¹Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

¹Mi faris interligon kun miaj okuloj, Ke mi ne atentu virgulinon.

²Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

²Kia estas la parto, kiun donas Dio de supre? Kaj kion destinas la Plejpotenculo el la altaj sferoj?

³Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

³CXu ne malfelicxon al malpiulo, Kaj forpusxon de malbonagantoj?

⁴Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

⁴CXu Li ne vidas mian konduton, Ne kalkulas cxiujn miajn pasxojn?

⁵Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

⁵CXu mi iradis en malvero, Kaj miaj piedoj rapidis al trompo?

⁶Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

⁶Li pesu min per justa pesilo, Kaj tiam Dio konvinkigxos pri mia senkulpeco.

⁷Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

⁷Se mia pasxo forklinigxis de la vojo, Se mia koro sekvis miajn okulojn, Kaj se al mia mano algluigxis makulo:

⁸Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

⁸Tiam mi semu kaj alia mangxu, Kaj mia idaro elradikigxu.

⁹Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

⁹Se mia koro forlogigxis al virino, Kaj mi kasxe atendis cxe la pordo de mia amiko:

¹⁰Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

¹⁰Tiam mia edzino estu adultigata de aliulo, Kaj aliuloj klinigxu super sxi.

¹¹Јер је то грдило и безакоње за судије.

¹¹CXar tio estus malvirto, Tio estus krimo, kiun devas puni jugxistoj.

¹²Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

¹²Tio estas fajro, kiu ekstermas gxis la abismo, Kaj mian tutan akiritajxon gxi elradikigus.

¹³Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

¹³CXu mi malsxatis la rajton de mia servisto aux de mia servistino, Kiam ili havis jugxan aferon kun mi?

¹⁴Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

¹⁴Tiam kion mi farus, kiam Dio levigxus? Kaj kion mi respondus al Li, kiam Li esplordemandus?

¹⁵Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

¹⁵Lin kreis ja Tiu sama, kiu kreis min en la ventro, Kaj Tiu sama pretigis en la ventro ankaux lin.

¹⁶Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

¹⁶CXu mi rifuzis la deziron de senhavuloj? Aux cxu mi turmentis la okulojn de vidvino?

¹⁷И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

¹⁷CXu mian panpecon mi mangxis sola? CXu ne mangxis de gxi ankaux orfo?

¹⁸Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

¹⁸CXar detempe de mia juneco mi estis kiel patro, Kaj de post la eliro el la ventro de mia patrino mi estis gvidisto.

¹⁹Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

¹⁹Kiam mi vidis malfelicxulon sen vesto Kaj malricxulon sen kovro,

²⁰Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

²⁰CXu tiam ne benis min liaj lumboj, CXu li ne estis varmigata per la lano de miaj sxafoj?

²¹Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

²¹Se mi levis mian manon kontraux orfon, CXar mi vidis en la pordego helpon al mi,

²²Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

²²En tia okazo mia sxultro defalu de la dorso, Kaj mia brako rompigxu de kano.

²³Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

²³CXar mi timas la punon de Dio, Kaj gxian pezon mi ne povus elteni.

²⁴Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

²⁴CXu mi faris la oron mia espero, Kaj la orbulon mi nomis mia fido?

²⁵Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

²⁵CXu mi gxojis, ke mia ricxeco estas granda Kaj ke mia mano multe akiris?

²⁶Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

²⁶Kiam mi vidis la lumon brilantan Kaj la lunon majeste irantan,

²⁷И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

²⁷CXu tiam sekrete forlogigxis mia koro Kaj mi sendis kisojn per mia mano?

²⁸И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

²⁸Ankaux tio estus krimo jugxinda, CXar mi forneus per tio Dion en la alto.

²⁹Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

²⁹CXu mi gxojis pri malfelicxo de mia malamiko? Aux cxu mi estis ravita, se lin trafis malbono?

³⁰Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

³⁰Mi ne permesis al mia gorgxo peki Per eldiro de malbeno kontraux lia animo.

³¹Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

³¹CXu la homoj de mia tendo ne diris: Ho, se oni ne satigxus de lia karno!

³²Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

³²Ne noktis fremdulo sur la strato; Miajn pordojn mi malfermadis al migrantoj.

³³Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

³³CXu mi hommaniere kovradis miajn kulpojn, Por kasxi en mia brusto miajn pekojn?

³⁴Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

³⁴En tia okazo mi timus grandan homamason, Kaj malestimo de familioj min timigus; Mi silentus, kaj ne elirus ekster la pordon.

³⁵О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

³⁵Ho, se iu auxskultus min! Jen estas mia signo; la Plejpotenculo respondu al mi. Se mia akuzanto skribus libron,

³⁶Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

³⁶Mi portus gxin sur mia sxultro, Mi metus gxin sur min kiel kronon,

³⁷Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

³⁷Mi raportus al li pri la nombro de miaj pasxoj; Mi alproksimigxus al li kiel al princo.

³⁸Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

³⁸Se mia lando kriis kontraux mi, Kaj gxiaj sulkoj ploris,

³⁹Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

³⁹Se gxiajn fruktojn mi mangxis senpage, Kaj mi afliktis la animon de gxiaj mastroj:

⁴⁰Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.

⁴⁰Tiam anstataux tritiko kresku por mi kardo, Kaj anstataux hordeo dornoj. Finigxis la paroloj de Ijob.