¹Од Павла, слуге Исуса Христа, позваног апостола изабраног за јеванђеље Божије,

¹Pavao, sluga Krista Isusa, pozvan za apostola, odlučen za evanđelje Božje -

²Које Бог унапред обећа преко пророка својих у светим писмима

²koje Bog unaprijed obećavaše po svojim prorocima u Pismima svetim

³О сину свом, који је по телу рођен од семена Давидовог,

³o Sinu svome, potomku Davidovu po tijelu,

⁴А посведочен силно за Сина Божијег Духом светиње по васкрсењу из мртвих, Исусу Христу Господу нашем,

⁴postavljenu Sinom Božjim, u snazi, po Duhu posvetitelju uskrsnućem od mrtvih, o Isusu Kristu, Gospodinu našemu,

⁵Преко ког примисмо благодат и апостолство, да покоримо све незнабошце вери имена Његовог;

⁵po komu primismo milost i apostolstvo da na slavu imena njegova k poslušnosti vjere privodimo sve pogane

⁶Међу којима сте и ви позвани Исусу Христу,

⁶među kojima ste i vi pozvanici Isusa Krista:

⁷Свима који су у Риму, љубазнима Богу, и позванима светима: благодат вам и мир од Бога Оца нашег и Господа Исуса Христа.

⁷svima u Rimu, miljenicima Božjim, pozvanicima, svetima. Milost vam i mir od Boga, Oca našega, i Gospodina Isusa Krista.

⁸Прво, дакле, захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа за све вас што се вера ваша гласи по свему свету.

⁸Ponajprije zahvaljujem Bogu mojemu po Isusu Kristu za sve vas: što se vaša vjera navješćuje po svem svijetu.

⁹Јер ми је сведок Бог, коме служим духом својим у јеванђељу Сина његовог, да вас се опомињем без престанка,

⁹Doista, svjedok mi je Bog - komu duhom svojim služim u evanđelju Sina njegova - da vas se

¹⁰Молећи се свагда Богу у молитвама својим да би ми кад Божија воља помогла да дођем к вама;

¹⁰u svojim molitvama neprekidno spominjem i uvijek molim ne bi li mi se već jednom s voljom Božjom nekako posrećilo doći k vama.

¹¹Јер желим видети вас, да вам дам какав духовни дар за ваше утврђење,

¹¹Jer čeznem vidjeti vas da vam predam nešto dara duhovnoga te se ojačate, zapravo -

¹²То јест, да се с вама утешим вером општом, и вашом и мојом.

¹²da se zajedno s vama ohrabrim zajedničkom vjerom, vašom i mojom.

¹³Али вам нећу затајити, браћо, да сам много пута хтео да вам дођем, па бих задржан досле, да и међу вама имам какав плод, као и међу осталим незнабошцима.

¹³A ne bih htio, braćo, da ne znate: često sam bio nakanio doći k vama - i sve dosad bio spriječen - da i među vama uberem koji plod kao i među drugim narodima.

¹⁴Дужан сам и Грцима и дивљацима, и мудрима и неразумнима.

¹⁴Dužnik sam Grcima i barbarima, mudracima i neznalicama.

¹⁵Зато, од моје стране, готов сам и вама у Риму проповедати јеванђеље.

¹⁵Odatle moja nakana da i vama u Rimu navijestim evanđelje.

¹⁶Јер се не стидим јеванђеља Христовог; јер је сила Божија на спасење свакоме који верује, а најпре Јеврејину и Грку.

¹⁶Ne stidim se, uistinu, evanđelja: ono je snaga Božja na spasenje svakomu tko vjeruje - Židovu najprije, pa Grku.

¹⁷Јер се у Њему јавља правда Божија из вере у веру, као што је написано: Праведник ће од вере жив бити.

¹⁷Jer pravednost se Božja od vjere k vjeri u njemu otkriva kao što je pisano: Pravednik će od vjere živjeti.

