1Човек рођен од жене кратка је века и пун немира.
1Homo, naskita de virino, Havas mallongan vivon kaj abundon da afliktoj.
2Као цвет ниче, и одсеца се, и бежи као сен, и не остаје.
2Kiel floro li elkreskas kaj velkas; Li forkuras kiel ombro kaj ne restas.
3И на таквог отвараш око своје, и мене водиш на суд са собом!
3Kaj kontraux tia Vi malfermas Viajn okulojn, Kaj min Vi vokas al jugxo kun Vi!
4Ко ће чисто извадити из нечиста? Нико.
4CXu povas purulo deveni de malpurulo? Neniu.
5Измерени су дани његови, број месеца његових у Тебе је; поставио си му међу, преко које не може прећи.
5Se liaj tagoj estas difinitaj, la nombro de liaj monatoj estas cxe Vi; Vi difinis lian limon, kiun li ne transpasos.
6Одврати се од њега да почине докле не наврши као надничар дан свој.
6Deturnu do Vin de li, ke li estu trankvila, GXis venos lia tempo, kiun li sopiras kiel dungito.
7Јер за дрво има надања, ако се посече, да ће се још омладити и да неће бити без изданка;
7Arbo havas esperon, se gxi estas dehakita, ke gxi denove sxangxigxos, Kaj gxi ne cxesos kreskigi brancxojn.
8Ако и остари у земљи корен његов и у праху изумре пањ његов,
8Se gxia radiko maljunigxis en la tero, Kaj gxia trunko mortas en polvo,
9Чим осети воду, опет напупи и пусти гране као присад.
9Tamen, eksentinte la odoron de akvo, gxi denove verdigxas, Kaj kreskas plue, kvazaux jxus plantita.
10А човек умире изнемогао; и кад издахне човек, где је?
10Sed homo mortas kaj malaperas; Kiam la homo finigxis, kie li estas?
11Као кад вода отече из језера и река опадне и усахне,
11Forfluas la akvo el lago, Kaj rivero elcxerpigxas kaj elsekigxas:
12Тако човек кад легне, не устаје више; докле је небеса неће се пробудити нити ће се пренути ода сна свог.
12Tiel homo kusxigxas, kaj ne plu levigxas; Tiel longe, kiel la cxielo ekzistas, ili ne plu vekigxos, Nek revigligxos el sia dormado.
13О да ме хоћеш у гробу сакрити и склонити ме докле не утоли гнев Твој, и да ми даш рок кад ћеш ме се опоменути!
13Ho, se Vi kasxus min en SXeol, Se Vi kasxus min gxis la momento, kiam pasos Via kolero, Se Vi difinus por mi templimon kaj poste rememorus min!
14Кад умре човек, хоће ли оживети? Све дане времена које ми је одређено чекаћу докле ми дође промена.
14Kiam homo mortas, cxu li poste povas revivigxi? Dum la tuta tempo de mia batalado mi atendus, GXi venos mia forsxangxo.
15Зазваћеш, и ја ћу Ти се одазвати; дело руку својих пожелећеш.
15Vi vokus, kaj mi respondus al Vi; Vi ekdezirus la faritajxon de Viaj manoj.
16А сада бројиш кораке моје, и ништа не остављаш за грех мој.
16Nun Vi kalkulas miajn pasxojn; Ne konservu mian pekon;
17Запечаћени су у тобоцу моји преступи, и завезујеш безакоња моја.
17Sigelu en paketo miajn malbonagojn, Kaj kovru mian kulpon.
18Заиста, као што гора падне и распадне се, и као што се стена одвали с места свог,
18Sed monto, kiu falas, malaperas; Kaj roko forsxovigxas de sia loko;
19И као што вода спира камење и поводањ односи прах земаљски, тако надање човечије обраћаш у ништа.
19SXtonojn forlavas la akvo, Kaj gxia disversxigxo fordronigas la polvon de la tero: Tiel Vi pereigas la esperon de homo.
20Надвађујеш га једнако, те одлази, мењаш му лице и отпушташ га.
20Vi premas lin gxis fino, kaj li foriras; Li sxangxas sian vizagxon, kaj Vi forigas lin.
21Ако синови његови буду у части, он не зна; ако ли у срамоти, он се не брине.
21Se liaj infanoj estas honorataj, li tion ne scias; Se ili estas humiligataj, li tion ne rimarkas.
22Само тело док је жив болује, и душа његова у њему тужи.
22Nur lia propra korpo lin doloras, Nur pri sia propra animo li suferas.