¹Сине мој, кад се подјемчиш за пријатеља свог, и даш руку своју туђинцу,

¹Sine moj, kad jamčiš bližnjemu svojem i daš svoju ruku drugome,

²Везао си се речима уста својих, ухватио си се речима уста својих.

²vezao si se vlastitim usnama, uhvatio se riječima svojih usta;

³Зато учини тако, сине мој, и опрости се, јер си допао у руке ближњему свом; иди, припадни, и навали на ближњег свог.

³učini onda ovo, sine moj: oslobodi se! Jer si dopao u ruke bližnjemu svojemu; idi, baci se preda nj i salijeći bližnjega svoga.

⁴Не дај сна очима својим, ни веђама својим дрема.

⁴Ne daj sna svojim očima ni drijema svojim vjeđama;

⁵Отми се као срна из руке ловцу, и као птица из руке птичару.

⁵otmi se kao gazela iz mreže i kao ptica iz ruku ptičaru.

⁶Иди к мраву, лењивче, гледај путеве његове, и омудрај.

⁶Idi k mravu, lijenčino, promatraj njegove pute i budi mudar:

⁷Нема вођу ни управитеља ни господара;

⁷on nema vođe, nadzornika, ni nadstojnika,

⁸И опет приправља лети себи храну, збира уз жетву пићу своју.

⁸ljeti se sebi brine za hranu i prikuplja jelo u doba žetve.

⁹Докле ћеш, лењивче, лежати? Кад ћеш устати од сна свог?

⁹A ti, dokle ćeš, lijenčino, spavati? Kad ćeš se dići oda sna svoga?

¹⁰Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да прилегнеш,

¹⁰Još malo odspavaj, još malo odrijemaj, još malo podvij ruke za počinak

¹¹У том ће доћи сиромаштво твоје као путник и оскудица твоја као оружан човек.

¹¹i doći će tvoje siromaštvo kao skitač i tvoja oskudica kao oružanik.

¹²Човек неваљао и нитков ходи са злим устима;

¹²Nevaljalac i opak čovjek hodi s lažljivim ustima;

¹³Намигује очима, говори ногама, показује прстима;

¹³namiguje očima, lupka nogama, pokazuje prstima;

¹⁴Свака му је опачина у срцу, кује зло свагда, замеће свађу.

¹⁴prijevare su mu u srcu, snuje zlo u svako doba, zameće svađe.

¹⁵Зато ће уједанпут доћи погибао његова, часом ће се сатрти и неће бити лека.

¹⁵Zato će mu iznenada doći propast, i učas će se slomiti i neće mu biti lijeka.

¹⁶На ово шесторо мрзи Господ, и седмо је гад души његовој:

¹⁶Šest je stvari koje Gospod mrzi, a sedam ih je gnusoba njegovu biću:

¹⁷Очи поносите, језик лажљив и руке које проливају крв праву,

¹⁷ohole oči, lažljiv jezik, ruke koje prolijevaju krv nevinu,

¹⁸Срце које кује зле мисли, ноге које брзо трче на зло,

¹⁸srce koje smišlja grešne misli, noge koje hitaju na zlo,

¹⁹Лажан сведок који говори лаж, и ко замеће свађу међу браћом.

¹⁹lažan svjedok koji širi laži, i čovjek koji zameće svađe među braćom.

²⁰Чувај, сине мој, заповест оца свог, и не остављај науке матере своје.

²⁰Sine moj, čuvaj zapovijedi oca svoga i ne odbacuj nauka matere svoje.

²¹Привежи их себи на срце засвагда, и свежи их себи око грла.

²¹Priveži ih sebi na srce zauvijek, ovij ih oko svoga grla;

²²Куда год пођеш, водиће те; кад заспиш, чуваће те; кад се пробудиш, разговараће те;

²²da te vode kada hodiš, da te čuvaju kada spavaš i da te razgovaraju kad se probudiš.

²³Јер је заповест жижак, и наука је видело, и пут је животни карање које поучава;

²³Jer je zapovijed svjetiljka, pouka je svjetlost, opomene stege put su života;

²⁴Да те чувају од зле жене, од језика којим ласка жена туђа.

²⁴da te čuvaju od zle žene, od laskava jezika tuđinke.

²⁵Не зажели у срцу свом лепоту њену, и немој да те ухвати веђама својим.

²⁵Ne poželi u svom srcu njezine ljepote i ne daj da te osvoji trepavicama svojim,

²⁶Јер са жене курве спада човек на комад хлеба, и жена пуста лови драгоцену душу.

²⁶jer bludnici dostaje i komad kruha, dok preljubnica lovi dragocjeni život.

²⁷Хоће ли ко узети огња у недра, а хаљине да му се не упале?

²⁷Može li tko nositi oganj u njedrima a da mu se odjeća ne upali?

²⁸Хоће ли ко ходити по живом угљевљу, а ногу да не ожеже?

²⁸Može li tko hoditi po živom ugljevlju a svojih nogu da ne ožeže?

²⁹Тако бива ономе који иде к жени ближњег свог; неће бити без кривице ко је се год дотакне.

²⁹Tako biva onomu tko ide k ženi svoga bližnjega: neće ostati bez kazne tko god se nje dotakne.

³⁰Не срамоте лупежа који украде да насити душу своју, будући гладан;

³⁰Ne sramote li lupeža sve ako je krao da gladan utoli glad:

³¹Него кад га ухвате плати самоседмо, да све имање дома свог.

³¹uhvaćen, on sedmerostruko vraća i plaća svim imanjem kuće svoje.

³²Али ко учини прељубу са женом, безуман је, душу своју губи ко тако чини;

³²Nerazuman je, dakle, tko se upušta s preljubnicom; dušu svoju gubi koji tako čini.

³³Муке и руга допада, и срамота се његова не може избрисати.

³³Bruke i sramote dopada i rug mu se nikad ne briše.

³⁴Јер је љубавна сумња жестока у мужа и не штеди на дан освете;

³⁴Jer bijesna je ljubomornost u muža: on ne zna za milost u osvetni dan;

³⁵Не мари ни за какав откуп, и не прима ако ћеш и много дарова давати.

³⁵ne pristaje ni na kakav otkup i ne prima ma kolike mu darove dao.