1Сине мој, слушај мудрост моју, к разуму мом пригни ухо своје,
1Sine moj, čuj moju mudrost, prigni uho mojoj razboritosti
2Да се држиш разборитости, и усне твоје да хране знање.
2da sačuvaš oprez, da ti usne zadrže znanje.
3Јер с усана туђе жене капље мед, и грло јој је мекше од уља;
3Jer s usana žene preljubnice kaplje med i nepce joj je glađe od ulja,
4Али јој је последак горак као пелен, оштар као мач с обе стране оштар.
4ali je ona naposljetku gorka kao pelin, oštra kao dvosjekli mač.
5Ноге јој силазе к смрти, до пакла допиру кораци њени.
5Njene noge silaze k smrti, a koraci vode u Podzemlje.
6Да не би мерио пут животни, савијају се стазе њене да не знаш.
6Ona ne pazi na put života, ne mari što su joj staze kolebljive.
7Зато, децо, послушајте мене, и не одступајте од речи уста мојих.
7Zato me sada poslušaj, sine, i ne odstupaj od riječi mojih usta.
8Нека је далеко од ње пут твој, и не приближуј се к вратима куће њене,
8Neka je put tvoj daleko od nje i ne približuj se vratima njezine kuće,
9Да не би дао другима славе своје и година својих немилостивоме,
9da drugima ne bi dao svoju slavu i okrutnima svoje godine;
10Да се не би туђинци наситили твог блага и труд твој да не би био у туђој кући,
10da se ne bi tuđinci nasitili tvoga dobra i da tvoja zaslužba ne ode u tuđu kuću;
11И да не ридаш на послетку, кад се строши месо твоје и тело твоје,
11da ne ridaš na koncu kad ti nestane tijela i puti
12И кажеш: Како мрзих на наставу, и како срце моје презира карање!
12i da ne kažeš: "Oh, kako sam mrzio pouku i kako mi je srce preziralo ukor!
13И не послушах глас учитеља својих, и не пригнух уха свог к онима који ме учаху!
13I ne slušah glasa svojih učitelja, niti priklonih uho onima što me poučavahu.
14Умало не западох у свако зло усред збора и скупштине.
14I umalo ne zapadoh u svako zlo, usred zbora i zajednice!"
15Пиј воду из свог студенца и што тече из твог извора.
15Pij vodu iz svoje nakapnice i onu što teče iz tvoga studenca.
16Нека се разливају твоји извори на поље, и потоци по улицама.
16Moraju li se tvoji izvori razlijevati i tvoji potoci teći ulicama?
17Имај их сам за се, а не туђин с тобом.
17Nego neka oni budu samo tvoji, a ne i tuđinaca koji su uza te.
18Благословен да је извор твој, и весели се женом младости своје;
18Neka je blagoslovljen izvor tvoj i raduj se sa ženom svoje mladosti:
19Нека ти је као кошута мила и као срна љупка; дојке њене нека те опијају у свако доба, у љубави њеној посрћи једнако.
19neka ti je kao mila košuta i ljupka gazela, neka te grudi njene opajaju u svako doba, njezina ljubav zatravljuje bez prestanka!
20А зашто би, сине, посртао за туђинком и голио недра туђој,
20TÓa zašto bi se, sine moj, zanosio preljubnicom i grlio tuđinki njedra?
21Кад су пред очима Господу путеви свачији, и мери све стазе његове?
21Jer pred Jahvinim su očima čovjekovi putovi i on motri sve njegove staze.
22Безбожника ће ухватити његова безакоња, и у ужа греха својих заплешће се;
22Opakoga će uhvatiti njegova zloća i sapet će ga užad njegovih grijeha.
23Умреће без наставе, и од мноштва лудости своје лутаће.
23Umrijet će jer nema pouke, propast će zbog svoje goleme gluposti.