1А Софар Намаћанин одговори и рече:
1Ekparolis Cofar, la Naamano, kaj diris:
2Зато ме мисли моје нагоне да одговорим, и зато хитим.
2Pro tio miaj pensoj devigas min respondi, Pro tio, kion mi sentas.
3Чуо сам укор који ме срамоти, али ће дух из разума мог одговорити за ме.
3Hontindan riprocxon mi auxdis, Kaj la spirito de mia prudento respondos por mi.
4Не знаш ли да је тако од како је века, од како је постављен човек на земљи.
4CXu vi scias, ke tiel estis de eterne, De post la apero de homo sur la tero,
5Да је слава безбожних за мало и радост лицемерова за час?
5Ke la triumfado de malvirtuloj estas mallongatempa, Kaj la gxojo de hipokritulo estas nur momenta?
6Да би му висина допрла до неба, и глава се његова дотакла облака,
6Se lia grandeco ecx atingus gxis la cxielo, Kaj lia kapo tusxus la nubon,
7Нестаће га за свагда као кала његовог; и који га видеше рећи ће: Куда се деде?
7Li tamen pereos por cxiam, kiel lia sterko; Tiuj, kiuj lin vidis, diros:Kie li estas?
8Као сан одлетеће, и неће се наћи, и ишчезнуће као ноћна утвара.
8Kiel songxo li forflugos, kaj oni lin ne trovos; Li malaperos, kiel nokta vizio.
9Око које га је гледало неће више, нити ће га више видети место његово.
9Okulo, kiu rigardis lin, ne plu vidos lin; Lia loko lin ne plu vidos.
10Синови његови умиљаваће се сиромасима и руке ће његове враћати шта је отео.
10Liaj filoj kurados almozpetante, Kaj liaj manoj redonos lian havajxon.
11Кости ће његове бити пуне греха младости његове, и они ће лежати с њим у праху.
11Liaj ostoj estos punitaj pro la pekoj de lia juneco, Kaj tio kusxigxos kune kun li en la polvo.
12Ако му је слатка у устима злоћа и крије је под језиком својим,
12Se la malbono estas dolcxa en lia busxo, Li kasxas gxin sub sia lango,
13Чува је и не пушта је, него је задржава у грлу свом,
13Li flegas gxin kaj ne forlasas gxin, Kaj retenas gxin sur sia palato:
14Ипак ће се јело његово претворити у цревима његовим, постаће у њему јед аспидин.
14Tiam lia mangxajxo renversigxos en liaj internajxoj, Farigxos galo de aspidoj interne de li.
15Благо што је прождрао избљуваће, из трбуха његова истераће га Бог.
15Li englutis havajxon, sed li gxin elvomos; El lia ventro Dio gxin elpelos.
16Јед ће аспидин сисати, убиће га језик гујињи.
16Venenon de aspidoj li sucxos; Lango de vipuro lin mortigos.
17Неће видети потока ни река којима тече мед и масло.
17Li ne vidos fluojn nek riverojn, Torentojn de mielo kaj de butero.
18Вратиће муку, а неће је појести; према благу биће промена, и неће се радовати.
18Li redonos tion, kion li pene akiris, kaj li tion ne englutos; Kiel ajn granda estas lia havajxo, li gxin fordonos kaj ne gxuos gxin.
19Јер је тлачио и остављао убоге, куће је отимао и није зидао.
19CXar li premis kaj forlasis la senhavulojn, Li rabis al si domon, kiun li ne konstruis.
20Јер није никада осетио мира у трбуху свом, ни шта му је најмилије неће сачувати.
20CXar lia interno ne estis trankvila, Tial li ne savos tion, kio estis por li kara.
21Ништа му неће остати од хране његове. Зато не може добро његово трајати.
21Nenion restigis lia mangxemeco; Tial lia bonstato ne estos longedauxra.
22Кад се испуни изобиље његово, тада ће бити у невољи; све руке невољних удариће на њ.
22Malgraux lia abundeco, li estos premata; CXiaspecaj suferoj trafos lin.
23Кад би напунио трбух свој, послаће на њ Бог јарост гнева свог, и пустиће је као дажд на њега и на јело његово.
23Por plenigi lian ventron, Li sendos sur lin la flamon de Sia kolero, Kaj pluvigos sur lin Sian furiozon.
24Кад стане бежати од оружја гвозденог, прострелиће га лук бронзани.
24Se li forkuros de batalilo fera, Trafos lin pafarko kupra.
25Стрела пуштена проћи ће кроз тело његово, и светло гвожђе изаћи ће из жучи његове; кад пође, обузеће га страхоте.
25Nudigita glavo trairos lian korpon, Kaj la fulmo de lia turmentilo venos sur lin kun teruro.
26Све ће таме бити сакривене у тајним местима његовим; прождреће га огањ нераспирен, и ко остане у шатору његовом зло ће му бити.
26Nenia mallumo povos kasxi liajn trezorojn; Lin konsumos fajro ne disblovata; Malbone estos al tiu, kiu restos en lia tendo.
27Откриће небеса безакоње његово, и земља ће устати на њ.
27La cxielo malkovros liajn malbonagojn, Kaj la tero levigxos kontraux lin.
28Отићи ће летина дома његовог, расточиће се у дан гнева његовог.
28Malaperos la greno el lia domo, Dissxutita gxi estos en la tago de Lia kolero.
29То је део од Бога човеку безбожном и наследство од Бога за беседу његову.
29Tia estas de Dio la sorto de homo malpia, Kaj la heredajxo destinita por li de Dio.