¹Да, сребро има жице, и злато има место где се топи.

¹La argxento havas lokon, kie oni gxin elakiras; Kaj la oro havas lokon, kie oni gxin fandas.

²Гвожђе се вади из праха, и из камена се топи бронза.

²La fero estas ricevata el polvo, Kaj el sxtono oni fandas la kupron.

³Мраку поставља међу, и све истражује човек до краја, и камење у тами и у сену смртном.

³Oni faras finon al la mallumo, Kaj rezulte oni trovas la sxtonojn el grandega mallumo.

⁴Река навре с места свог да јој нико не може приступити; али се одбије и одлази трудом човечјим.

⁴Oni fosas kavon tie, kie oni logxas; Kaj tie, kie pasxas neniu piedo, ili laboras pendante, forgesitaj de homoj.

⁵Из земље излази хлеб, и под њом је друго, као огањ.

⁵La tero, el kiu devenas pano, Estas trafosata sube kvazaux per fajro.

⁶У камену је њеном место сафиру, а онде је прах златни.

⁶GXiaj sxtonoj estas loko de safiroj, Kaj terbuloj enhavas oron.

⁷Те стазе не зна птица, нити је виде око крагујево;

⁷La vojon ne konas rabobirdo, Kaj la okulo de falko gxin ne vidis.

⁸Не угази је младо зверје, нити њом прође лав.

⁸Ne pasxis sur gxi sovagxaj bestoj, Ne iris sur gxi leono.

⁹На кремен диже руку своју; превраћа горе из дна.

⁹Sur rokon oni metas sian manon, Oni renversas montojn de ilia bazo.

¹⁰Из стене изводи потоке, и свашта драгоцено види Му око.

¹⁰En rokoj oni elhakas riverojn, Kaj cxion grandvaloran vidis la okulo de homo.

¹¹Уставља реке да не теку, и шта је сакривено износи на видело.

¹¹Oni haltigas la fluon de riveroj, Kaj kasxitajxon oni eltiras al la lumo.

¹²Али мудрост где се налази? И где је место разуму?

¹²Sed kie oni trovas la sagxon? Kaj kie estas la loko de prudento?

¹³Не зна јој човек цене, нити се находи у земљи живих.

¹³La homo ne scias gxian prezon; Kaj gxi ne estas trovata sur la tero de vivantoj.

¹⁴Бездана вели: Није у мени; и море вели: Није код мене.

¹⁴La abismo diras:Ne en mi gxi estas; La maro diras:GXi ne trovigxas cxe mi.

¹⁵Не може се дати чисто злато за њу, нити се сребро измерити у промену за њу.

¹⁵Oni ne povas doni por gxi plej bonan oron, Oni ne pesas argxenton page por gxi.

¹⁶Не може се ценити златом офирским, ни драгим онихом ни сафиром.

¹⁶Oni ne taksas gxin per oro Ofira, Nek per multekosta onikso kaj safiro.

¹⁷Не може се наједначити с њом ни злато ни кристал, нити се може променити за закладе златне.

¹⁷Ne valoregalas al gxi oro kaj vitro; Kaj oni ne povas sxangxi gxin kontraux vazoj el pura oro.

¹⁸Од корала и бисера нема спомена, јер је вредност мудрости већа него драгом камењу.

¹⁸Koraloj kaj kristalo ne estas atentataj; Kaj posedo de sagxo estas pli valora ol perloj.

¹⁹Не може се с њом изједначити топаз етиопски, нити се може ценити чистим златом.

¹⁹Ne valoregalas al gxi topazo el Etiopujo; Pura oro ne povas esti gxia prezo.

²⁰Откуда, дакле, долази мудрост? И где је место разуму?

²⁰De kie venas la sagxo? Kaj kie estas la loko de prudento?

²¹Сакривена је од очију сваког живог, и од птица небеских заклоњена.

²¹Kasxita gxi estas antaux la okuloj de cxio vivanta, Nevidebla por la birdoj de la cxielo.

²²Погибао и смрт говоре: Ушима својим чусмо славу њену.

²²La abismo kaj la morto diras: Per niaj oreloj ni auxdis nur famon pri gxi.

²³Бог зна пут њен, и познаје место њено.

²³Dio komprenas gxian vojon, Kaj Li scias gxian lokon;

²⁴Јер гледа до крајева земаљских и види све што је под свим небом.

²⁴CXar Li rigardas gxis la fino de la tero, Li vidas sub la tuta cxielo.

²⁵Кад даваше ветру тежину, и мераше воду мером,

²⁵Kiam Li donis pezon al la vento Kaj arangxis la akvon lauxmezure,

²⁶Кад постављаше закон дажду и пут муњи громовној.

²⁶Kiam Li starigis legxon por la pluvo Kaj vojon por la fulmo kaj tondro:

²⁷Још је онда виде и огласи је, уреди је и претражи је.

²⁷Tiam Li vidis gxin kaj anoncis gxin, Pretigis gxin kaj esploris gxin;

²⁸А човеку рече: Гле, страх је Божји мудрост, и уклањати се ода зла јесте разум.

²⁸Kaj Li diris al la homoj: Vidu, timo antaux Dio estas sagxo, Kaj evitado de malbono estas prudento.