1Или не знате, браћо (јер говорим онима који знају закон), да закон влада над човеком докле је жив?
1Ili zar ne znate, braćo - poznavaocima zakona govorim - da zakon gospodari čovjekom samo za vrijeme njegova života.
2Јер је удата жена привезана законом за мужа докле год он живи; а ако ли муж њен умре, разреши се од закона мужевљег.
2Doista, udana je žena vezana zakonom dok joj muž živi; umre li joj muž, riješena je zakona o mužu.
3Зато, дакле, док јој је муж жив бива прељубочиница ако пође за другог мужа; а ако јој умре муж проста је од закона да не буде прељубочиница ако пође за другог.
3Dakle: dok joj muž živi, zvat će se, očito, preljubnicom pođe li za drugoga. Ako li joj pak muž umre, slobodna je od zakona te nije preljubnica pođe li za drugoga.
4Зато, браћо моја, и ви умресте закону телом Христовим, да будете другог, Оног што уста из мртвих, да плод донесемо Богу.
4Tako, braćo moja, i vi po tijelu Kristovu umrijeste Zakonu da pripadnete drugomu, Onomu koji je od mrtvih uskrišen, te plodove donosimo Bogu.
5Јер кад бејасмо у телу, беху сласти греховне, које закон рађаху у удима нашим да се смрти плод доноси.
5Doista, dok bijasmo u tijelu, grešne su strasti, Zakonom izazvane, djelovale u našim udovima te smrti donosile plodove;
6А сад, умревши избависмо се од закона који нас држаше, да служимо Богу у обновљењу Духа а не у старини слова.
6sada pak umrijevši onomu što nas je sputavalo, riješeni smo Zakona te služimo u novosti Duha, a ne u stareži slova.
7Шта ћемо дакле рећи? Је ли закон грех? Боже сачувај! Него ја греха не познах осим кроз закон; јер не знадох за жељу да закон не каза: Не зажели.
7Što ćemo dakle reći? Je li Zakon grijeh? Nipošto! Nego: grijeha ne spoznah doli po Zakonu jer za požudu ne bih znao da Zakon nije govorio: Ne poželi!
8А грех узе почетак кроз заповест, и начини у мени сваку жељу; јер је грех без закона мртав.
8A grijeh je, uhvativši priliku, po zapovijedi u meni prouzročio svakovrsnu požudu. Ta bez zakona grijeh je mrtav.
9А ја живљах некад без закона; а кад дође заповест, онда грех оживе,
9Da, ja sam nekoć živio bez zakona. Ali kad je došla zapovijed, grijeh oživje.
10А ја умрех, и нађе се да ми заповест би за смрт која беше дата за живот.
10Ja pak umrijeh i ustanovi se: zapovijed dana za život bi mi na smrt.
11Јер грех узевши почетак кроз заповест превари ме, и уби ме њоме.
11Doista grijeh, uhvativši priliku, zapovijeđu me zavede, njome me i ubi.
12Тако је, дакле, закон свет и заповест света и праведна и добра.
12Tako: Zakon je svet, i zapovijed je sveta, i pravedna, i dobra.
13Добро ли дакле би мени смрт? Боже сачувај! Него грех, да се покаже грех добром чинећи ми смрт, да буде грех одвише грешан заповешћу.
13Pa zar se to dobro meni u smrt prometnu? Nipošto! Nego: grijeh, da se grijehom očituje, po tom dobru uzrokuje mi smrt - da grijeh po zapovijedi postane najvećim grešnikom.
14Јер знамо да је закон духован; а ја сам телесан, продан под грех:
14Zakon je, znamo, duhovan; ja sam pak tjelesan, prodan pod grijeh.
15Јер не знам шта чиним, јер не чиним оно шта хоћу, него на шта мрзим оно чиним.
15Zbilja ne razumijem što radim: ta ne činim ono što bih htio, nego što mrzim - to činim.
16Ако ли оно чиним шта нећу, хвалим закон да је добар.
16Ako li pak činim što ne bih htio, slažem se sa Zakonom, priznajem da je dobar.
17А ово више ја не чиним него грех који живи у мени.
17Onda to ne činim više ja, nego grijeh koji prebiva u meni.
18Јер знам да добро не живи у мени, то јест у телу мом. Јер хтети имам у себи, али учинити добро не налазим.
18Doista znam da dobro ne prebiva u meni, to jest u mojem tijelu. Uistinu: htjeti mi ide, ali ne i činiti dobro.
19Јер добро што хоћу не чиним, него зло што нећу оно чиним.
19Ta ne činim dobro koje bih htio, nego zlo koje ne bih htio - to činim.
20А кад чиним оно што нећу, већ ја то не чиним него грех који живи у мени.
20Ako li pak činim ono što ne bih htio, nipošto to ne radim ja, nego grijeh koji prebiva u meni.
21Налазим, дакле закон, кад хоћу добро да чиним, да ме на зло нагони.
21Nalazim dakle ovaj zakon: kad bih htio činiti dobro, nameće mi se zlo.
22Јер имам радост у закону Божијем по унутрашњем човеку;
22Po nutarnjem čovjeku s užitkom se slažem sa Zakonom Božjim,
23Али видим други закон у удима својим, који се супроти закону ума мог, и заробљава ме законом греховним који је у удима мојим.
23ali opažam u svojim udovima drugi zakon koji vojuje protiv zakona uma moga i zarobljuje me zakonom grijeha koji je u mojim udovima.
24Ја несрећни човек! Ко ће ме избавити од тела смрти ове?
24Jadan li sam ja čovjek! Tko će me istrgnuti iz ovoga tijela smrtonosnoga?
25Захваљујем Богу свом кроз Исуса Христа Господа нашег. Тако, дакле, ја сам умом својим служим закону Божијем а телом закону греховном.
25Hvala Bogu po Isusu Kristu Gospodinu našem! Ja, dakle, umom ja služim zakonu Božjemu, a tijelom zakonu grijeha.