¹А сада смеју ми се млађи од мене, којима отаца не бих хтео метнути са псима стада свог.

¹Sed nun ridas pri mi homoj pli junaj ol mi, Kies patrojn mi ne volus starigi kun la hundoj de miaj sxafaroj;

²А на шта би ми и била сила руку њихових? У њима беше пропала старост.

²Kies forto de la manoj estis senbezona por mi, Kaj kiuj ne povis atingi maljunecon;

³Од сиромаштва и глади самоћаваху бежећи од сува, мрачна, пуста и опустошена места;

³Kiuj pro malricxeco kaj malsato solece kuris En la dezerton mizeran kaj senvivan;

⁴Који браху лободу по честама, и смреково корење беше им храна.

⁴Kiuj elsxiras atriplon apud la arbetajxoj, Kaj kies pano estas la radiko de genisto.

⁵Између људи беху изгоњени и викаше се за њима као за лупежом.

⁵El meze de la homoj oni elpelas ilin; Oni krias sur ilin, kiel sur sxteliston;

⁶Живљаху по страшним увалама, по јамама у земљи и у камену.

⁶En terfendoj cxe la valoj ili logxas, En truoj de la tero kaj de rokoj;

⁷По грмовима рикаху, под трњем се скупљаху.

⁷Inter la arbetajxoj ili krias, Sub la kardoj ili kolektigxas;

⁸Беху људи никакви и без имена, мање вредни него земља.

⁸Kiel infanoj de sentauxguloj kaj sennomuloj, Ili estas elpelitaj el la lando.

⁹И њима сам сада песма, и постах им прича.

⁹Kaj nun mi farigxis objekto de ilia mokokanto, Mi farigxis por ili objekto de babilado.

¹⁰Гаде се на ме, иду далеко од мене и не устежу се пљувати ми у лице.

¹⁰Ili abomenas min, malproksimigxas de mi, Ne timas kracxi sur mian vizagxon.

¹¹Јер је Бог одапео моју тетиву и муке ми задао те збацише узду преда мном.

¹¹Li malligis mian sxnuron kaj turmentas min, Kaj ili forjxetis antaux mi la bridon.

¹²С десне стране устајаху момци, поткидаху ми ноге, и насипају пут к мени да ме упропасте.

¹²Dekstre buboj starigxis, kaj pusxas miajn piedojn; Ili ebenigis kontraux mi siajn pereigajn vojojn;

¹³Раскопаше моју стазу, умножише ми муке, не треба нико да им помаже.

¹³Ili disfosis mian vojon, facile pereigas min, Ne bezonante helpanton;

¹⁴Као широким проломом навиру, и наваљују преко развалина.

¹⁴Ili venas kiel tra largxa brecxo, JXetas sin tumulte.

¹⁵Страхоте навалише на ме, и као ветар терају душу моју, и као облак прође срећа моја.

¹⁵Teruroj turnis sin kontraux min, Forpelis mian majeston kiel vento; Kiel nubo foriris mia felicxo.

¹⁶И сада се душа моја разлива у мени, стигоше ме дани мучни.

¹⁶Kaj nun elversxigxas mia animo; Kaptis min tagoj de mizero.

¹⁷Ноћу пробада ми кости у мени, и жиле моје не одмарају се.

¹⁷En la nokto miaj ostoj traborigxas en mi, Kaj miaj mordetantoj ne dormas.

¹⁸Од тешке силе променило се одело моје, и као огрлица у кошуље моје стеже ме.

¹⁸Kun granda malfacileco demetigxas mia vesto; Premas min la rando de mia cxemizo.

¹⁹Бацио ме је у блато, те сам као прах и пепео.

¹⁹Oni komparas min kun koto; Mi similigxis al polvo kaj cindro.

²⁰Вичем к Теби, а Ти ме не слушаш; стојим пред Тобом, а Ти не гледаш на ме.

²⁰Mi krias al Vi, sed Vi ne respondas al mi; Mi staras, ke Vi atentu min.

²¹Претворио си ми се у љута непријатеља; силом руке своје супротиш ми се.

²¹Vi farigxis kruelulo por mi; Per la forto de Via mano Vi montras al mi Vian malamon.

²²Подижеш ме у ветар, посађујеш ме на њ, и растапаш у мени све добро.

²²Vi levis min en la venton, Lasis min kaj neniigis min en la ventego.

²³Јер знам да ћеш ме одвести на смрт и у дом одређени свима живима.

²³Mi scias, ke Vi transdonos min al la morto, En la kunvenejon de cxio vivanta.

²⁴Али неће пружити руке своје у гроб; кад их стане потирати, они неће викати.

²⁴Sed cxu oni povas ne deziri eltiri manon, Kaj krii en sia malfelicxo?

²⁵Нисам ли плакао ради оног који беше у злу? Није ли душа моја жалосна бивала ради убогог?

²⁵CXu mi ne ploris pri tiu, kiu havis malfelicxan tempon? CXu mia animo ne afliktigxis pri malricxulo?

²⁶Кад се добру надах, дође ми зло; и кад се надах светлости, дође мрак.

²⁶Mi atendis bonon, sed venis malbono; Mi esperis lumon, sed venis mallumo.

²⁷Утроба је моја узаврела, и не може да се умири, задесише ме дани мучни.

²⁷Miaj internajxoj bolas kaj ne cxesas; Atakis min tempo de mizero.

²⁸Ходим црн, не од сунца, устајем и вичем у збору.

²⁸Mi estas nigra, sed ne de la suno; Mi levigxas en la komunumo kaj krias.

²⁹Брат постах змајевима и друг совама.

²⁹Mi farigxis frato al la sxakaloj Kaj kamarado al la strutoj.

³⁰Поцрнела је кожа на мени и кости моје посахнуше од жеге.

³⁰Mia hauxto nigrigxis sur mi, Kaj miaj ostoj sekigxis de varmego.

³¹Гусле се моје претворише у запевку, и свирала моја у плач.

³¹Mia harpo farigxis plendilo, Kaj mia fluto farigxis vocxo de plorantoj.