1Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
1Riječ Lemuela, kralja Mase, kojima ga je učila majka njegova.
2Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
2Ne, sine moj! Ne, sine srca mog! Ne, sine zavjeta mojih!
3Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
3Ne daj snage svoje ženama ni putova svojih zatiračima kraljeva.
4Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
4Nije za kraljeve, Lemuele, ne pristaje kraljevima vino piti, ni glavarima piće opojno,
5Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
5da u piću ne zaborave zakona i prevrnu pravo nevoljnicima.
6Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
6Dajte žestoko piće onomu koji će propasti i vino čovjeku komu je gorčina u duši:
7Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
7on će piti i zaboraviti svoju bijedu i neće se više sjećati svoje nevolje.
8Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
8Otvaraj usta svoja za nijemoga i za pravo sviju nesretnika što propadaju.
9Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
9Otvaraj usta svoja, sudi pravedno i pribavi pravo siromahu i nevoljniku.
10Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
10Tko će naći ženu vrsnu? Više vrijedi ona nego biserje.
11Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
11Muževljevo se srce uzda u nju i blagom neće oskudijevati.
12Чини му добро, а не зло, свега века свог.
12Ona mu čini dobro, a ne zlo, u sve dane vijeka svojeg.
13Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
13Pribavlja vunu i lan i vješto radi rukama marnim.
14Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
14Ona je kao lađa trgovačka: izdaleka donosi kruh svoj.
15Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
15Još za noći ona ustaje, hrani svoje ukućane i određuje posao sluškinjama svojim.
16Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
16Opazi li polje, kupi ga; plodom svojih ruku sadi vinograd.
17Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
17Opasuje snagom bedra svoja i živo miče rukama.
18Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
18Vidi kako joj posao napreduje: noću joj se ne gasi svjetiljka.
19Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
19Rukama se maša preslice i prstima drži vreteno.
20Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
20Siromahu dlan svoj otvara, ruke pruža nevoljnicima.
21Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
21Ne boji se snijega za svoje ukućane, jer sva čeljad ima po dvoje haljine.
22Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
22Sama sebi šije pokrivače, odijeva se lanom i purpurom.
23Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
23Muž joj je slavan na Vratima, gdje sjedi sa starješinama zemaljskim.
24Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
24Platno tka i prodaje ga i pojase daje trgovcu.
25Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
25Odjevena je snagom i dostojanstvom, pa se smije danu budućem.
26Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
26Svoja usta mudro otvara i pobožan joj je nauk na jeziku.
27Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
27Na vladanje pazi ukućana i ne jede kruha besposlice.
28Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
28Sinovi njezini podižu se i sretnom je nazivaju, i muž njezin hvali je:
29Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
29"Mnoge su žene bile vrsne, ali ti ih sve nadmašuješ."
30Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
30Lažna je ljupkost, tašta je ljepota: žena sa strahom Gospodnjim zaslužuje hvalu.
31Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
31Plod joj dajte ruku njezinih i neka je na Vratima hvale djela njezina!