¹Зови; хоће ли ти се ко одазвати? И коме ћеш се између светих обратити?

¹Voku do! cxu iu respondos al vi? Kaj al kiu el la sanktuloj vi vin turnos?

²Доиста безумног убија гнев, и лудог усмрћује срдња.

²Malsagxulon mortigas la kolero, Kaj sensenculon pereigas la incitigxemeco.

³Ја видех безумника где се укоренио; али одмах проклех стан његов.

³Mi vidis malsagxulon, kiu enradikigxis, Kaj mi malbenis subite lian logxejon.

⁴Синови су његови далеко од спасења и сатиру се на вратима а нема ко да избави.

⁴Malproksimaj de savo estos liaj filoj; Oni disbatos ilin cxe la pordego, Kaj neniu ilin savos.

⁵Летину његову једе гладни и испред трња купи је, и лупеж ждере благо њихово.

⁵Lian rikoltajxon formangxos malsatulo, El inter la dornoj li gxin prenos, Kaj soifantoj englutos lian havajxon.

⁶Јер мука не излази из праха нити невоља из земље ниче.

⁶Ne el la polvo eliras malpiajxo, Kaj ne el la tero elkreskas malbonago.

⁷Него се човек рађа на невољу, као што искре из угљевља узлећу у вис.

⁷Sed homo naskigxas por suferoj, Kiel birdoj por flugado supren.

⁸Али ја бих Бога тражио, и пред Бога бих изнео ствар своју,

⁸Sed mi min turnus al Dio, Kaj al Li mi transdonus mian aferon;

⁹Који чини ствари велике и неиспитиве, дивне, којима нема броја;

⁹Al Tiu, kiu faras grandajxojn, kiujn neniu povas esplori, Mirindajxojn, kiujn neniu povas kalkuli;

¹⁰Који спушта дажд на земљу и шаље воду на поља;

¹⁰Kiu donas pluvon sur la teron Kaj sendas akvon sur la kampojn,

¹¹Који подиже понижене, и жалосне узвишује к спасењу;

¹¹Por starigi malaltulojn alte, Ke la afliktitoj levigxu savite.

¹²Који расипа мисли лукавих да руке њихове не сврше ништа;

¹²Li detruas la intencojn de ruzuloj, Ke iliaj manoj ne plenumas sian entreprenon.

¹³Који хвата мудре у њиховом лукавству, и намеру опаких обара;

¹³Li kaptas la sagxulojn per ilia ruzajxo; Kaj la decido de maliculoj farigxas senvalora.

¹⁴Дању наилазе на мрак, и у подне пипају као по ноћи.

¹⁴En la tago ili renkontas mallumon, Kaj en tagmezo ili palpas, kiel en nokto.

¹⁵Он избавља убогог од мача, од уста њихових и од руке силног.

¹⁵Li savas kontraux glavo, Kontraux la busxo kaj mano de potenculo Li savas malricxulon.

¹⁶Тако има надања сиромаху, а злоћа затискује уста своја.

¹⁶Al la senhavulo aperas espero, Kaj la malboneco fermas sian busxon.

¹⁷Гле, благо човеку кога Бог кара; и зато не одбацуј карање Свемогућег.

¹⁷Felicxa estas la homo, kiun punas Dio; Kaj la moralinstruon de la Plejpotenculo ne malsxatu;

¹⁸Јер Он задаје ране, и завија; Он удара, и руке Његове исцељују.

¹⁸CXar Li vundas, sed ankaux bandagxas; Li batas, sed Liaj manoj ankaux resanigas.

¹⁹Из шест невоља избавиће те; ни у седмој неће те се зло дотаћи.

¹⁹En ses malfelicxoj Li vin savos; En la sepa ne tusxos vin la malbono.

²⁰У глади избавиће те од смрти и у рату од мача.

²⁰En tempo de malsato Li savos vin de la morto, Kaj en milito el la mano de glavo.

²¹Кад језик шиба, бићеш сакривен, нити ћеш се бојати пустоши кад дође.

²¹Kontraux la vipo de lango vi estos kasxita; Kaj vi ne timos ruinigon, kiam gxi venos.

²²Смејаћеш се пустоши и глади, нити ћеш се бојати зверја земаљског.

²²Dum ruinigo kaj malsato vi ridos; Kaj la bestojn de la tero vi ne timos;

²³Јер ћеш с камењем пољским бити у вери, и зверје ће пољско бити у миру с тобом.

²³CXar kun la sxtonoj de la kampo vi havos interligon, Kaj la bestoj de la kampo havos pacon kun vi.

²⁴И видећеш да је мир у шатору твом, кућићеш кућу своју и нећеш се преварити.

²⁴Kaj vi ekscios, ke paco estas en via tendo; Vi esploros vian logxejon, kaj nenio mankos.

²⁵Видећеш како ће ти се умножити семе твоје, и пород ће твој бити као трава на земљи.

²⁵Kaj vi ekscios, ke grandnombra estas via idaro Kaj via naskitaro estas kiel la herbo de la tero.

²⁶Стар ћеш отићи у гроб као што се жито сноси у стог у своје време.

²⁶En maljuneco vi iros en la tombon, Kiel envenas garbaro en sia tempo.

²⁷Ето, разгледасмо то, тако је; послушај и разуми.

²⁷Vidu, ni tion esploris, kaj tiel gxi estas; Atentu tion, kaj sciu tion.