1Господе! Ти ме кушаш и знаш.
1Zborovođi. Davidov. Jahve, proničeš me svega i poznaješ,
2Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
2ti znaš kada sjednem i kada ustanem, izdaleka ti već misli moje poznaješ.
3Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
3Hodam li ili ležim, sve ti vidiš, znani su ti svi moji putovi.
4Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
4Riječ mi još nije na jezik došla, a ti, Jahve, sve već znadeš.
5Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
5S leđa i s lica ti me obuhvaćaš, na mene si ruku svoju stavio.
6Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
6Znanje to odveć mi je čudesno, previsoko da bih ga dokučio.
7Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
7Kamo da idem od duha tvojega i kamo da od tvog lica pobjegnem?
8Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си.
8Ako se na nebo popnem, ondje si, ako u Podzemlje legnem, i ondje si.
9Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
9Uzmem li krila zorina pa se naselim moru na kraj
10И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
10i ondje bi me ruka tvoja vodila, desnica bi me tvoja držala.
11Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
11Reknem li: "Nek' me barem tmine zakriju i nek' me noć umjesto svjetla okruži!" -
12Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
12ni tmina tebi neće biti tamna: noć sjaji kao dan i tama kao svjetlost.
13Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
13Jer ti si moje stvorio bubrege, satkao me u krilu majčinu.
14Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
14Hvala ti što sam stvoren tako čudesno, što su djela tvoja predivna. Dušu moju do dna si poznavao,
15Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
15kosti moje ne bjehu ti sakrite dok nastajah u tajnosti, otkan u dubini zemlje.
16Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
16Oči tvoje već tada gledahu djela moja, sve već bješe zapisano u knjizi tvojoj: dani su mi određeni dok još ne bješe ni jednoga.
17Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
17Kako su mi, Bože, naumi tvoji nedokučivi, kako li je neprocjenjiv zbroj njihov.
18Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
18Da ih brojim? Više ih je nego pijeska! Dođem li im do kraja, ti mi preostaješ!
19Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
19De, istrijebi, Bože, zlotvora, krvoloci nek' odstupe od mene!
20Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
20Jer podmuklo se bune protiv tebe, uzalud se dižu tvoji dušmani.
21Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
21Jahve, zar da ne mrzim tvoje mrzitelje? Zar da mi se ne gade protivnici tvoji?
22Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
22Mržnjom dubokom ja ih mrzim i držim ih svojim neprijateljima.
23Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
23Pronikni me svega, Bože, srce mi upoznaj, iskušaj me i upoznaj misli moje:
24И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
24pogledaj, ne idem li putem pogubnim i povedi me putem vječnim!