¹Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?

¹Kial la Plejpotenculo ne destinis tempojn, Kaj Liaj konantoj ne vidas Liajn tagojn?

²Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;

²Oni forsxovas la limojn; Oni rabas la sxafaron kaj pasxtas gxin.

³Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;

³Oni forkondukas la azenon de orfoj, Oni prenas kiel garantiajxon la bovon de vidvino.

⁴Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.

⁴Oni forpusxas malricxulojn de la vojo; La suferantoj sur la tero devas sin kasxi.

⁵Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;

⁵Jen kiel sovagxaj azenoj ili eliras al sia laboro, por sercxi kaptajxon; La stepo donas al ili panon por iliaj infanoj.

⁶Жању њиву и беру виноград који није њихов;

⁶Sur fremda kampo ili rikoltas, Kaj en vinbergxardeno de malpiulo ili kolektas berojn.

⁷Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,

⁷Nudaj ili tradormas la nokton, cxar ili ne havas veston, Kaj dum la frosto ili havas nenion, por sin kovri.

⁸Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.

⁸De la pluvego de la montoj ili malsekigxas, Kaj pro nehavado de rifugxejo ili cxirkauxprenas rokon.

⁹Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.

⁹Oni forsxiras orfon de la mamoj, Kaj oni ruinigas malricxulon.

¹⁰Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.

¹⁰Ili iras nudaj, sen vestoj, Kaj malsataj ili portas garbojn;

¹¹Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.

¹¹Inter iliaj muroj oni pretigas oleon; Oni devigas ilin treti en vinpremejoj, dum ili mem estas soifantaj.

¹²Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.

¹²El la urbo auxdigxas gxemoj de homoj, Kaj la animoj de mortigatoj krias; Sed Dio ne atentas tiun blasfemadon.

¹³Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.

¹³Tiuj homoj estas kontrauxuloj de la lumo; Ili ne konas Liajn vojojn, Ne revenas al Lia irejo.

¹⁴Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.

¹⁴Antaux tagigxo levigxas la mortigisto, Mortigas malricxulon kaj senhavulon, Kaj en la nokto li estas kiel sxtelisto.

¹⁵И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.

¹⁵La okulo de adultulo atendas la krepuskon, Dirante:Neniu okulo min vidu; Kaj li kovras sian vizagxon.

¹⁶Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.

¹⁶En mallumo oni faras subfoson sub domoj; Dum la tago oni kasxas sin cxe si, ne konante lumon.

¹⁷Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.

¹⁷CXar la mallumo estas mateno por ili cxiuj, CXar ili interkonatigxis kun la teruroj de la mallumo.

¹⁸Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.

¹⁸Tia homo estas malpeza sur la suprajxo de akvo; Malgranda estas lia parto sur la tero; Li ne iras laux la vojo de vinbergxardenoj.

¹⁹Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике.

¹⁹Kiel seka tero kaj varmego englutas negxan akvon, Tiel SXeol englutas la pekulojn.

²⁰Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.

²⁰Forgesu lin la interno de lia patrino; La vermoj frandu lin; Oni lin ne plu rememoru; Li rompigxu kiel malbona arbo-

²¹Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.

²¹Li, kiu premas seninfanulinon, kiu ne naskis, Kaj kiu ne faras bonon al vidvino.

²²Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.

²²Kiu ecx potenculojn maltrankviligas per sia forto, Tiel ke oni ne estas certa pri sia vivo, kiam li levigxis.

²³Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.

²³Dio donas al ili sendangxerecon kaj apogon, Kaj Liaj okuloj estas super iliaj vojoj.

²⁴Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.

²⁴Ili levigxis alte; sed subite ili ne plu ekzistas; Ili falas kaj estas forkaptataj kiel cxiuj, Kaj kiel la kapo de spiko ili dehakigxas.

²⁵Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?

²⁵CXu ne estas tiel? Kiu pruvos, ke mi mensogas, kaj senvalorigos mian parolon?