1Бољи је залогај сувог хлеба с миром него кућа пуна поклане стоке са свађом.
1Bolji je zalogaj suha kruha s mirom nego sa svađom kuća puna žrtvene pečenke.
2Разуман слуга биће господар над сином срамотним и с браћом ће делити наследство.
2Razuman sluga vlada nad sinom sramotnim i s braćom će dijeliti baštinu.
3Топионица је за сребро и пећ за злато, а срца искушава Господ.
3Taljika je za srebro i peć za zlato, a srca iskušava Jahve sam.
4Зао човек пази на усне зле, а лажљивац слуша језик пакостан.
4Zločinac rado sluša usne prijevarne, i lažac spremno prisluškuje pogubnu jeziku.
5Ко се руга сиромаху, срамоти Створитеља његовог; ко се радује несрећи, неће остати без кара.
5Tko se ruga siromahu, podruguje se Stvoritelju njegovu, i tko se veseli nesreći, ne ostaje bez kazne.
6Венац су старцима унуци, а слава синовима оци њихови.
6Unuci su vijenac starcima, a sinovima ures oci njihovi.
7Не приличи безумном висока беседа, а камоли кнезу лажљива беседа.
7Ne dolikuje budali uzvišena besjeda, a još manje odličniku usne lažljive.
8Поклон је драги камен ономе који га прима, куда се год окрене напредује.
8Dar je čarobni kamen u očima onoga koji ga daje: kamo se god okrene, uspijeva.
9Ко покрива преступ, тражи љубав; а ко понавља ствар, раставља главне пријатеље.
9Tko prikriva prijestup, traži ljubav, a tko glasinu širi, razgoni prijatelje.
10Укор тишти разумног већма него лудог сто удараца.
10Razumna se ukor jače doima nego bezumna stotina udaraca.
11Зао човек тражи само одмет, али ће се љут гласник послати на њ.
11Opak čovjek ide samo za zlom, ali se okrutan glasnik šalje na nj.
12Боље је да човека срете медведица којој су отети медведићи, него безумник у свом безумљу.
12Bolje je nabasati na medvjedicu kojoj ugrabiše mlade nego na bezumnika u njegovoj ludosti.
13Ко враћа зло за добро, неће се зло одмаћи од куће његове.
13Tko dobro zlom uzvraća neće ukloniti nesreću od doma svojeg.
14Ко почне свађу, отвори уставу води; зато пре него се заметне, прођи се распре.
14Zametnuti svađu isto je kao pustiti poplavu: stoga prije nego svađa izbije, udalji se!
15Ко оправда кривога и ко осуди правога, обојица су гад Господу.
15Tko opravdava krivoga i tko osuđuje pravoga, obojica su mrski Jahvi.
16На шта је благо безумном у руци кад нема разума да прибави мудрост?
16Čemu novac u ruci bezumnomu? Da njime mudrost kupi, kad nema razbora!
17У свако доба љуби пријатељ, и брат постаје у невољи.
17Prijatelj ljubi u svako vrijeme, a u nevolji i bratom postaje.
18Човек безуман даје руку и јамчи се за пријатеља свог.
18Nerazuman čovjek daje ruku i jamči pred svojim bližnjim.
19Ко милује свађу, милује грех; ко подиже увис врата своја, тражи погибао.
19Grijeh ljubi tko ljubi svađu, i tko visoko diže svoja vrata, traži propast.
20Ко је опаког срца, неће наћи добра; и ко дволичи језиком, пашће у зло.
20Opak srcem ne nalazi sreće, i komu je jezik zao, zapada u nesreću.
21Ко роди безумна, на жалост му је, нити ће се радовати отац лудога.
21Tko rodi bezumna, na tugu mu je; a nije veseo ni otac budale.
22Срце весело помаже као лек, а дух жалостан суши кости.
22Veselo je srce izvrstan lijek, a neveseo duh suši kosti.
23Безбожник прима поклон из недара да преврати путеве правди.
23Opaki prima dar iz njedara da bi iskrivio putove pravici.
24Разумном је на лицу мудрост, а очи безумнику врљају накрај земље.
24Razuman ima mudrost pred sobom, a bezumniku su oči na kraj zemlje.
25Жалост је оцу свом син безуман, и јад родитељци својој.
25Briga je ocu bezuman sin i žalost roditeljki svojoj.
26Није добро глобити праведника, ни да кнезови бију кога што је радио право.
26Ne valja kažnjavati pravednika, a nije pravo ni tući odličnike.
27Устеже речи своје човек који зна, и тиха је духа човек разуман.
27Tko usteže svoje riječi, razumije mudrost, i razuman je čovjek mirna duha.
28И безуман кад ћути, мисли се да је мудар, и разуман, кад стискује усне своје.
28I luđak se smatra mudrim kada šuti i razumnim kad susteže svoje usne.