1Хвалите Господа; гласите име Његово; јављајте по народима дела Његова.
1Hvalite Jahvu, prizivajte mu ime, navješćujte među narodima djela njegova!
2Певајте Му и славите Га; казујте сва чудеса Његова.
2Pjevajte mu, svirajte mu, pripovijedajte sva njegova čudesa!
3Хвалите се светим именом Његовим; нек се весели срце оних који траже Господа.
3Dičite se svetim imenom njegovim, neka se raduje srce onih što traže Jahvu!
4Тражите Господа и силу Његову, тражите лице Његово без престанка.
4Tražite Jahvu i njegovu snagu, tražite svagda njegovo lice!
5Памтите чудеса Његова која је учинио, знаке Његове и судове уста Његових.
5Sjetite se čudesa koja učini, njegovih čuda i sudova usta njegovih!
6Семе Аврамово слуге су Његове, синови Јаковљеви изабрани Његови.
6Abrahamov rod sluga je njegov, sinovi Jakovljevi njegovi izabranici!
7Он је Господ Бог наш, по свој су земљи судови Његови.
7On je Jahve, Bog naš; po svoj su zemlji njegovi sudovi!
8Памти увек завет свој, реч, коју је дао на хиљаду колена.
8On se uvijek sjeća svojega Saveza, riječi koju dade tisući naraštaja:
9Шта је заветовао Авраму, и за шта се клео Исаку.
9Saveza koji sklopi s Abrahamom i zakletve svoje Izaku.
10То је поставио Јакову за закон, и Израиљу за завет вечни,
10Ustanovi je kao zakon Jakovu, Izraelu vječni Savez,
11Говорећи: Теби ћу дати земљу хананску у наследни део.
11govoreći: "Tebi ću dati kanaansku zemlju kao dio u baštinu vašu."
12Тада их још беше мало на број, беше их мало, и беху дошљаци.
12Kad ih još bješe malo na broju, vrlo malo, i kad bjehu pridošlice u njoj,
13Иђаху од народа до народа, из једног царства к другом племену.
13išli su od naroda do naroda, iz jednoga kraljevstva k drugom narodu,
14Не даде никоме да им науди, и караше за њих цареве:
14ali ne dopusti nikom da ih tlači, kažnjavaše zbog njih kraljeve:
15"Не дирајте у помазанике моје, и пророцима мојим не чините зла."
15"Ne dirajte u moje pomazanike, ne nanosite zla mojim prorocima!"
16И пусти глад на ону земљу; и потре сав хлеб што је за храну.
16I on pozva glad na zemlju, sve zalihe uništi krušne.
17Посла пред њима човека; у робље продан би Јосиф.
17Pred njima čovjeka posla: Josip u ropstvo bijaše prodan.
18Оковима стегоше ноге његове, гвожђе тишташе душу његову,
18Sputaše uzama noge njegove, u gvožđe mu vrat staviše,
19Док се стече реч његова, и реч Господња прослави га.
19dok se ne ispuni proroštvo njegovo, Jahvina ga riječ potvrdi.
20Посла цар и одреши га; господар над народима, и пусти га.
20Kralj naredi da ga driješe, narÄodÄa poglavar oslobodi njega.
21Постави га господарем над домом својим, и заповедником над свим што имаше.
21Za domaćina ga stavi kući svojoj, za nadstojnika sveg imanja svoga,
22Да влада над кнезовима његовим по својој вољи, и старешине његове уразумљује.
22da velikaše njegove po volji uči i starce njegove mudrosti da vodi.
23Тада дође Израиљ у Мисир, и Јаков се пресели у земљу Хамову.
23Tad Izrael u Egipat uđe, Jakov došljak bješe u Kamovoj zemlji.
24И намножи Бог народ свој и учини га јачег од непријатеља његових.
24Narod svoj umnoži veoma, učini ga jačim od dušmana.
25Преврну се срце њихово те омрзнуше на народ Његов, и чинише лукавство слугама Његовим.
25Okrenu im srce da zamrze narod njegov, da slugama njegovim opaki budu.
26Посла Мојсија, слугу свог, Арона изабраника свог.
26Mojsija posla, slugu svoga, Arona, kog odabra.
27Показаше међу њима чудотворну силу Његову и знаке Његове у земљи Хамовој.
27Činjahu među njima znake njegove i čudesa u Kamovoj zemlji.
28Пусти мрак и замрачи, и не противише се речи Његовој.
28Posla tmine, i smrknu se, al' prkosiše oni riječima njegovim.
29Претвори воду њихову у крв, и помори рибу њихову.
29U krv im vode prometnu i pobi ribe njihove.
30Провре земља њихова жабама, и клети царева њихових.
30Zemljom im žabe provrvješe, prodriješe i u dvore kraljevske.
31Рече, и дођоше бубине, уши по свим крајевима њиховим.
31Reče, i muha roj doletje i komarci u sve kraje njine.
32Место дажда посла на њих град, живи огањ на земљу њихову.
32Mjesto kiše grÓad im dade, ognjene munje po njihovoj zemlji.
33И поби чокоте њихове и смокве њихове, и потре дрвета у крајевима њиховим.
33Udari im lozu i smokve, polomi stabla u krajima njinim.
34Рече, и дођоше скакавци и гусенице небројене;
34Reče, i skakavci dođoše i bezbrojne gusjenice s njima.
35И изједоше сву траву по земљи њиховој, и поједоше род у пољу њихову.
35U zemlji im proždriješe svu bilinu, proždriješe rod njihovih njiva.
36И поби све првенце у земљи њиховој, првине сваког труда њиховог.
36Pobi sve prvorođene u njihovoj zemlji, sve prvine snage njihove.
37Изведе Израиљце са сребром и златом, и не беше сустала у племенима њиховим.
37Izvede ih sa srebrom i zlatom; u plemenima njinim bolesnih ne bješe.
38Обрадова се Мисир изласку њиховом, јер страх њихов беше на њ пао.
38Odlasku njihovu Egipat se obradova, jer ga od njih strah spopade.
39Разастре им облак за покривач, и огањ да светли ноћу.
39Rasprostro je oblak kao pokrov i oganj da se obnoć sja.
40Молише, и посла им препелице, и хлебом их небеским храни.
40Zamoliše, i dovede prepelice, nebeskim ih kruhom tad nahrani.
41Отвори камен и протече вода, реке протекоше по сувој пустињи.
41Hrid rascijepi, i provri voda, pustinjom poteče kao rijeka.
42Јер се опомињаше свете речи своје к Авраму, слузи свом.
42Tad se sjeti svete riječi svoje što je zada sluzi svome Abrahamu.
43И изведе народ свој у радости, избране своје у весељу.
43Puk svoj s klicanjem izvede i s veseljem izabrane svoje.
44И даде им земљу народа и труд туђинаца у наследство.
44I dade im zemlje poganske, trud naroda baštiniše,
45Да би чували заповести Његове, и законе Његове пазили. Алилуја.
45da čuvaju naredbe njegove i zakone da mu paze. Aleluja!