¹Још настави Јов беседу своју и рече:

¹Kaj plue Ijob parolis siajn sentencojn, kaj diris:

²О да бих био као пређашњих месеца, као оних дана кад ме Бог чуваше,

²Ho, se estus al mi tiel, kiel en la antauxaj monatoj, Kiel en la tempo, kiam Dio min gardis;

³Кад светљаше свећом својом над главом мојом, и при виделу Његовом хођах по мраку,

³Kiam Lia lumilo lumis super mia kapo; Kaj sub Lia lumo mi povis iri en mallumo;

⁴Како бејах за младости своје, кад тајна Божија беше у шатору мом,

⁴Kiel estis al mi en la tagoj de mia juneco, Kiam la sxirmado de Dio estis super mia tendo;

⁵Кад још беше Свемогући са мном, и деца моја око мене,

⁵Kiam la Plejpotenculo estis ankoraux kun mi, Kaj cxirkaux mi estis miaj infanoj;

⁶Кад се траг мој обливаше маслом, и стена ми точаше уље потоцима,

⁶Kiam miaj pasxoj lavigxadis en butero, Kaj la roko versxadis al mi fluojn da oleo!

⁷Кад излажах на врата кроз град, и на улици намештах себи столицу:

⁷Kiam mi eliris el la pordego al la urbo Kaj arangxis al mi sidon sur la placo,

⁸Младићи видећи ме уклањаху се, а старци устајаху и стајаху,

⁸Vidis min junuloj kaj kasxis sin, Kaj maljunuloj levigxis kaj staris;

⁹Кнезови престајаху говорити и метаху руку на уста своја,

⁹Eminentuloj cxesis paroli Kaj metis la manon sur sian busxon;

¹⁰Управитељи устезаху глас свој и језик им пријањаше за грло.

¹⁰La vocxo de altranguloj sin kasxis, Kaj ilia lango algluigxis al ilia palato.

¹¹Јер које ме ухо чујаше, називаше ме блаженим; и које ме око виђаше, сведочаше ми

¹¹Kiam orelo auxdis, gxi nomis min felicxa; Kiam okulo vidis, gxi gloris min;

¹²Да избављам сиромаха који виче, и сироту и који нема никог да му помогне;

¹²CXar mi savadis kriantan malricxulon, Kaj orfon, kiu ne havis helpanton.

¹³Благослов оног који пропадаше долажаше на ме, и удовици срце распевах;

¹³Beno de pereanto venadis sur min, Kaj la koro de vidvino estis gxojigata de mi.

¹⁴У правду се облачих и она ми беше одело, као плашт и као венац беше ми суд мој.

¹⁴Virteco estis mia vesto, Kaj mia justeco vestis min kiel mantelo kaj kapornamo.

¹⁵Око бејах слепом и нога хромом.

¹⁵Mi estis okuloj por la blindulo, Kaj piedoj por la lamulo;

¹⁶Отац бејах убогима, и разбирах за распру за коју не знах.

¹⁶Mi estis patro por la malricxuloj, Kaj jugxan aferon de homoj nekonataj mi esploradis;

¹⁷И разбијах кутњаке неправеднику, и из зуба му истрзах грабеж.

¹⁷Mi rompadis la makzelojn al maljustulo, Kaj el liaj dentoj mi elsxiradis la kaptitajxon.

¹⁸Зато говорах: У свом ћу гнезду умрети, и биће ми дана као песка.

¹⁸Kaj mi pensis:En mia nesto mi mortos, Kaj grandnombraj kiel sablo estos miaj tagoj;

¹⁹Корен мој пружаше се крај воде, роса биваше по сву ноћ на мојим гранама.

¹⁹Mia radiko estas malkovrita por la akvo, Kaj roso noktas sur miaj brancxoj.

²⁰Слава моја подмлађиваше се у мене, и лук мој у руци мојој понављаше се.

²⁰Mia gloro estas cxiam nova, Kaj mia pafarko cxiam refortigxas en mia mano.

²¹Слушаху ме и чекаху, и ћутаху на мој савет.

²¹Oni auxskultadis min kaj atendadis, Kaj silentadis, kiam mi donadis konsilojn.

²²После мојих речи нико не проговараше, тако их натапаше беседа моја.

²²Post miaj vortoj oni ne plu parolis; Kaj miaj vortoj gutadis sur ilin.

²³Јер ме чекаху као дажд, и уста своја отвараху као на позни дажд.

²³Oni atendadis min kiel la pluvon, Kaj malfermadis sian busxon, kiel por malfrua pluvo.

²⁴Кад бих се насмејао на њих, не вероваху, и сјајност лица мог не разгоњаху.

²⁴Se mi iam ridis al ili, ili ne kredis tion; Kaj la lumo de mia vizagxo ne falis.

²⁵Кад бих отишао к њима, седах у зачеље, и бејах као цар у војсци, кад теши жалосне.

²⁵Kiam mi iris al ili, mi sidis sur la cxefa loko; Mi logxis kiel regxo inter tacxmentoj, Kiel konsolanto de funebruloj.