1Ето, све је то видело око моје, чуло ухо моје, и разумело.
1CXion cxi tion mia okulo vidis, Mia orelo auxdis kaj komprenis.
2Шта ви знате, знам и ја, нисам гори од вас.
2Kion vi scias, mi ankaux scias; Kaj mi ne estas malpli valora ol vi.
3Ипак бих говорио са Свемогућим, и рад сам с Богом правдати се.
3Sed mi volus paroli kun la Plejpotenculo, Mi dezirus disputi kun Dio.
4Јер ви измишљате лажи, сви сте залудни лекари.
4Tamen vi komentarias malvere, Vi cxiuj estas senutilaj kuracistoj.
5О да бисте сасвим ћутали! Били бисте мудри.
5Ho, se vi silentus, Tio estus sagxeco de via flanko.
6Чујте мој одговор, и слушајте разлоге уста мојих.
6Auxskultu do mian moralinstruon, Kaj atentu la defendan parolon de mia busxo.
7Треба ли да говорите за Бога неправду или превару да говорите за Њ?
7CXu pro Dio vi volas paroli malveron, Kaj pro Li paroli falsajxon?
8Треба ли да Му гледате ко је? Треба ли да се препирете за Бога?
8CXu vi volas esti personfavoraj al Li, Aux pro Dio vi volas disputi?
9Хоће ли бити добро кад вас стане испитивати? Хоћете ли Га преварити као што се вара човек?
9CXu estos bone, kiam Li esploros vin? CXu vi volas trompi Lin, kiel oni trompas homon?
10Заиста ће вас карати, ако тајно узгледате ко је.
10Li certe vin punos, Se vi sekrete estos personfavoraj.
11Величанство Његово неће ли вас уплашити? И страх Његов неће ли вас спопасти?
11CXu Lia majesto ne konfuzas vin? CXu ne falas sur vin timo antaux Li?
12Спомени су ваши као пепео, и ваше висине као гомиле блата.
12Viaj memorigoj estas sentencoj polvaj, Via bastionoj estas amasoj da argilo.
13Ћутите и пустите ме да ја говорим, па нека ме снађе шта му драго.
13Silentu antaux mi, kaj parolos mi, Kio ajn trafos min.
14Зашто бих кидао месо своје својим зубима и душу своју метао у своје руке?
14Por kio mi portu mian karnon en miaj dentoj Kaj metu mian animon en mian manon?
15Гле, да ме и убије, опет ћу се уздати у Њ, али ћу бранити путеве своје пред Њим.
15Li ja mortigos min, kaj mi ne havas esperon; Sed pri mia konduto mi volas disputi antaux Li.
16И Он ће ми бити спасење, јер лицемер неће изаћи преда Њ.
16Tio jam estos savo por mi, CXar ne hipokritulo venos antaux Lin.
17Слушајте добро беседу моју, и нека вам уђе у уши шта ћу исказати.
17Auxskultu mian parolon Kaj mian klarigon antaux viaj oreloj.
18Ево, спремио сам парбу своју, знам да ћу бити прав.
18Jen mi pretigis jugxan aferon; Mi scias, ke mi montrigxos prava.
19Ко ће се прети са мном? Да сад умукнем, издахнуо бих.
19Kiu povas procesi kontraux mi? Tiam mi eksilentus kaj mortus.
20Само двоје немој ми учинити, па се нећу крити од лица Твог.
20Nur du aferojn ne faru al mi, Tiam mi ne kasxos min antaux Via vizagxo:
21Уклони руку своју од мене, и страх Твој да ме не страши.
21Malproksimigu de mi Vian manon, Kaj Via teruro ne timigu min.
22Потом зови ме, и ја ћу одговарати; или ја да говорим, а Ти ми одговарај.
22Tiam voku, kaj mi respondos; Aux mi parolos, kaj Vi respondu al mi.
23Колико је безакоња и греха мојих? Покажи ми преступ мој и грех мој.
23Kiom da malbonagoj kaj pekoj estas sur mi? Sciigu al mi miajn krimojn kaj pekojn.
24Зашто скриваш лице своје и држиш ме за непријатеља свог?
24Kial Vi kasxas Vian vizagxon Kaj rigardas min kiel Vian malamikon?
25Хоћеш ли скршити лист који носи ветар или ћеш гонити суву сламку,
25CXu Vi volas montri Vian forton kontraux desxirita folio? Kaj cxu sekigxintan pajleron Vi volas persekuti?
26Кад ми пишеш горчине, и дајеш ми у наследство грехе младости моје,
26CXar Vi skribas kontraux mi maldolcxajxon Kaj venigas sur min la pekojn de mia juneco.
27И мећеш ноге моје у кладе, и пазиш на све стазе моје и идеш за мном устопце?
27Vi metis miajn piedojn en sxtipon, Vi observas cxiujn miajn vojojn, Kaj Vi observas la plandojn de miaj piedoj;
28А он се распада као трулина, као хаљина коју једе мољац.
28Dum mi ja disfalas kiel putrajxo, Kiel vesto dismangxita de tineoj.