¹Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,

¹Mudre izreke Salomona, sina Davidova, kralja izraelskog:

²Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,

²da se spozna mudrost i pouka, da se shvate razumne riječi;

³Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,

³da se primi umna pouka, pravda i pravica i nepristranost;

⁴Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.

⁴da se dade pamet neiskusnima, mladiću znanje i umijeće;

⁵Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,

⁵kad mudar čuje, da umnoži znanje, a razuman steče mudrije misli;

⁶Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.

⁶da razumije izreke i prispodobe, riječi mudraca i njihove zagonetke.

⁷Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.

⁷Strah je Gospodnji početak spoznaje, ali ludi preziru mudrost i pouku.

⁸Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.

⁸Poslušaj, sine moj, pouku oca svoga i ne odbacuj naputka svoje majke!

⁹Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.

⁹Jer će ti biti ljupki vijenac na glavi i ogrlica oko tvoga vrata.

¹⁰Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;

¹⁰Sine moj, ako te grešnici mame, ne pristaj;

¹¹Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;

¹¹ako bi rekli: "Hodi s nama, da vrebamo krv, čekamo u zasjedi nevina ni za što;

¹²Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму;

¹²da ih progutamo žive kao carstvo smrti i cijele kao one koji silaze u grob;

¹³Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;

¹³naplijenit ćemo svakojaka blaga, napuniti svoje kuće plijenom;

¹⁴Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;

¹⁴bacat ćeš s nama svoj ždrijeb, svi ćemo zajedno imati jednu kesu."

¹⁵Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.

¹⁵Sine moj, ne idi s njima na put, makni nogu od njihove staze.

¹⁶Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.

¹⁶Jer na zlo trče svojim nogama i hite prolijevati krv.

¹⁷Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;

¹⁷Jer uzalud je razapinjati mrežu pred očima svima pticama.

¹⁸А они вребају своју крв и заседају својој души.

¹⁸A oni vrebaju vlastitu krv, postavljaju zasjedu svojemu životu.

¹⁹Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.

¹⁹Takva je sudba svih lakomih na ružan dobitak: on ih života stane.

²⁰Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;

²⁰Mudrost glasno uzvikuje na ulici, na trgovima diže svoj glas;

²¹У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;

²¹propovijeda po bučnim uglovima, na otvorenim gradskim vratima govori svoje riječi:

²²Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?

²²"Dokle ćete, vi glupi, ljubiti glupost i dokle će podsmjevačima biti milo podsmijevanje, i dokle će bezumnici mrziti znanje?

²³Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.

²³Poslušajte moju opomenu! Gle, svoj duh pred vas izlijevam, hoću vas poučiti svojim riječima.

²⁴Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,

²⁴Koliko sam vas zvala, a vi ste odbijali; pružala sam ruku, ali je nitko ne opazi.

²⁵Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;

²⁵Nego ste odbacili svaki moj savjet i niste poslušali moje opomene;

²⁶Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;

²⁶zato ću se i ja smijati vašoj propasti, rugat ću se kad vas obuzme tjeskoba:

²⁷Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.

²⁷kad navali na vas strah kao nevrijeme i zgrabi vas propast kao vihor, kad navali na vas nevolja i muka.

²⁸Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.

²⁸Tada će me zvati, ali se ja neću odazvati; tražit će me, ali me neće naći.

²⁹Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;

²⁹Jer su mrzili spoznaju i nisu izabrali Gospodnjeg straha

³⁰Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.

³⁰niti su poslušali moj savjet, nego su prezreli svaku moju opomenu.

³¹Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.

³¹Zato će jesti plod svojeg vladanja i nasititi se vlastitih savjeta.

³²Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.

³²Jer glupe će ubiti njihovo odbijanje, a nemar će upropastiti bezumne.

³³Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.

³³A tko sluša mene, bezbrižan ostaje i spokojno živi bez straha od zla."