¹И од тога дрхће срце моје, и одскаче са свог места.

¹Pri tio tremas mia koro Kaj saltas de sia loko.

²Слушајте добро громовни глас Његов и говор што излази из уста Његових.

²Auxskultu atente en la bruo Lian vocxon, Kaj la sonojn, kiuj eliras el Lia busxo.

³Под сва небеса пушта га, и светлост своју до крајева земаљских.

³Sub la tutan cxielon Li kurigas tion, Kaj Sian lumon al la randoj de la tero.

⁴За њом риче гром, грми гласом величанства свог, нити шта одгађа кад се чује глас Његов.

⁴Post gxi ekbruas la tondro; Li tondras per Sia majesta vocxo, Kaj oni ne povas tion haltigi, kiam auxdigxas Lia vocxo.

⁵Дивно Бог грми гласом својим, чини ствари велике, да их не можемо разумети.

⁵Mirinde tondras Dio per Sia vocxo; Li faras ion grandan, sed ne konatan.

⁶Говори снегу: Падни на земљу; и дажду ситном и дажду силном.

⁶Al la negxo Li diras:Falu sur la teron; Ankaux al la pluvego, al Siaj fortaj pluvegoj.

⁷Запечаћава руку сваком човеку, да позна све посленике своје.

⁷Sur la manon de cxiu homo Li metas sigelon, Por ke cxiuj homoj sciu Lian faron.

⁸Тада звер улази у јаму, и остаје на својој ложи.

⁸La sovagxa besto iras en sian kavon Kaj restas en sia logxejo.

⁹С југа долази олуја, и са севера зима.

⁹El la sudo venas ventego, Kaj de la nordo venas malvarmo.

¹⁰Од дихања Божијег постаје лед, и широке воде стискају се.

¹⁰De la spiro de Dio venas frosto, Kaj vasta akvo farigxas kvazaux fandajxo.

¹¹И да се натапа земља, натерује облак, и расипа облак светлошћу својом.

¹¹La nubojn Li pezigas per akvo, Kaj nubo dissxutas Lian lumon.

¹²И он се обрће и тамо и амо по вољи Његовој да чини све што му заповеди по васиљеној.

¹²Li direktas ilin cxirkauxen, kien Li volas, Por ke ili plenumu cxion, kion Li ordonas al ili, sur la tero:

¹³Чини да се нађе или за кар или за земљу или за доброчинство.

¹³CXu por puno de ia lando, CXu por favorkorajxo Li ilin direktas.

¹⁴Чуј то, Јове, стани и гледај чудеса Божија.

¹⁴Atentu tion, Ijob; Staru, kaj konsideru la miraklojn de Dio.

¹⁵Знаш ли како их Он уређује и како сија светлошћу из облака свог?

¹⁵CXu vi scias, kiamaniere Dio agigas ilin Kaj aperigas lumon el Sia nubo?

¹⁶Знаш ли како висе облаци? Знаш ли чудеса Оног који је савршен у сваком знању?

¹⁶CXu vi komprenas, cxe la distiro de nubo, La miraklojn de Tiu, kiu estas la plej perfekta en la sciado?

¹⁷Како ти се хаљине угреју кад умири земљу с југа?

¹⁷Kiamaniere viaj vestoj varmigxas, Kiam la tero kvietigxas de sude?

¹⁸Јеси ли ти с Њим разапињао небеса, која стоје тврдо као саливено огледало?

¹⁸CXu vi povas etendi kun Li la cxielon, Firman kiel fandita spegulo?

¹⁹Научи нас шта ћемо Му рећи; не можемо од таме говорити по реду.

¹⁹Sciigu al ni, kion ni devas diri al Li; Mi nenion povas elkonjekti pro mallumo.

²⁰Хоће ли Му ко приповедити шта бих ја говорио? Ако ли би ко говорио, заиста, био бих прождрт.

²⁰CXu estos rakontita al Li tio, kion mi parolas? Se iu parolos, li pereos.

²¹Али сада не могу људи гледати у светлост кад сјаји на небу, пошто ветар прође и очисти га;

²¹Nun oni ne povas rigardi la lumon, kiu hele lumas en la cxielo, Kiam la vento pasas kaj purigas gxin.

²²Са севера долази као злато; али је у Богу страшнија слава.

²²De norde venas oro; CXirkaux Dio estas terura brilo.

²³Свемогућ је, не можемо Га стигнути; велике је силе, али судом и великом правдом никога не мучи.

²³La Plejpotenculon ni ne povas kompreni. Li estas granda en forto, justo, kaj vero; Li neniun premas.

²⁴Зато Га се боје људи: Не може Га видети никакав мудрац.

²⁴Tial respektegas Lin la homoj; Kaj Li atentas neniun el la sagxuloj.