1Не виче ли мудрост? И разум не пушта ли глас свој?
1Ne propovijeda li mudrost i ne diže li razboritost svoj glas?
2Наврх висина, на путу, на распутицама стоји,
2Navrh brda, uza cestu, na raskršćima stoji,
3Код врата, на уласку у град, где се отварају врата, виче:
3kod izlaza iz grada, kraj ulaznih vrata, ona glasno viče:
4Вас вичем, о људи, и глас свој обраћам к синовима људским.
4"Vama, o ljudi, propovijedam i upravljam svoj glas sinovima ljudskim.
5Научите се луди мудрости, и безумни оразумите се.
5Shvatite mudrost, vi neiskusni, a vi nerazumni, urazumite srce.
6Слушајте, јер ћу говорити велике ствари, и усне моје отварајући се казиваће шта је право.
6Slušajte, jer ću zboriti o važnim stvarima, i moje će usne otkriti što je pravo.
7Јер уста моја говоре истину, и мрска је уснама мојим безбожност.
7Jer moje nepce zbori istinu i zloća je mojim usnama mrska.
8Праве су све речи уста мојих, ништа нема у њима криво ни изопачено.
8Sve su riječi mojih usta pravične, u njima nema ništa ni krivo ni prijetvorno.
9Све су обичне разумном и праве су онима који налазе знање.
9Sve su one jasne razboritomu i pravedne onomu tko je stekao spoznaju.
10Примите наставу моју, а не сребро, и знање радије него најбоље злато.
10Primajte radije moju pouku no srebro i znanje požudnije od zlata.
11Јер је боља мудрост од драгог камења, и шта је год најмилијих ствари не могу се изједначити с њом.
11Jer mudrost je vrednija od biserja i nikakve se dragocjenosti ne mogu porediti s njom.
12Ја мудрост боравим с разборитошћу, и разумно знање налазим.
12Ja, mudrost, boravim s razboritošću i posjedujem znanje umna djelovanja.
13Страх је Господњи мржња на зло; ја мрзим на поноситост и на охолост и на зли пут и на уста опака.
13Strah Gospodnji mržnja je na zlo. Oholost, samodostatnost, put zloće i usta puna laži - to ja mrzim.
14Мој је савет и шта год јесте; ја сам разум и моја је сила.
14Moji su savjet i razboritost, ja sam razbor i moja je jakost.
15Мном цареви царују, и владаоци постављају правду.
15Po meni kraljevi kraljuju i velikaši dijele pravdu.
16Мном владају кнезови и поглавари и све судије земаљске.
16Po meni knezuju knezovi i odličnici i svi suci zemaljski.
17Ја љубим оне који мене љубе, и који ме добро траже налазе ме.
17Ja ljubim one koji ljube mene i nalaze me koji me traže.
18У мене је богатство и слава, постојано добро и правда.
18U mene je bogatstvo i slava, postojano dobro i pravednost.
19Плод је мој бољи од злата и од најбољег злата, и добитак је мој бољи и од најбољег сребра.
19Moj je plod bolji od čista i žežena zlata i moj je prihod bolji od čistoga srebra.
20Путем праведним ходим, посред стаза правице,
20Ja kročim putem pravde, sred pravičnih staza,
21Да онима који ме љубе дам оно што јесте, и ризнице њихове да напуним.
21da dadem dobra onima koji me ljube i napunim njihove riznice.
22Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена.
22Jahve me stvori kao počelo svoga djela, kao najraniji od svojih čina, u pradoba;
23Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље.
23oblikovana sam još od vječnosti, odiskona, prije nastanka zemlje.
24Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом.
24Rodih se kad još nije bilo pradubina, dok nije bilo izvora obilnih voda.
25Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила;
25Rodih se prije nego su utemeljene gore, prije brežuljaka.
26Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском;
26Kad još ne bijaše načinio zemlje, ni poljana, ni početka zemaljskom prahu;
27Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом.
27kad je stvarao nebesa, bila sam nazočna, kad je povlačio krug na licu bezdana.
28Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану;
28Kad je u visini utvrđivao oblake i kad je odredio snagu izvoru pradubina;
29Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи;
29kad je postavljao moru njegove granice da mu se vode ne preliju preko obala, kad je polagao temelje zemlji,
30Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда;
30bila sam kraj njega, kao graditeljica, bila u radosti, iz dana u dan, igrajući pred njim sve vrijeme:
31Весељах се на васиљени Његовој, и милина ми је са синовима људским.
31igrala sam po tlu njegove zemlje, i moja su radost djeca čovjekova.
32Тако, дакле, синови, послушајте ме, јер благо онима који се држе путева мојих.
32Tako, djeco, poslušajte me, blago onima koji čuvaju moje putove.
33Слушајте наставу, и будите мудри, и немојте је одбацити.
33Poslušajte pouku - da stečete mudrost i nemojte je odbaciti.
34Благо човеку који ме слуша стражећи на вратима мојим сваки дан и чувајући прагове врата мојих.
34Blago čovjeku koji me sluša i bdi na mojim vratima svaki dan i koji čuva dovratnike moje.
35Јер ко мене налази, налази живот и добија љубав од Господа.
35Jer tko nalazi mene, nalazi život i stječe milost od Jahve.
36А ко о мене греши, чини криво души својој; сви који мрзе на ме, љубе смрт.
36A ako se ogriješi o mene, udi svojoj duši: svi koji mene mrze ljube smrt."