¹Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао?

¹Što ćemo dakle reći? Što je Abraham, otac naš, našao po tijelu?

²Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога.

²Doista, ako je Abraham po djelima opravdan, ima se čime dičiti - ali ne pred Bogom.

³Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду.

³Ta što veli Pismo? Povjerova Abraham Bogu i uračuna mu se u pravednost.

⁴А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.

⁴Onomu tko radi ne računa se plaća kao milost, nego kao dug.

⁵А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду.

⁵Onomu tko ne radi, a vjeruje u Onoga koji opravdava bezbožnika, vjera se uračunava u pravednost,

⁶Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона:

⁶kao što i David blaženim proglašuje čovjeka kojemu Bog uračunava pravednost bez djela:

⁷Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише.

⁷Blaženi oni kojima je zločin otpušten, kojima je grijeh pokriven!

⁸Благо човеку коме Господ не прима греха.

⁸Blago čovjeku komu Gospodin ne ubraja krivnju.

⁹Ово, дакле, блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вера у правду.

⁹Ide li dakle ovo blaženstvo samo obrezane ili i neobrezane? Ta velimo: Vjera se Abrahamu uračuna u pravednost.

¹⁰Како му се, дакле, прими? Или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању.

¹⁰A kako mu se uračuna? Već obrezanu ili još neobrezanu? Ne obrezanu, nego neobrezanu!

¹¹И прими знак обрезања као печат правде вере коју имаше у необрезању, да би био отац свих који верују у необрезању; да се и њима прими у правду;

¹¹I znak obrezanja primi kao pečat pravednosti koju je po vjeri zadobio još neobrezan, da bude ocem svih vjernika: neobrezanih - te im se uračuna pravednost -

¹²И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе стопама вере која беше у необрезању оца нашег Авраама.

¹²i ocem obrezanih, ne onih koji su samo obrezani, nego onih koji uz to idu stopama vjere još neobrezana oca našeg Abrahama.

¹³Јер обећање Аврааму или семену његовом да буде наследник свету не би законом него правдом вере.

¹³Doista, obećanje da će biti baštinik svijeta nije Abrahamu ili njegovu potomstvu dano na temelju nekog zakona, nego na temelju pravednosti vjere.

¹⁴Јер ако су наследници они који су од закона, пропаде вера, и поквари се обећање.

¹⁴Jer ako su baštinici oni iz Zakona, prazna je vjera, jalovo obećanje.

¹⁵Јер закон гради гнев; јер где нема закона нема ни преступа.

¹⁵Ta Zakon rađa gnjev; gdje pak nema Zakona, nema ni prekršaja.

¹⁶Зато од вере да буде по милости да обећање тврдо остане свему семену, не само који је од закона него и који је од вере Авраама, који је отац свима нама,

¹⁶Zato - zbog vjere da bude po milosti to obećanje zajamčeno svemu potomstvu, ne potomstvu samo po Zakonu, nego i po vjeri Abrahama, koji je otac svih nas -

¹⁷(Као што стоји написано: Поставих те оца многим народима) пред Богом коме верова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јесте:

¹⁷kao što je pisano: Ocem mnoštva naroda ja te postavljam - pred Onim komu povjerova, pred Bogom koji oživljuje mrtve i zove da bude ono što nije.

¹⁸Он верова на наду кад се није било ничему надати да ће он бити отац многим народима, као што му беше речено: Тако ће бити семе твоје.

¹⁸U nadi protiv svake nade povjerova Abraham da postane ocem naroda mnogih po onom što je rečeno: Toliko će biti tvoje potomstvo.

¹⁹И не ослабивши вером не погледа ни на своје већ уморено тело, јер му беше негде око сто година, ни на мртвост Сарине материце.

¹⁹Nepokolebljivom vjerom promotri on tijelo svoje već obamrlo - bilo mu je blizu sto godina - i obamrlost krila Sarina.

²⁰И за обећање Божије не посумња се неверовањем, него ојача у вери, и даде славу Богу.

²⁰Ali pred Božjim obećanjem nije nevjeran dvoumio, nego se vjerom ojačao davši slavu Bogu,

²¹И знаше јамачно да шта обећа кадар је и да учини.

²¹posve uvjeren da on može učiniti što je obećao.

²²Зато се и прими њему у правду.

²²Zato mu se i uračuna u pravednost.

²³Али није писано за њега једног само да му се прими,

²³Ali nije samo za nj napisano: Uračuna mu se,

²⁴Него и за нас, којима ће се примити ако верујемо Оног који васкрсе Исуса Христа Господа нашег из мртвих,

²⁴nego i za nas kojima se ima uračunati, nama što vjerujemo u Onoga koji od mrtvih uskrisi Isusa, Gospodina našega,

²⁵Који се предаде за грехе наше, и устаде за оправдање наше.

²⁵koji je predan za opačine naše i uskrišen radi našeg opravdanja.