.

³⁶Vidjevši mnoštvo, sažali mu se nad njim jer bijahu izmučeni i ophrvani kao ovce bez pastira.

³⁷Тада рече ученицима својим: Жетве је много, а посленика мало.

³⁷Tada reče svojim učenicima: "Žetve je mnogo, a radnika malo.

³⁸Молите се, дакле, Господару од жетве да изведе посленике на жетву своју.

³⁸Molite dakle gospodara žetve da pošalje radnike u žetvu svoju."