¹Још говори Елијуј и рече:

¹Elihu parolis plue, kaj diris:

²Чујте, мудри, беседу моју, и разумни послушајте ме.

²Auxskultu, sagxuloj, miajn vortojn; Kaj vi, kompetentuloj, atentu min.

³Јер ухо познаје беседу као што грло куша јело.

³CXar la orelo esploras la parolon, Kiel la palato gustumas la mangxajxon.

⁴Разаберимо шта је право, извидимо међу собом шта је добро.

⁴Decidon ni elektu al ni; Ni esploru inter ni, kio estas bona.

⁵Јер Јов рече: Праведан сам, а Бог одбаци моју правду.

⁵CXar Ijob diris:Mi estas prava, Sed Dio forigis mian rajton;

⁶Хоћу ли лагати за своју правду? Стрела је моја смртна, а без кривице.

⁶En mia jugxa afero mi estas refutata; Turmentas min mia sago, kvankam mi estas senkulpa.

⁷Који је човек као Јов да као воду пије подсмех?

⁷Kiu homo estas simila al Ijob, Kiu trinkas mokojn kiel akvon?

⁸И да се дружи с онима који чине безакоње, и да ходи с безбожним људима?

⁸Kaj li estas preta aligxi al malbonaguloj Kaj iri kun malpiuloj;

⁹Јер рече: Не помаже човеку да угађа Богу.

⁹CXar li diras:Homo ne havas utilon, Se li sercxas favoron de Dio.

¹⁰Зато, људи разумни, послушајте ме; далеко је од Бога злоћа и неправда од Свемогућег.

¹⁰Tial auxskultu min, ho sagxaj homoj: Dio estas malproksima de malbonagoj, Kaj la Plejpotenculo estas malproksima de maljusteco;

¹¹Јер по делу плаћа човеку и даје сваком да нађе према путу свом.

¹¹Sed Li repagas al homo laux liaj agoj, Kaj laux la vojo de cxiu Li renkontas lin.

¹²Доиста Бог не ради зло и Свемогући не изврће правде.

¹²Vere, Dio ne malbonagas, Kaj la Plejpotenculo ne kurbigas la veron.

¹³Ко Му је предао земљу? И ко је уредио васиљену?

¹³Kiu komisiis al Li la teron? Kaj kiu starigis Lin super la tuta mondo?

¹⁴Кад би на себе окренуо срце своје, узео би к себи дух свој и дисање своје;

¹⁴Se Li pensus nur pri Si, Se Li prenus al Si Sian spiriton kaj spiron,

¹⁵Изгинуло би свако тело, и човек би се вратио у прах.

¹⁵Tiam pereus absolute cxiu karno, Kaj homo refarigxus polvo.

¹⁶Ако си, дакле, разуман, чуј ово: слушај глас речи мојих.

¹⁶Se vi havas prudenton, auxskultu cxi tion; Atentu la vocxon de miaj paroloj.

¹⁷Може ли владати онај који мрзи на правду? Хоћеш ли осудити оног који је најправеднији?

¹⁷CXu povas regi malamanto de justeco? CXu vi povas akuzi la Plejjustulon?

¹⁸Каже ли се цару: Ниткове! И кнезовима: Безбожници?

¹⁸CXu oni povas diris al regxo:Sentauxgulo; Aux al altranguloj:Malpiulo?

¹⁹А камо ли Ономе који не гледа кнезовима ко су, нити у Њега вреди више богати од сиромаха, јер су сви дело руку Његових.

¹⁹Sed Li ne atentas la vizagxon de princoj, Kaj ne preferas ricxulon antaux malricxulo; CXar cxiuj estas faritajxo de Liaj manoj.

²⁰Умиру за час, и у по ноћи усколеба се народ и пропадне, и однесе се јаки без руке људске.

²⁰Momente ili mortas, noktomeze ili tumultigxas kaj malaperas; Ne de homa mano estas forigataj la potenculoj.

²¹Јер су очи Његове обраћене на путеве човечије и види све кораке његове.

²¹CXar Liaj okuloj estas super la vojoj de homo, Kaj cxiujn liajn pasxojn Li vidas.

²²Нема мрака ни сена смртнога где би се сакрили који чине безакоње.

²²Ne ekzistas mallumo nek ombrego, Kie povus sin kasxi malbonaguloj.

²³Јер никоме не одгађа кад дође да се суди с Богом.

²³Li ne bezonas multe klopodi kun homo, Ke li iru al Dio por jugxo.

²⁴Сатире јаке недокучиво, и поставља друге на њихово место.

²⁴Li pereigas la fortulojn sennombre Kaj starigas sur ilia loko aliajn;

²⁵Јер зна дела њихова, и док обрати ноћ, сатру се.

²⁵CXar Li scias iliajn farojn; Li renversas ilin en la nokto, kaj ili frakasigxas.

²⁶Као безбожне разбија их на видику.

²⁶Kiel malpiulojn Li frapas ilin sur loko, kie cxiuj vidas;

²⁷Јер одступише од Њега и не гледаше ни на које путеве Његове;

²⁷Pro tio, ke ili forturnigxis de Li Kaj ne penis kompreni cxiujn Liajn vojojn,

²⁸Те дође до Њега вика сиромахова, и чу вику невољних.

²⁸Sed venigis al Li la kriadon de malricxulo, Kaj Li auxdis la kriadon de mizeruloj.

²⁹Кад Он умири, ко ће узнемирити? И кад Он сакрије лице, ко ће Га видети? И то бива и народу и човеку.

²⁹Se Li kvietigas, tiam kiu povas ribeligi? Se Li kasxas Sian vizagxon, tiam kiu povas Lin vidi? Tiel estas egale kun nacio kaj kun aparta homo,

³⁰Да не би царовао лицемер, да не би било замке народу.

³⁰Por ke ne regu homo hipokrita, El la pekigantoj de popolo.

³¹Заиста, треба казати Богу: Подносио сам, нећу више грешити.

³¹Al Dio oni devas diri: Mi fierigxis, mi ne plu faros malbonon;

³²А шта не видим, Ти ме научи; ако сам чинио неправду, нећу више.

³²Kion mi ne vidas, pri tio instruu min; Se mi faris maljustajxon, mi ne plu faros.

³³Еда ли ће по теби плаћати, јер теби није по вољи, јер ти бираш а не Он? Ако знаш шта, говори.

³³CXu konforme al via opinio Li devas repagi? Al vi ja ne placxis. Vi elektu, ne mi; Kaj kion vi scias, tion diru.

³⁴Људи ће разумни са мном казати, и мудар ће човек пристати,

³⁴Sagxaj homoj diros al mi, Kaj prudenta homo, kiu min auxskultas:

³⁵Да Јов не говори разумно, и да речи његове нису мудре.

³⁵Ijob parolas malsagxe, Kaj liaj vortoj estas malprudentaj.

³⁶Оче мој, нека се Јов искуша до краја, што одговара као зли људи.

³⁶Ho, se Ijob estus elprovita gxis la fino, Pro tio, ke li aligxas al homoj pekaj;

³⁷Јер домеће на грех свој безакоње, пљеска рукама међу нама, и много говори на Бога.

³⁷CXar al sia peko li aldonas blasfemon; Inter ni li mokas, kaj multe parolas kontraux Dio.