Serbian: Cyrillic

Croatian

Psalms

104

1Благосиљај, душо моја, Господа! Господе, Боже мој, велик си веома, обукао си се у величанство и красоту.
1Blagoslivljaj Jahvu, dušo moja, Jahve, Bože moj, silno si velik! Odjeven veličanstvom i ljepotom,
2Обукао си светлост као хаљину, разапео небо као шатор;
2svjetlošću ogrnut kao plaštem! Nebo si razapeo kao šator,
3Водом си покрио дворове своје, облаке начинио си да су Ти кола, идеш на крилима ветреним.
3na vodama sagradio dvorove svoje. Od oblaka praviš kola svoja, na krilima vjetrova putuješ.
4Чиниш ветрове да су Ти анђели, пламен огњени да су Ти слуге.
4Vjetrove uzimaš za glasnike, a žarki oganj za slugu svojega.
5Утврдио си земљу на темељима њеним, да се не помести на век века.
5Zemlju si stavio na stupove njene: neće se poljuljati u vijeke vjekova,
6Безданом као хаљином оденуо си је; на горама стоје воде.
6pokrio si je vodama bezdanim k'o haljinom, iznad bregova stajahu vode;
7Од претње Твоје беже, од громовног гласа Твог теку.
7na tvoju se prijetnju povukoše, od tvoje grmljavine zadrhtaše.
8Излазе на горе и силазе у долине, на место које си им утврдио.
8Bregovi se digoše, doline spustiše na mjesto koje si im odredio.
9Поставио си међу, преко које не прелазе, и не враћају се да покрију земљу.
9Odredio si granicu koju ne smiju prijeći, da opet ne pokriju zemlju.
10Извео си изворе по долинама, између гора теку воде.
10Izvore svraćaš u potoke što žubore među brdima.
11Напајају све звери пољске; дивљи магарци гасе жеђ своју.
11Oni poje sve živine poljske, divlji magarci žeđ gase u njima.
12На њима птице небеске живе; кроз гране разлеже се глас њихов.
12Uz njih se gnijezde ptice nebeske i pjevaju među granama.
13Напајаш горе с висина својих, плодовима дела Твојих сити се земља.
13Ti natapaš bregove iz dvorova svojih, zemlja se nasićuje plodom tvojih ruku.
14Дајеш те расте трава стоци, и зелен на корист човеку, да би извадио хлеб из земље.
14Ti daješ te niče trava za stoku i bilje na korist čovjeku da izvede kruh iz zemlje
15И вино весели срце човеку, и лице се светли од уља, и хлеб срце човеку крепи.
15i vino što razvedruje srce čovječje; da uljem lice osvježi i da kruh okrijepi srce čovjeku.
16Сите се дрвета Божија, кедри ливански, које си посадио.
16Stabla se Jahvina napajaju hranom, cedri libanonski koje on zasadi.
17На њима птице вију гнезда; станак је родин на јелама.
17Ondje se ptice gnijezde, u čempresu dom je rodin.
18Горе високе дивокозама, камен је уточиште зечевима.
18Visoki bregovi daju kozorogu a pećine jazavcu sklonište.
19Створио си месец да показује времена, сунце познаје запад свој.
19Ti si stvorio mjesec da označuje vremena i sunce znade kada ima zaći.
20Стереш таму, и бива ноћ, по којој излази све зверје шумско;
20Kad razastreš tmine i noć se spusti, tad se šuljaju u njoj životinje šumske.
21Лавови ричу за пленом, и траже од Бога хране себи.
21Lavići riču za plijenom i od Boga hranu traže.
22Сунце гране, и они се сакривају и лежу у ложе своје.
22Kad sunce ograne, nestaju i liježu na ležaje.
23Излази човек на посао свој, и на рад свој до вечера.
23Tad čovjek izlazi na dnevni posao i na rad do večeri.
24Како је много дела Твојих, Господе! Све си премудро створио; пуна је земља блага Твог.
24Kako su brojna tvoja djela, o Jahve! Sve si to mudro učinio: puna je zemlja stvorenja tvojih.
25Гле, море велико и широко, ту гмижу без броја, животиња мала и велика;
25Eno mora, velika i široka, u njemu vrve gmazovi bez broja, životinje male i velike.
26Ту лађе плове, крокодил, ког си створио да се игра по њему.
26Onud prolaze nemani, Levijatan kojeg stvori da se igra u njemu.
27Све Тебе чека, да им дајеш пићу на време.
27I sva ova bića željno čekaju da ih nahraniš na vrijeme.
28Дајеш им, примају; отвориш руку своју, сите се добра.
28Daješ li im, tada sabiru: otvaraš li ruku, nasite se dobrima.
29Одвратиш лице своје, жалосте се; узмеш им дух, гину, и у прах свој враћају се.
29Sakriješ li lice svoje, tad se rastuže; ako dah im oduzmeš, ugibaju i opet se u prah vraćaju.
30Пошаљеш дух свој, постају, и понављаш лице земљи.
30Pošalješ li dah svoj, opet nastaju, i tako obnavljaš lice zemlje.
31Слава Господу увек; нек се весели Господ за дела своја!
31Neka dovijeka traje slava Jahvina: nek' se raduje Jahve u djelima svojim!
32Он погледа на земљу, и она се тресе; дотакне се гора, и диме се.
32On pogleda zemlju i ona se potrese, dotakne bregove, oni se zadime.
33Певаћу Господу за живота свог; хвалићу Бога свог док сам год.
33Pjevat ću Jahvi dokle god živim, svirat ću Bogu svome dokle god me bude.
34Нека Му буде мила беседа моја! Веселићу се о Господу.
34Bilo mu milo pjevanje moje! Ja ću se radovati u Jahvi.
35Нека нестане грешника са земље, и безбожника нека не буде више! Благосиљај, душо моја, Господа! Алилуја!
35Nek' zločinci sa zemlje nestanu i bezbožnika nek' više ne bude! Blagoslivljaj Jahvu, dušo moja! Aleluja!