1А Елифас Теманац одговори и рече:
1Ekparolis Elifaz, la Temanano, kaj diris:
2Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
2CXu sagxulo povas respondi per ventaj opinioj, Kaj plenigi sian ventron per sensencajxoj?
3Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
3Vi disputas per vortoj senutilaj, Kaj per paroloj, kiuj nenion helpas.
4А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
4Vi forigas la timon, Kaj senvalorigas pregxon antaux Dio.
5Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
5CXar via malbonago instigas vian busxon, Kaj vi elektis stilon de maliculoj.
6Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
6Vin kondamnas via busxo, ne mi; Kaj viaj lipoj atestas kontraux vi.
7Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
7CXu vi naskigxis la unua homo? CXu vi estas kreita pli frue ol la altajxoj?
8Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
8CXu vi auxdis la sekretan decidon de Dio, Kaj alkaptis al vi la sagxon?
9Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
9Kion vi scias tian, kion ni ne scias? Kion vi komprenas tian, kio al ni mankas?
10И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
10Inter ni estas grizuloj kaj maljunuloj, Kiuj vivis pli longe ol via patro.
11Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
11CXu tiel malmulte valoras por vi la konsoloj de Dio Kaj vorto kvieta?
12Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
12Kial vin tiel levas via koro, Kaj kial tiel palpebrumas viaj okuloj,
13Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
13Ke vi direktas kontraux Dion vian koleron, Kaj elirigis el via busxo tiajn vortojn?
14Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
14Kio estas homo, ke li povus esti pura Kaj ke naskito de virino povus esti prava?
15Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
15Vidu, inter Liaj sanktuloj ne cxiuj estas fidindaj, Kaj la cxielo ne estas pura en Liaj okuloj:
16А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
16Des pli homo, abomeninda kaj malbona, Kiu trinkas malbonagojn kiel akvon.
17Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
17Mi montros al vi, auxskultu min; Kaj kion mi vidis, tion mi rakontos,
18Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
18Kion sagxuloj diris kaj ne kasxis antaux siaj patroj,
19Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
19Al kiuj, al ili solaj, estis donita la tero, Kaj fremdulo ne trairis meze de ili:
20Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
20Dum sia tuta vivo malpiulo estas maltrankvila, Kaj la nombro de la jaroj de tirano estas kasxita antaux li;
21Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
21Teruroj sonas en liaj oreloj; Meze de paco venas sur lin rabisto.
22Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
22Li ne esperas, ke li savigxos el mallumo; Kaj li sercxas cxirkauxe glavon.
23Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
23Li vagadas, sercxante panon; Li scias, ke preta estas en lia mano la tago de mallumo.
24Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
24Teruras lin mizero kaj premateco, Venkobatas lin kiel regxo, pretigxinta por batalo;
25Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
25Pro tio, ke li etendis sian manon kontraux Dion Kaj kontrauxstaris al la Plejpotenculo,
26Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
26Kuris kontraux Lin kun fiera kolo, Kun dikaj dorsoj de siaj sxildoj.
27Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
27Li kovris sian vizagxon per graso Kaj metis sebon sur siajn lumbojn.
28И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
28Li logxas en urboj ruinigitaj, En domoj ne logxataj, Destinitaj esti sxtonamasoj.
29Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
29Li ne restos ricxa, lia bonstato ne tenigxos, Kaj lia havajxo ne disvastigxos sur la tero.
30Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
30Li ne forklinigxos de mallumo; Flamo velksekigos liajn brancxojn, Kaj Li forigos lin per la blovo de Sia busxo.
31Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
31La erarinto ne fidu vantajxon, CXar vanta estos lia rekompenco.
32Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
32Antauxtempe li finigxos, Kaj lia brancxo ne estos verda.
33Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
33Lia nematura bero estos desxirita, kiel cxe vinbertrunko; Kaj lia floro defalos, kiel cxe olivarbo.
34Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
34CXar la anaro de la hipokrituloj senhomigxos; Kaj fajro ekstermos la tendojn de tiuj, kiuj prenas subacxeton.
35Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
35Ili gravedigxis per malpiajxo kaj naskis pekon, Kaj ilia ventro pretigas malicajxon.