1Потом отвори уста своја Јов и стаде клети дан свој.
1Poste Ijob malfermis sian busxon, kaj malbenis sian tagon.
2И проговоривши Јов рече:
2Kaj Ijob ekparolis, kaj diris:
3Не било дана у који се родих, и ноћи у којој рекоше: Роди се детић!
3Pereu la tago, en kiu mi naskigxis, Kaj la nokto, kiu diris:Embriigxis homo.
4Био тај дан тама, не гледао га Бог озго, и не осветљавала га светлост!
4Tiu tago estu malluma; Dio de supre ne rigardu gxin, Neniu lumo ekbrilu super gxi.
5Мрак га запрзнио и сен смртни, облак га обастирао, био страшан као најгори дани!
5Mallumo kaj tomba ombro ekposedu gxin; Nubo gxin kovru; Eklipsoj de tago faru gxin terura.
6Ноћ ону освојила тама, не радовала се међу данима годишњим, не бројала се у месеце!
6Tiun nokton prenu mallumego; GXi ne alkalkuligxu al la tagoj de la jaro, GXi ne eniru en la kalkulon de la monatoj.
7Гле, ноћ она била пуста, певања не било у њој!
7Ho, tiu nokto estu soleca; Neniu gxojkrio auxdigxu en gxi.
8Клели је који куну дане, који су готови пробудити крокодила!
8Malbenu gxin la malbenantoj de la tago, Tiuj, kiuj estas pretaj eksciti levjatanon.
9Потамнеле звезде у сумрачје њено, чекала видело и не дочекала га, и не видела зори трепавица;
9Mallumigxu la steloj de gxia krepusko; GXi atendu lumon, kaj cxi tiu ne aperu; Kaj la palpebrojn de matenrugxo gxi ne ekvidu;
10Што ми није затворила врата од утробе и није сакрила муку од мојих очију.
10Pro tio, ke gxi ne fermis la pordon de la utero de mia patrino Kaj ne kasxis per tio la malfelicxon antaux miaj okuloj.
11Зашто не умрех у утроби? Не издахнух излазећи из утробе?
11Kial mi ne mortis tuj el la utero, Ne senvivigxis post la eliro el la ventro?
12Зашто ме прихватише кољена? Зашто сисе, да сем?
12Kial akceptis min la genuoj? Por kio estis la mamoj, ke mi sucxu?
13Јер бих сада лежао и почивао; спавао бих, и био бих миран,
13Mi nun kusxus kaj estus trankvila; Mi dormus kaj havus ripozon,
14С царевима и саветницима земаљским, који зидаше себи пустолине,
14Kune kun la regxoj kaj la konsilistoj sur la tero, Kiuj konstruas al si izolejojn,
15Или с кнезовима, који имаше злата, и куће своје пунише сребра.
15Aux kun la potenculoj, kiuj havas oron, Kiuj plenigas siajn domojn per argxento;
16Или зашто не бих као недоношче сакривено, као дете које не угледа видела?
16Aux kiel abortitajxo kasxita mi ne ekzistus, Simile al la infanoj, kiuj ne vidis lumon.
17Онде безбожници престају досађивати, и онде почивају изнемогли,
17Tie la malpiuloj cxesas tumulti; Kaj tie ripozas tiuj, kies fortoj konsumigxis.
18И сужњи се одмарају и не чују глас настојников.
18Tie la malliberuloj kune havas ripozon; Ili ne auxdas la vocxon de premanto.
19Мали и велики онде је, и роб слободан од свог господара.
19Malgranduloj kaj granduloj, tie ili estas; Kaj sklavo estas libera de sia sinjoro.
20Зашто се даје видело невољнику и живот онима који су тужног срца,
20Por kio al suferanto estas donita la lumo, Kaj la vivo al tiuj, kiuj havas maldolcxan animon,
21Који чекају смрт а ње нема, и траже је већма него закопано благо,
21Kiuj atendas la morton, kaj gxi ne aperas, Kiuj elfosus gxin pli volonte ol trezorojn,
22Који играју од радости и веселе се кад нађу гроб?
22Kiuj ekgxojus kaj estus ravitaj, Se ili trovus tombon?
23Човеку, коме је пут сакривен и ког је Бог затворио одсвуда?
23Al la homo, kies vojo estas kasxita, Kaj antaux kiu Dio starigis barilon?
24Јер пре јела мог долази уздах мој, и као вода разлива се јаук мој.
24Antaux ol mi ekmangxas panon, mi devas gxemi, Kaj mia plorkriado versxigxas kiel akvo;
25Јер чега се бојах дође на мене, и чега се страшах задеси ме.
25CXar terurajxo, kiun mi timis, trafis min, Kaj tio, pri kio mi estis maltrankvila, venis al mi.
26Не почивах нити имах мира нити се одмарах, и опет дође страхота.
26Mi ne havas trankvilon, mi ne havas kvieton, mi ne havas ripozon; Trafis min kolero.