1Хвалите Господа, јер је добар; јер је довека милост Његова.
1Hvalite Jahvu jer je dobar, jer je dovijeka ljubav njegova!
2Тако нека кажу које је избавио Господ, које је избавио из руке непријатељеве,
2Tako nek' reknu svi otkupljenici koje Jahve otkupi iz ruke dušmanske
3Скупио их из земаља, од истока и запада, од севера и мора.
3i koje skupi iz svih zemalja, s istoka i sa zapada, sa sjevera i s juga.
4Луташе по пустињи где се не живи, пута граду насељеном не находише;
4Lutahu pustinjom, u samoći pustoj, puta ne nalazeć' do naseljena grada.
5Беху гладни и жедни, и душа њихова изнемагаше у њима;
5Gladni su bili, žeđu izmoreni, duša je klonula u njima.
6Али завикаше ка Господу у тузи својој; и избави их из невоље њихове.
6Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi, i on ih istrže iz svih nevolja.
7И изведе их на прав пут, који иде у град насељени.
7Pravim ih putem pÓovede da stignu ka gradu naseljenu.
8Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
8Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!
9Јер сити душу ташту, и душу гладну пуни добра.
9Jer gladnu dušu on nasiti, dušu izgladnjelu on napuni dobrima.
10Седеше у тами и у сену смртном, оковани у тугу и у гвожђе;
10U mraku sjeđahu i u tmini, sputani bijedom i gvožđima,
11Јер не слушаше речи Божијих, и не марише за вољу Вишњег.
11jer su prkosili besjedama Božjim i prezreli naum Svevišnjega.
12Он поништи срце њихово страдањем; спотакоше се, и не беше кога да помогне.
12Srce im stoga skrši patnjama: posrtahu, a ne bješe nikog da im pomogne.
13Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове;
13Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja.
14Изведе их из таме и сена смртног, и раскиде окове њихове.
14Izvede ih iz tmina i mraka, raskide okove njihove.
15Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
15Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!
16Јер разби врата бронзана, и преворнице гвоздене сломи.
16Jer razbi vrata mjedena i gvozdene polomi zasune.
17Безумници страдаше за неваљале путеве своје, и за неправде своје.
17Zbog svojih bezakonja bolovahu oni, ispaštajuć' svoje opačine:
18Свако се јело гадило души њиховој, и дођоше до врата смртних.
18svako se jelo gadilo duši njihovoj, do vrata smrti oni dođoše.
19Али завикаше ка Господу у тузи својој, и избави их из невоље њихове.
19Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja.
20Посла реч своју и исцели их, и избави их из гроба њиховог.
20Riječ svoju posla da ih ozdravi i život im spasi od jame grobne.
21Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
21Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!
22И нека принесу жртву за хвалу, и казују дела Његова у песмама!
22Nek' prinose žrtve zahvalnice i kličući nek' djela njegova kazuju!
23Који плове по мору на корабљима, и раде на великим водама,
23Oni koji lađama zaploviše morem da po vodama silnim trguju:
24Они су видели дела Господња, и чудеса Његова у дубини.
24oni vidješe djela Jahvina, čudesa njegova na pučini.
25Каже, и диже се силан ветар, и устају вали на њему,
25On reče i olujni se vjetar uzvitla što u visinu diže valove mora.
26Дижу се до небеса и спуштају до бездана: душа се њихова у невољи разлива;
26Do neba se dizahu, u bezdan se spuštahu, u nevolji duša im ginula.
27Посрћу и љуљају се као пијани; све мудрости њихове нестаје.
27Teturahu i posrtahu kao pijani, sva ih je mudrost izdala.
28Али завикаше ка Господу у тузи својој, и изведе их из невоље њихове.
28Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja.
29Он обраћа ветар у тишину, и вали њихови умукну.
29Smiri oluju u tih povjetarac, valovi morski umukoše.
30Веселе се кад се стишају, и води их у пристаниште које желе.
30Obradovaše se tišini, u željenu luku on ih povede.
31Нека хвале Господа за милост Његову, и за чудеса Његова ради синова људских!
31Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim!
32Нека Га узвишују на сабору народном, на скупштини старешинској славе Га!
32Neka ga uzvisuju u narodnom zboru, neka ga hvale u vijeću staraca!
33Он претвара реке у пустињу, и изворе водене у сухоту,
33On pretvori rijeke u pustinju, a izvore vodene u žednu zemlju;
34Родну земљу у слану пустару за неваљалство оних који живе на њој.
34plodonosnu zemlju u slanu pustaru zbog zloće žitelja njezinih.
35Он претвара пустињу у језера, и суву земљу у изворе водене,
35On obrati pustinju u jezero, a zemlju suhu u vodene izvore
36И насељава онамо гладне. Они зидају градове за живљење;
36i naseli ondje izgladnjele te podigoše grad gdje će živjeti.
37Сеју поља, саде винограде и сабирају летину.
37Zasijaše njive, posadiše vinograde što im doniješe obilnu ljetinu.
38Благосиља их и множе се јако, и стоке им не умањује.
38I on ih blagoslovi te se namnožiše silno i stada im se ne smanjiše.
39Пре их беше мало, падаху од зла и невоље, што их стизаше.
39Prorijeđeni bjehu i prezreni pod teretom patnja i nevolja.
40Он сипа срамоту на кнезове, и оставља их да лутају по пустињи где нема путева.
40Onaj što izlijeva prezir na knezove pusti ih da po bespuću pustom lutaju.
41Он извлачи убогога из невоље, и племена множи као стадо.
41Iz nevolje pÓodiže ubogog i obitelji k'o stada ÓumnožÄi.
42Добри виде и радују се, а свако неваљалство затискује уста своја.
42Videć' to, čestiti neka se raduju, a zloća neka sebi usta začepi!
43Ко је мудар, нека запамти ово, и нека познају милости Господње.
43Tko je mudar nek' o svemu tom razmišlja i nek' uvidi dobrotu Jahvinu!