¹А Јов одговори и рече:

¹Ijob respondis kaj diris:

²Слушајте добро речи моје, и то ће ми бити од вас утеха.

²Auxskultu mian parolon; Kaj gxi estu anstataux viaj konsoloj.

³Потрпите ме да ја говорим, а кад изговорим, подсмевајте ми се.

³Toleru, ke mi parolu; Kaj kiam mi finos mian paroladon, tiam moku.

⁴Еда ли се ја човеку тужим? И како не би био жалостан дух мој?

⁴CXu kontraux homo mi disputas? Kaj kial mi ne estu malpacienca?

⁵Погледајте на ме, и дивите се, и метните руку на уста.

⁵Turnu vin al mi, kaj vi eksentos teruron, Kaj vi metos la manon sur la busxon.

⁶Ја кад помислим, страх ме је, и гроза подузима тело моје.

⁶Kiam mi ekpensas pri tio, min atakas teruro, Kaj tremo kaptas mian korpon.

⁷Зашто безбожници живе? Старе? И богате се?

⁷Kial malpiuloj vivas, Atingas maljunecon, akiras grandan havajxon?

⁸Семе њихово стоји тврдо пред њима заједно с њима, и натражје њихово пред њиховим очима.

⁸Ilia idaro estas bone arangxita antaux ili, kune kun ili, Kaj ilia devenantaro estas antaux iliaj okuloj.

⁹Куће су њихове на миру без страха, и прут Божји није над њима.

⁹Iliaj domoj estas en paco, sen timo; Kaj la vergo de Dio ne estas sur ili.

¹⁰Бикови њихови скачу, и не промашују; краве њихове теле се, и не јалове се.

¹⁰Ilia bovo naskigas kaj ne estas forpusxata; Ilia bovino gravedigxas kaj ne abortas.

¹¹Испуштају као стадо децу своју, и синови њихови поскакују.

¹¹Siajn malgrandajn infanojn ili elirigas kiel sxafaron, Kaj iliaj knaboj saltas.

¹²Подвикују уз бубањ и уз гусле, веселе се уза свиралу.

¹²Ili gxojkrias sub la sonoj de tamburino kaj harpo, Ili estas gajaj sub la sonoj de fluto.

¹³Проводе у добру дане своје, и за час силазе у гроб.

¹³Ili pasigas siajn tagojn en bonstato, Kaj iras en SXeolon momente.

¹⁴А Богу кажу: Иди од нас, јер нећемо да знамо за путеве твоје.

¹⁴Kaj tamen ili diras al Dio:Foriru de ni, Ni ne deziras koni Viajn vojojn;

¹⁵Шта је свемогући да му служимо? И каква нам је корист, да му се молимо?

¹⁵Kio estas la Plejpotenculo, ke ni servu al Li? Kaj kian utilon ni havos, se ni turnos nin al Li?

¹⁶Гле, добро њихово није у њиховој руци; намера безбожничка далеко је од мене.

¹⁶Sed ne de ili dependas ilia bonstato; La pensmaniero de la malpiuloj estas malproksima de mi.

¹⁷Колико се пута гаси жижак безбожнички и долази им погибао, дели им муке у делу свом Бог?

¹⁷GXis kiam? La lumilo de la malpiuloj estingigxu, Kaj ilia pereo venu sur ilin; Suferojn Li partodonu al ili en Sia kolero.

¹⁸Бивају као плева на ветру, као прах који разноси вихор?

¹⁸Ili estu kiel pajlero antaux vento, Kaj kiel grenventumajxo, kiun forportas ventego.

¹⁹Чува ли Бог синовима његовим погибао њихову, плаћа им да осете?

¹⁹Dio konservas lian malfelicxon por liaj infanoj; Li repagu al li mem, ke li sciu;

²⁰Виде ли својим очима погибао своју, и пију ли гнев Свемогућег?

²⁰Liaj propraj okuloj vidu lian malfelicxon, Kaj el la kolero de la Plejpotenculo li trinku.

²¹Јер шта је њима стало до куће њихове након њих, кад се број месеца њихових прекрати?

²¹CXar kiom interesas lin lia domo post li, Kiam la nombro de liaj monatoj finigxis?

²²Еда ли ће Бога ко учити мудрости, који суди високима?

²²CXu oni povas instrui scion al Dio, Kiu jugxas ja plej altajn?

²³Један умире у потпуној сили својој, у миру и у срећи.

²³Unu mortas meze de sia abundeco, Tute trankvila kaj kontenta;

²⁴Музилице су му пуне млека, и кости су му влажне од мождина.

²⁴Lia brusto estas plena de lakto, Kaj liaj ostoj estas saturitaj de medolo.

²⁵А други умире ојађене душе, који није уживао добра.

²⁵Alia mortas kun animo suferanta, Kaj li ne gxuis bonon.

²⁶Обојица леже у праху, и црви их покривају.

²⁶Sed ambaux kune ili kusxas en la tero, Kaj vermoj ilin kovras.

²⁷Ето, знам ваше мисли и судове, којима ми чините криво.

²⁷Vidu, mi scias viajn pensojn, Kaj la argumentojn, kiujn vi malice kolektas kontraux mi;

²⁸Јер говорите: Где је кућа силног, и где је шатор у коме наставају безбожници?

²⁸Vi diros:Kie estas la domo de la nobelo? Kaj kie estas la tendo, en kiu logxis la malpiuloj?

²⁹Нисте ли никад питали путника? И шта вам казаше нећете да знате,

²⁹Sed demandu la vojagxantojn, Kaj ne malatentu iliajn atestojn:

³⁰Да се на дан погибли оставља задац, кад се пусти гнев.

³⁰En tago de malfelicxo la malpiulo estas sxirmata, En tago de kolero li estas metata flanken.

³¹Ко ће га укорити у очи за живот његов? И ко ће му вратити шта је учинио?

³¹Kiu montros antaux lia vizagxo lian konduton? Kiu repagos al li, se li ion faris?

³²Али се износи у гробље и остаје у гомили.

³²Kaj li estas akompanata al la tomboj, Kaj sur la tomba altajxeto estas starigataj gardistoj.

³³Слатке су му груде од долине, и вуче за собом све људе, а онима који га претекоше нема броја.

³³Dolcxaj estas por li la terbuloj de la valo, Kaj post li trenigxas cxiuj homoj, Kaj sennombraj estas tiuj, kiuj iris antaux li.

³⁴Како ме, дакле, напразно тешите кад у одговорима вашим остаје превара?

³⁴Kiel do vi volas konsoli min per vantajxo, Kaj viaj respondoj enhavas nur malgxustajxojn?