1А Јов одговори и рече:
1Ijob respondis kaj diris:
2Слушао сам много таквих ствари; сви сте досадни тешиоци.
2Mi auxdis multe da similaj aferoj; Tedaj konsolantoj vi cxiuj estas.
3Хоће ли бити крај празним речима? Или шта те тера да тако одговараш?
3CXu estos fino al la ventaj vortoj? Kaj kio vin incitis, ke vi tiel parolas?
4И ја бих могао говорити као ви, да сте на мом месту, гомилати на вас речи и махати главом на вас,
4Mi ankaux povus paroli, kiel vi. Se vi estus sur mia loko, Mi konsolus vin per vortoj Kaj balancus pri vi mian kapon.
5Могао бих вас храбрити устима својим, и мицање усана мојих олакшало би бол ваш.
5Mi fortigus vin per mia busxo Kaj konsolus vin per paroloj de miaj lipoj.
6Ако говорим, неће одахнути бол мој; ако ли престанем, хоће ли отићи од мене?
6Se mi parolos, mia doloro ne kvietigxos; Se mi cxesos, kio foriros de mi?
7А сада ме је уморио; опустошио си сав збор мој.
7Sed nun Li lacigis min, Li detruis mian tutan esencon.
8Навукао си на ме мрштине за сведочанство; и моја мрша подиже се на ме, и сведочи ми у очи.
8Vi faris al mi sulkojn, tio farigxis atesto; Mia senfortigxo staras antaux mia vizagxo, kaj parolas.
9Гнев Његов растрже ме, ненавиди ме, шкргуће зубима на ме, поставши ми непријатељ сева очима својим на ме.
9Lia kolero dissxiras; Mia malamanto grincigas kontraux mi siajn dentojn; Mia premanto briligas kontraux mi siajn okulojn.
10Разваљују на ме уста своја, срамотно ме бију по образима, скупљају се на ме.
10Ili malfermegis kontraux mi sian busxon, insulte batas min sur la vangojn; CXiuj kune kontentigis sur mi sian koleron.
11Предао ме је Бог неправеднику, и у руке безбожницима бацио ме.
11Dio transdonis min al maljustulo, JXetis min en la manojn de malbonuloj.
12Бејах миран и затре ме, и ухвативши ме за врат смрска ме и метну ме себи за белегу.
12Mi estis trankvila; sed Li frakasis min, Li kaptis min je la kolo, disbatis min, Kaj Li faris min por Si celo.
13Опколише ме Његови стрелци, цепа ми бубреге немилице, просипа на земљу жуч моју.
13Liaj pafistoj min cxirkauxis; Li dishakas miajn internajxojn kaj ne kompatas, Li elversxas sur la teron mian galon.
14Задаје ми ране на ране, и удара на ме као јунак.
14Li faras en mi brecxon post brecxo, Li kuras kontraux min kiel batalisto.
15Сашио сам кострет по кожи својој, и уваљао сам у прах славу своју.
15Sakajxon mi kudris sur mian korpon, Kaj en polvo mi kasxis mian kornon.
16Лице је моје подбуло од плача, на веђама је мојим смртни сен;
16Mia vizagxo sxvelis de plorado, Kaj sur miaj palpebroj estas morta ombro;
17Премда нема неправде у рукама мојим, и молитва је моја чиста.
17Kvankam ne trovigxas perfortajxo en miaj manoj, Kaj mia pregxo estas pura.
18Земљо, не криј крв што сам пролио, и нека нема места викању мом.
18Ho tero, ne kovru mian sangon, Kaj mia kriado ne trovu haltejon.
19И сада ето је на небу сведок мој, сведок је мој на висини.
19Vidu, en la cxielo estas mia atestanto, Kaj mia konanto estas en la altaj sferoj.
20Пријатељи се моји подругују мном; око моје рони сузе Богу.
20Parolistoj estas por mi miaj amikoj; Sed mia okulo larmas al Dio,
21О да би се човек могао правдати с Богом, као син човечији с пријатељем својим!
21Ke Li decidu inter homo kaj Dio, Inter homo kaj lia amiko.
22Јер године избројане навршују се, и полазим путем одакле се нећу вратити.
22CXar la nombro de la jaroj pasos, Kaj mi iros sur vojon nereveneblan.