Serbian: Cyrillic

Croatian

Proverbs

10

1Мудар је син радост оцу свом, а луд је син жалост матери својој.
1Mudar sin veseli oca, a lud je sin žalost majci svojoj.
2Не помаже неправедно благо, него правда избавља од смрти.
2Ne koristi krivo stečeno blago, dok pravednost izbavlja od smrti.
3Не да Господ да гладује душа праведникова, а имање безбожничко размеће.
3Ne dopušta Jahve da gladuje duša pravednika, ali odbija pohlepu opakih.
4Немарна рука осиромашава, а вредна рука обогаћава.
4Lijena ruka osiromašuje čovjeka, a marljiva ga obogaćuje.
5Ко збира у лето, син је разуман; ко спава о жетви, син је срамотан.
5Tko sabira ljeti, razuman je sin, a tko hrče o žetvi, navlači sramotu.
6Благослови су над главом праведнику, а уста безбожничка покрива насиље.
6Blagoslovi su nad glavom pravedniku, a usta opakih kriju nasilje.
7Спомен праведников остаје благословен, а име безбожничко труне.
7Pravednikov je spomen blagoslovljen, a opakom se ime proklinje.
8Ко је мудра срца, прима заповести; а ко је лудих усана, пашће.
8Tko je mudra srca, prima zapovijedi, dok brbljava luda propada.
9Ко ходи безазлено, ходи поуздано; а ко је опак на путевима својим, познаће се.
9Tko nedužno živi, hodi bez straha, a tko ide krivim putovima, poznat će se.
10Ко намигује оком, даје муку; и ко је лудих усана, пашће.
10Tko žmirka okom, zadaje tugu, a tko ludo zbori, propada.
11Уста су праведникова извор животу, а уста безбожничка покрива насиље.
11Pravednikova su usta izvor života, a opakomu usta kriju nasilje.
12Мрзост замеће свађе, а љубав прикрива све преступе.
12Mržnja izaziva svađu, a ljubav pokriva sve pogreške.
13На уснама разумног налази се мудрост, а за леђа је безумног батина.
13Na usnama razumnoga nalazi se mudrost, a batina je za leđa nerazumna čovjeka.
14Мудри склањају знање, а уста лудога близу су погибли.
14Mudri kriju znanje, a luđakova su usta blizu propasti.
15Богатство је богатима тврд град, сиромаштво је сиромасима погибао.
15Blago je bogatomu tvrdi grad, a ubogima je propast njihovo siromaštvo.
16Рад је праведников на живот, добитак безбожников на грех.
16Pravednik prirađuje za život, a opaki prirađuje za grijeh.
17Ко прима наставу, на путу је к животу; а ко одбацује кар, лута.
17Tko se naputka drži, na putu je života, a zabluđuje tko se na ukor ne osvrće.
18Ко покрива мржњу, лажљивих је усана; и ко износи срамоту безуман је.
18Lažljive usne kriju mržnju, a tko klevetu širi, bezuman je!
19У многим речима не бива без греха; али ко задржава усне своје, разуман је.
19Obilje riječi ne biva bez grijeha, a tko zauzdava svoj jezik, razuman je.
20Језик је праведников сребро одабрано; срце безбожничко не вреди ништа.
20Pravednikov je jezik odabrano srebro, a razum opakoga malo vrijedi.
21Усне праведникове пасу многе, а безумни умиру с безумља.
21Pravednikove su usne hrana mnogima, a luđaci umiru s ludosti svoje.
22Благослов Господњи обогаћава а без муке.
22Gospodnji blagoslov obogaćuje i ne prati ga nikakva muka.
23Безумнику је шала чинити зло, а разуман човек држи се мудрости.
23Bezumniku je radost učiniti sramotno djelo, a razumnu čovjeku biti mudar.
24Чега се боји безбожник, оно ће га снаћи; а шта праведници желе Бог ће им дати.
24Čega se opaki boji, ono će ga stići, a pravednička se želja ispunjava.
25Као што пролази олуја, тако безбожника нестаје; а праведник је на вечитом темељу.
25Kad oluja prohuja, opakoga nestane, a pravednik ima temelj vječni.
26Какав је оцат зубима и дим очима, такав је лењивац онима који га шаљу.
26Kakav je ocat zubima i dim očima, takav je ljenivac onima koji ga šalju.
27Страх Господњи додаје дане, а безбожницима се године прекраћују.
27Strah Gospodnji umnaža dane, a opakima se prekraćuju godine.
28Чекање праведних радост је, а надање безбожних пропада.
28Pravedničko je ufanje puno radosti, a opakima je nada uprazno.
29Пут је Господњи крепост безазленом, а страх онима који чине безакоње.
29Gospodnji je put okrilje bezazlenu, a propast onima koji čine zlo.
30Праведник се неће никада поколебати, а безбожници неће наставати на земљи.
30Pravednik se neće nikad pokolebati, a opakih će nestati s lica zemlje.
31Уста праведникова износе мудрост, а језик опаки истребиће се.
31Pravednikova usta rađaju mudrošću, a opak jezik čupa se s korijenom.
32Усне праведникове знају шта је мило, а безбожничка су уста опачина.
32Pravednikove usne znaju što je milo, dok usta opakih poznaju zloću.