1Још говори Елијуј и рече:
1Kaj plue parolis Elihu, kaj diris:
2Потрпи ме мало, и показаћу ти, јер још има шта бих говорио за Бога.
2Atendu ankoraux iom; mi montros al vi, CXar mi havas ankoraux kion paroli pro Dio.
3Почећу издалека беседу своју, и показаћу да је Творац мој праведан.
3Mi prenos mian scion de malproksime, Kaj mi montros, ke mia Kreinto estas prava.
4Доиста, неће бити лажне речи моје, код тебе је који право мисли.
4CXar vere miaj vortoj ne estas mensogaj; Homo sincera estas antaux vi.
5Гле, Бог је силан, али никога не одбацује, силан је снагом срчаном.
5Vidu, Dio estas potenca, kaj tamen Li neniun malsxatas; Li estas potenca per la forto de la koro.
6Не да живети безбожнику, а невољницима чини правду.
6Al malpiulo Li ne permesas vivi, Kaj al mizeruloj Li donas justecon.
7Не одвраћа од праведника очију својих, него још с царевима на престо посађује их на век, те се узвишују.
7Li ne forturnas de virtuloj Siajn okulojn, Sed kun regxoj sur trono Li sidigas ilin por cxiam, Por ke ili estu altaj.
8Ако ли су оковани у пута и свезани ужима невољничким,
8Kaj se ili estas ligitaj per cxenoj, Malliberigitaj mizere per sxnuroj,
9Тада им напомиње дела њихова и безакоња њихова како су силна.
9Tiam Li montras al ili iliajn farojn kaj kulpojn, Kiel grandaj ili estas.
10И отвара Му ухо да би се поправили, и говори им да се врате од безакоња.
10Li malfermas ilian orelon por la moralinstruo, Kaj diras, ke ili deturnu sin de malbonagoj.
11Ако послушају и стану им служити, довршују дане своје у добру и године своје у радости.
11Se ili obeas kaj servas al Li, Tiam ili finas siajn tagojn en bono Kaj siajn jarojn en stato agrabla;
12Ако ли не послушају, гину од мача и умиру с безумља.
12Sed se ili ne obeas, Tiam ili pereas per glavo Kaj mortas en malprudento.
13А који су лицемерног срца, навлаче гнев и не вичу кад их повеже;
13La hipokrituloj portas en si koleron; Ili ne vokas, kiam Li ilin ligis;
14Умире у младости душа њихова и живот њихов међу курвама.
14Ilia animo mortas en juneco, Kaj ilia vivo pereas inter la malcxastuloj.
15Избавља невољника из невоље његове и отвара му ухо у муци.
15Li savas la suferanton en lia mizero, Kaj per la sufero Li malfermas ilian orelon.
16Тако би и тебе извео из тескобе на пространо место, где ништа не досађује, и мирни сто твој био би пун претилине.
16Ankaux vin Li elkondukus el la suferoj En spacon vastan, kie ne ekzistas premateco; Kaj vi havus pacon cxe via tablo, plena de grasajxoj.
17Али си заслужио суд безбожнички; и суд и правда снађе те.
17Sed vi farigxis plena de kulpoj de malvirtulo; Kulpo kaj jugxo tenas sin kune.
18Доиста, гнев је на теби; гледај да те не одбаци у карању, те те велики откуп неће избавити.
18Via kolero ne forlogu vin al mokado, Kaj grandeco de elacxeto ne deklinu vin.
19Хоће ли гледати на твоје богатство? Неће ни на злато ни на какву силу блага твог.
19CXu Li atentos vian ricxecon? Ne, nek oron, nek forton aux potencon.
20Не уздиши за ноћу у коју народи одлазе на своје место.
20Ne strebu al tiu nokto, Kiu forigas popolojn de ilia loko.
21Чувај се да не погледаш на таштину и волиш на њу него невољу.
21Gardu vin, ne klinigxu al malpieco; CXar tion vi komencis pro la mizero.
22Гле, Бог је највиши својом силом, ко је учитељ као Он?
22Vidu, Dio estas alta en Sia forto. Kiu estas tia instruanto, kiel Li?
23Ко Му је одредио пут Његов? Или ко ће Му рећи: Чиниш неправо?
23Kiu povas preskribi al Li vojon? Kaj kiu povas diri:Vi agis maljuste?
24Опомињи се да величаш дела Његова, која гледају људи.
24Memoru, ke vi honoru Liajn farojn, Pri kiuj kantas la homoj.
25Сви људи виде их, сваки их гледа из далека.
25CXiuj homoj ilin vidas; Homo rigardas ilin de malproksime.
26Гле, Бог је велик, и не можемо Га познати, број година Његових не може се докучити.
26Vidu, Dio estas granda kaj nekonata; La nombro de Liaj jaroj estas neesplorebla.
27Јер Он стеже капље водене, које лију дажд из облака Његових;
27Kiam Li malgrandigas la gutojn de akvo, Ili versxigxas pluve el la nebulo;
28Кад теку облаци, капљу на мноштво људско.
28Versxigxas la nuboj Kaj gutas sur multe da homoj.
29И ко би разумео простор облацима и грмљаву у шатору његовом?
29Kaj kiam Li intencas etendi la nubojn Kiel tapisxojn de Sia tendo,
30Како простире над њим светлост своју, и дубине морске покрива?
30Tiam Li etendas sur ilin Sian lumon Kaj kovras la radikojn de la maro.
31Тиме суди народима, даје хране изобила.
31CXar per ili Li jugxas la popolojn Kaj donas ankaux mangxajxon abunde.
32Рукама заклања светлост, и наређује кога да срете,
32Per la manoj Li kovras la lumon Kaj ordonas al gxi aperi denove.
33Јављајући према њему добру вољу своју, и према стоци и према роду земаљском.
33Antauxdiras pri gxi gxia bruo, Kaj ecx la brutaroj, kiam gxi alproksimigxas.