1Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.
1Aleluja! Hvalite Jahvu jer je dobar, pjevajte Bogu našem jer je sladak; svake hvale on je dostojan!
2Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;
2Jahve gradi Jeruzalem, sabire raspršene Izraelce.
3Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;
3On liječi one koji su srca skršena i povija rane njihove.
4Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.
4On određuje broj zvijezda, svaku njezinim imenom naziva.
5Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.
5Velik je naš Gospodin i svesilan, nema mjere mudrosti njegovoj.
6Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.
6Jahve pridiže ponizne, zlotvore do zemlje snizuje.
7Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.
7Pjevajte Jahvi pjesmu zahvalnu, svirajte na citari Bogu našem!
8Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;
8Oblacima on prekriva nebesa i zemlji kišu sprema; daje da po bregovima raste trava i bilje na službu čovjeku.
9Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.
9On stoci hranu daje i mladim gavranima kada grakću.
10Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.
10Za konjsku snagu on ne mari nit' mu se mile bedra čovječja.
11Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.
11Mili su Jahvi oni koji se njega boje, koji se uzdaju u dobrotu njegovu.
12Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!
12Slavi Jahvu, Jeruzaleme, hvali Boga svoga, Sione!
13Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.
13On učvrsti zasune vrata tvojih, blagoslovi u tebi tvoje sinove.
14Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.
14On dade mir granicama tvojim, pšenicom te hrani najboljom.
15Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.
15Besjedu svoju šalje na zemlju, brzo trči riječ njegova.
16Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.
16Kao vunu snijeg razbacuje, prosipa mraz poput pepela.
17Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?
17On sipa grÓad kao zalogaje, voda mrzne od njegove studeni.
18Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.
18Riječ svoju pošalje i vode se tope; dunu vjetrom i vode otječu.
19Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.
19Riječ svoju on objavi Jakovu, odluke svoje i zakone Izraelu.
20Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!
20Ne učini tako nijednom narodu: nijednom naredbe svoje ne objavi! Aleluja!