Serbian: Cyrillic

Croatian

Proverbs

11

1Лажна су мерила мрска Господу, а права мера угодна Му је.
1Lažna je mjera mrska Jahvi, a puna mjera mila mu je.
2Кад дође охолост, дође и срамота; а у смерних је мудрост.
2S ohološću dolazi sramota, a u smjernih je mudrost.
3Праведне води безазленост њихова, а безаконике сатире злоћа њихова.
3Pravednike vodi nevinost njihova, a bezbožnike upropašćuje njihova opačina.
4Неће помоћи богатство у дан гнева, а правда избавља од смрти.
4Ne pomaže bogatstvo u dan Božje srdžbe, a pravednost izbavlja od smrti.
5Правда безазленога управља пут његов, а безбожник пада од своје безбожности.
5Nedužnomu pravda njegova put utire, a zao propada od svoje zloće.
6Праведне избавља правда њихова, а безаконици хватају се у својој злоћи.
6Poštene izbavlja pravda njihova, a bezbožnici se hvataju u svoju lakomost.
7Кад умире безбожник, пропада надање, и најјаче уздање пропада.
7Kad zao čovjek umre, nada propada i ufanje u imetak ruši se.
8Праведник се избавља из невоље, а безбожник долази на његово место.
8Pravednik se od tjeskobe izbavlja, a opaki dolazi na mjesto njegovo.
9Лицемер квари устима ближњег свог; али се праведници избављају знањем.
9Bezbožnik ustima ubija svoga bližnjega, a pravednici se izbavljaju znanjem.
10Добру праведних радује се град; а кад пропадају безбожници, бива певање.
10Sa sreće pravedničke grad se raduje i klikuje zbog propasti opakoga.
11Благословима праведних људи подиже се град, а с уста безбожничких раскопава се.
11Blagoslovom pravednika grad se diže, a ustima opakih razara se.
12Безумник се руга ближњему свом, а разуман човек ћути.
12Nerazumnik prezire svoga bližnjega, dok čovjek uman šuti.
13Опадач тумарајући издаје тајну; а ко је верна срца, таји ствар.
13Tko s klevetom hodi, otkriva tajnu, a čovjek pouzdana duha čuva se.
14Где нема савета, пропада народ, а помоћ је у мноштву саветника.
14Gdje vodstva nema, narod propada, jer spasenje je u mnogim savjetnicima.
15Зло пролази ко се јамчи за туђина; а ко мрзи на јамство, без бриге је.
15Veoma zlo prolazi tko jamči za drugoga, a bez straha je tko mrzi na jamstvo.
16Жена мила добија част, а силни добијају богатство.
16Ljupka žena stječe slavu, a krepki muževi bogatstvo.
17Милостив човек чини добро души својој, а немилостив уди свом телу.
17Dobrostiv čovjek sam sebi dobro čini, a okrutnik muči vlastito tijelo.
18Безбожни ради посао преваран; а ко сеје правду, поуздана му је плата.
18Opak čovjek pribavlja isprazan dobitak, a tko sije pravdu, ima sigurnu nagradu.
19Ко се држи правде, на живот му је; а ко иде за злом, на смрт му је.
19Tko je čvrst u pravednosti, ide u život, a tko za zlom trči, na smrt mu je.
20Мрски су Господу који су опаког срца; а мили су Му који су безазлени на свом путу.
20Mrski su Jahvi srcem opaki, a mili su mu životom savršeni.
21Зао човек неће остати без кара ако и друге узме у помоћ; а семе праведних избавиће се.
21Zaista, zao čovjek neće proći bez kazne, a rod će se pravednički izbaviti.
22Жена лепа а без разума златна је брњица у губици свињи.
22Zlatan je kolut na rilu svinjskom: žena lijepa, a bez razuma.
23Жеља је праведних само добро, а очекивање безбожних гнев.
23Pravednička je želja samo na sreću, a nada je opakih prolazna.
24Један просипа, и све више има; а други тврдује сувише, и све је сиромашнији.
24Tko dijeli obilato, sve više ima, a tko škrtari, sve je siromašniji.
25Подашна рука бива богатија, и ко напаја, сам ће бити напојен.
25Podašna duša nalazi okrepu, i tko napaja druge, sam će se napojiti.
26Ко не да жита, проклиње га народ, а ко продаје, благослов му је над главом.
26Tko ne da žita, kune ga narod, a blagoslov je nad glavom onoga koji ga prodaje.
27Ко тражи добро, добија љубав; а ко тражи зло, задесиће га.
27Tko traži dobro, nalazi milost, a tko za zlom ide, ono će ga snaći.
28Ко се узда у богатство своје, пропашће; а праведници ће се као грана зеленети.
28Tko se uzda u bogatstvo, propada, a pravednici uspijevaju kao zeleno lišće.
29Ко затире кућу своју, наследиће ветар; и безумник ће служити мудром.
29Tko vlastitu kuću zapusti, vjetar žanje, a luđak je sluga mudromu.
30Плод је праведников дрво животно, и мудри обучава душе.
30Plod je pravednikov drvo života, i mudrac je tko predobiva žive duše.
31Гле, праведнику се на земљи плаћа, а камоли безбожнику и грешнику?
31Ako se pravedniku plaća na zemlji, još će se više opakomu i grešniku.