¹⁸Јер се открива гнев Божји с неба на сваку безбожност и неправду људи који држе истину у неправди.

¹⁸Otkriva se doista s neba gnjev Božji na svaku bezbožnost i nepravednost ljudi koji istinu sputavaju nepravednošću.

¹⁹Јер шта се може дознати за Бога познато је њима: јер им је Бог јавио;

¹⁹Jer što se o Bogu može spoznati, očito im je: Bog im očitova.

²⁰Јер шта се на Њему не може видети, од постања света могло се познати и видети на створењима, и Његова вечна сила и божанство, да немају изговора.

²⁰Uistinu, ono nevidljivo njegovo, vječna njegova moć i božanstvo, onamo od stvaranja svijeta, umom se po djelima razabire tako da nemaju isprike.

²¹Јер кад познаше Бога, не прославише Га као Бога нити Му захвалише, него залудеше у својим мислима, и потамне неразумно срце њихово.

²¹Jer premda upoznaše Boga, ne iskazaše mu kao Bogu ni slavu ni zahvalnost, nego ishlapiše u mozganjima svojim te se pomrači bezumno srce njihovo.

²²Кад се грађаху мудри, полудеше,

²²Gradeći se mudrima, poludješe i

²³И претворише славу вечног Бога у обличје смртног човека и птица и четвороножних животиња и гадова.

²³zamijeniše slavu neraspadljivog Boga likom, obličjem raspadljiva čovjeka, i ptica, i četveronožaca, i gmazova.

²⁴Зато их предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту, да се погане телеса њихова међу њима самима;

²⁴Zato ih je Bog po pohotama srdaca njihovih predao nečistoći te sami obeščašćuju svoja tijela,

²⁵Који претворише истину Божију у лаж, и већма поштоваше и послужише твар него Творца, који је благословен ва век. Амин.

²⁵oni što su Istinu - Boga zamijenili lažju, častili i štovali stvorenje umjesto Stvoritelja, koji je blagoslovljen u vjekove. Amen.

²⁶Зато их предаде Бог у срамне сласти; јер жене њихове претворише путно употребљавање у беспутно.

²⁶Stoga ih je Bog predao sramotnim strastima: njihove žene zamijeniše naravno općenje protunaravnim,

²⁷Тако и људи оставивши путно употребљавање женског рода, распалише се жељом својом један на другог, и људи с људима чињаху срам, и плату која требаше за превару њихову примаху на себи.

²⁷a tako su i muškarci napustili naravno općenje sa ženom i raspalili se pohotom jedni za drugima te muškarci s muškarcima sramotno čine i sami na sebi primaju zasluženu plaću svoga zastranjenja.

²⁸И као што не мараху да познаду Бога, зато их Бог предаде у покварен ум да чине шта не ваља,

²⁸I kako nisu smatrali vrijednim držati se spoznaje Boga, predade ih Bog nevaljanu umu te čine što ne dolikuje,

²⁹Да буду напуњени сваке неправде, курварства, злоће, лакомства, пакости; пуни зависти, убиства, свађе лукавства, злоћудности;

²⁹puni svake nepravde, pakosti, lakomosti, zloće; puni zavisti, ubojstva, svađe, prijevare, zlonamjernosti; došaptavači,

³⁰Шаптачи, опадачи, богомрсци, силеџије, хвалише, поносити, измишљачи зала, непокорни родитељима,

³⁰klevetnici, mrzitelji Boga, drznici, oholice, preuzetnici, izmišljači zala, roditeljima neposlušni,

³¹Неразумни, невере, нељубавни, непримирљиви, немилостиви.

³¹nerazumni, nevjerni, bešćutni, nemilosrdni.

³²А неки правду Божију познавши да који то чине заслужују смрт, не само то чине, него пристају на то и онима који чине.

³²Znaju za odredbu Božju - da smrt zaslužuju koji takvo što čine - a oni ne samo da to čine nego i povlađuju onima koji čine.