¹Тада одговори Елифас Теманац и рече:

¹Kaj ekparolis Elifaz, la Temanano, kaj diris:

²Ако ти проговоримо, да ти неће бити досадно? Али ко би се могао уздржати да не говори?

²Se oni provos diri al vi vorton, tio eble estos por vi turmenta? Sed kiu povas deteni sin de parolado?

³Гле, учио си многе, и руке изнемогле крепио си;

³Jen vi multajn instruis, Kaj manojn senfortigxintajn vi refortigis;

⁴Речи су твоје подизале оног који падаше, и утврђивао си колена која клецаху.

⁴Falantojn restarigis viaj vortoj, Kaj fleksigxantajn genuojn vi fortigis;

⁵А сада кад дође на тебе, клонуо си; кад се тебе дотаче, смео си се.

⁵Kaj nun, kiam tio trafis vin, vi perdis la forton; GXi ektusxis vin, kaj vi ektimis.

⁶Није ли побожност твоја била уздање твоје? И доброта путева твојих надање твоје?

⁶CXu ne via timo antaux Dio estas via konsolo? CXu la virteco de viaj vojoj ne estas via espero?

⁷Опомени се, ко је прав погинуо, и где су праведни истребљени?

⁷Rememoru do, cxu pereis iu senkulpa? Kaj kie virtuloj estis ekstermitaj?

⁸Како сам ја видео, који ору муку и сеју невољу, то и жању.

⁸Kiel mi vidis, tiuj, kiuj plugis pekojn kaj semis malbonagojn, Tiuj ilin rikoltas;

⁹Од дихања Божијег гину, и од даха ноздрва Његових нестаје их.

⁹De la ekblovo de Dio ili pereas, Kaj de la ekspiro de Lia kolero ili malaperas.

¹⁰Рика лаву, и глас љутом лаву и зуби лавићима сатиру се.

¹⁰La kriado de leono kaj la vocxo de leopardo silentigxis, Kaj la dentoj de junaj leonoj rompigxis;

¹¹Лав гине немајући лова, и лавићи расипају се.

¹¹Leono pereis pro manko de mangxajxo, Kaj idoj de leonino diskuris.

¹²Још дође тајно до мене реч, и ухо моје дочу је мало.

¹²Kaj al mi kasxe alvenis vorto, Kaj mia orelo kaptis parteton de gxi.

¹³У мислима о ноћним утварама, кад тврд сан пада на људе,

¹³Dum meditado pri la vizioj de la nokto, Kiam profunda dormo falas sur la homojn,

¹⁴Страх подузе ме и дрхат, од ког устрепташе све кости моје,

¹⁴Atakis min teruro kaj tremo, Kaj cxiuj miaj ostoj eksentis timon.

¹⁵И дух прође испред мене, и длаке на телу мом накострешише се.

¹⁵Kaj spirito traflugis antaux mi, Kaj la haroj sur mia korpo rigidigxis.

¹⁶Стаде, али му не познах лица; прилика беше пред очима мојим, и ћутећи чух глас:

¹⁶Staris bildo antaux miaj okuloj, sed mi ne povis rekoni gxian aspekton; Estis silento, kaj mi ekauxdis vocxon, dirantan:

¹⁷Еда ли је човек праведнији од Бога? Еда ли је човек чистији од Творца свог?

¹⁷CXu homo estas pli justa ol Dio? CXu viro estas pli pura ol lia Kreinto?

¹⁸Гле, слугама својим не верује, и у анђела својих налази недостатака;

¹⁸Vidu, al Siaj servantoj Li ne konfidas, Kaj Siajn angxelojn Li trovas mallauxdindaj:

¹⁹А камоли у оних који стоје у кућама земљаним, којима је темељ на праху и сатиру се брже него мољац.

¹⁹Des pli koncerne tiujn, Kiuj logxas en argilaj dometoj, Fonditaj sur tero, Kaj kiujn formangxas vermoj.

²⁰Од јутра до вечера сатру се, и нестане их навек да нико и не опази.

²⁰De la mateno gxis la vespero ili disfalas, Pereas por cxiam, kaj neniu tion atentas.

²¹Слава њихова не пролази ли с њима? Умиру, али не у мудрости.

²¹La fadeno de ilia vivo estas distrancxita; Ili mortas, kaj ne en sagxeco.