¹Сине, чувај речи моје, и заповести моје сахрани код себе.

¹Čuvaj, sine, riječi moje i pohrani moje zapovijedi kod sebe.

²Чувај заповести моје и бићеш жив, и науку моју као зеницу очију својих.

²Čuvaj moje zapovijedi, i bit ćeš živ, i nauk moj kao zjenicu oka svoga.

³Привежи их себи на прсте, напиши их на плочи срца свог.

³Priveži ih sebi na prste, upiši ih na ploči srca svoga;

⁴Реци мудрости: Сестра си ми; и пријатељицом зови разборитост,

⁴reci mudrosti: "Moja si sestra" i razboritost nazovi "sestričnom",

⁵Да би те чувала од жене туђе, од туђинке, која ласка речима.

⁵da te čuva od žene preljubnice, od tuđinke koja laskavo govori.

⁶Јер с прозора дома свог кроз решетку гледах,

⁶Kad bijah jednom na prozoru svoje kuće i gledah van kroz rešetku,

⁷И видех међу лудима, опазих међу децом безумног младића,

⁷vidjeh među lakovjernima, opazih među momcima nerazumna mladića:

⁸Који иђаше улицом покрај угла њеног, и корачаше путем ка кући њеној,

⁸prolazio je ulicom kraj njezina ugla i koracao putem k njezinoj kući

⁹У сумрак, увече, кад се уноћа и смрче;

⁹u sumraku između dana i večeri kad se hvata noćna tmina;

¹⁰А гле, срете га жена у оделу курвинском и лукавог срца,

¹⁰i gle, susrete ga žena, bludno odjevena i s prijevarom u srcu.

¹¹Плаха и пуста, којој ноге не могу стајати код куће,

¹¹Jogunasta bijaše i razuzdana, noge joj se nisu mogle u kući zadržati;

¹²Сад на пољу, сад на улици, код сваког угла вребаше.

¹²bila je čas na ulici, čas na trgovima i vrebala kod svakog ugla;

¹³И ухвати га, и пољуби га, и безобразно рече му:

¹³i uhvati ga i poljubi i reče mu bezobrazna lica:

¹⁴Имам жртве захвалне, данас изврших завете своје;

¹⁴"Bila sam dužna žrtvu pričesnicu, i danas izvrših svoj zavjet;

¹⁵Зато ти изиђох на сусрет да те тражим, и нађох те.

¹⁵zato sam ti izašla u susret, da te tražim, i nađoh te.

¹⁶Настрла сам одар свој покривачем везеним и простиркама мисирским.

¹⁶Svoju sam postelju nastrla sagovima, vezenim pokrivačima misirskim;

¹⁷Окадила сам постељу своју смирном, алојом и циметом.

¹⁷svoj sam krevet namirisala smirnom, alojem i cimetom.

¹⁸Хајде да се опијамо љубављу до зоре, да се веселимо миловањем.

¹⁸Hajde da se opijamo nasladom do jutra i da se radujemo užicima ljubavi.

¹⁹Јер ми муж није код куће, отишао је на пут далеки,

¹⁹Jer muža mi nema kod kuće: otišao je na dalek put;

²⁰Узео је са собом тоболац новчани, вратиће се кући у одређени дан.

²⁰uzeo je sa sobom novčani tobolac; a vratit će se kući tek o uštapu."

²¹Наврати га многим речима, глатким уснама одвуче га.

²¹Tako ga zavede svojim vičnim nagovorom, odvuče ga svojim glatkim usnama.

²²Отиде за њом одмах као што во иде на клање и као безумник у путо да буде каран,

²²I ludo on pođe za njom, kao što vol ide na klaonicu i kao što jelen zapleten u mrežu čeka

²³Докле му стрела не пробије јетру, као што птица лети у замку не знајући да јој је о живот.

²³dok mu strijela ne probije jetra, i kao ptica što ulijeće u zamku, i ne znajući da će ga to života stajati.

²⁴Зато дакле, децо, послушајте ме, и пазите на речи уста мојих.

²⁴Zato me, sine moj, poslušaj i čuj riječi mojih usta.

²⁵Немој да застрањује срце твоје не путеве њене, немој лутати по стазама њеним.

²⁵Nek' ti srce ne zastranjuje na njezine putove i ne lutaj po njezinim stazama.

²⁶Јер је многе ранила и оборила, и много је оних које је све побила.

²⁶Jer je mnoge smrtno ranila i oborila, i mnogo je onih što ih je pobila.

²⁷Кућа је њена пут паклени који води у клети смртне.

²⁷U Podzemlje vode putovi kroz njenu kuću, dolje u odaje smrti.