¹И Јов настави беседу своју и рече:

¹Kaj Ijob dauxrigis siajn sentencojn, kaj diris:

²Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,

²Kiel vivas Dio, kiu rifuzis al mi miajn rajtojn, Kaj la Plejpotenculo, kiu afliktas mian animon:

³Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,

³Tiel longe, kiel mia animo estas en mi Kaj la spiro de Dio en mia nazo,

⁴Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.

⁴Miaj lipoj ne eldiros malgxustajxon, Kaj mia lango ne diros malverajxon.

⁵Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.

⁵Malproksime estas de mi, Rigardi vin kiel pravajn; GXis mia morto mi ne cxesos rigardi min kiel senkulpan.

⁶Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.

⁶Mian pravecon mi tenas forte, kaj mi ne ellasos gxin; Dum mia tuta vivo mia koro ne faros al mi riprocxon pri tio.

⁷Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.

⁷Mia malamiko estu rigardata kiel malvirtulo, Kaj mia kontrauxulo kiel malpiulo.

⁸Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?

⁸CXar kio estas la espero de hipokritulo, Kiam Dio faras al li finon, elsxiras lian animon?

⁹Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?

⁹CXu lian kriadon Dio auxskultos, Kiam trafos lin malfelicxo?

¹⁰Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?

¹⁰CXu li povas havi gxuon de la Plejpotenculo, Voki al Dio en cxiu tempo?

¹¹Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.

¹¹Mi instruos vin pri la mano de Dio; Mi ne kasxos antaux vi tion, kio estas cxe la Plejpotenculo.

¹²Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?

¹²Jen vi cxiuj mem vidis; Kial do vi parolas senenhavajxon?

¹³То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.

¹³Tia estas la sorto de malbona homo cxe Dio, Kaj la parto, kiun tiranoj ricevas de la Plejpotenculo:

¹⁴Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.

¹⁴Se li havos multe da filoj, ili iros sub la glavon; Kaj lia devenantaro ne havos sate panon.

¹⁵Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.

¹⁵Tiujn, kiuj restos cxe li, enterigos la morto; Kaj liaj vidvinoj ne ploros.

¹⁶Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,

¹⁶Se li kolektos argxenton kiel polvon Kaj pretigos al si vestojn kiel argilon,

¹⁷Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.

¹⁷Tiam li pretigos, sed justulo metos sur sin la vestojn, Kaj senkulpulo dividos la argxenton.

¹⁸Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.

¹⁸Li konstruas sian domon kiel tineo, Kaj kiel gardisto, kiu faras al si lauxbon.

¹⁹Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.

¹⁹Li kusxigxas ricxa, kaj nenion kunportas; Li malfermas la okulojn, kaj jam nenio ekzistas.

²⁰Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.

²⁰Teruro superfalos lin kiel akvo; En la nokto forportos lin ventego.

²¹Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.

²¹Levos lin vento orienta, kaj foriros, Kaj forblovos lin de lia loko.

²²То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.

²²Li tion jxetos sur lin senkompate; De Lia mano li kuros kaj kuros.

²³Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.

²³Oni kunfrapos pri li la manojn, Kaj oni fajfos pri li sur lia loko.