¹А кад чу син Саулов да је погинуо Авенир у Хеврону, клонуше му руке, и сав се Израиљ смете.

¹In ko je slišal Isboset, Savlov sin, da je Abner mrtev v Hebronu, mu omahnejo roke, in ves Izrael se ustraši.

²А имаше син Саулов две војводе над четама; једном беше име Вана, другом беше име Рихав, синови Римона Вироћанина, од синова Венијаминових; јер се и Вирот бројаше Венијамину;

²Imel pa je Savlov sin dva moža, poveljnika trum: enemu je bilo ime Baana, drugemu pa Rekab, sinova Rimona Berotčana, izmed sinov Benjaminovih (kajti Berot se tudi šteje k Benjaminu;

³А Вироћани беху побегли у Гитајим, где осташе као дошљаци до данашњег дана.

³bili so pa Berotčani bežali v Gitaim in so ondi prebivali do današnjega dne).

⁴И имаше Јонатан, син Саулов, сина хромог на ногу, коме беше пет година кад дође глас о смрти Сауловој и Јонатановој из Језраела, те га узе дадиља његова и побеже, и кад брзо бежаше, он паде и охрону; а име му беше Мефивостеј.

⁴Jonatan pa, Savlov sin, je imel sina, hromega na nogah. Pet let je bil star, ko je prišla vest o Savlu in Jonatanu iz Jezreela; in njegova dojka ga je vzela in bežala, in ko je hitela, da ubeži, je padel in ohromel. In ime mu je bilo Mefiboset.

⁵И пођоше синови Римона Вироћанина, Рихав и Вана, и дођоше у подне у кућу Исвостејеву; а он почиваше у подне.

⁵In sinova Rimona Berotčana, Rekab in Baana, sta šla in dospela, ko je bil dan najbolj vroč, v hišo Isbosetovo, ko je počival na postelji opoldne.

⁶И уђоше у кућу као да узму пшенице, и прободоше га под пето ребро Рихав и Вана, и побегоше.

⁶In stopita sredi hiše, kakor da bi hotela vzeti pšenice, in ga zabodeta pod rebra, in Rekab in Baana, brat njegov, zbežita.

⁷Кад уђоше у кућу, он лежаше на постељи својој у клети где спаваше, те га прободоше и убише, и одсекоше му главу и узеше је, па отидоше путем преко поља целу ону ноћ.

⁷Ko sta namreč prišla v hišo in je on ležal v spalnici svoji na postelji, ga udarita in umorita ter mu odsekata glavo, in vzameta glavo njegovo in bežita po poti nižine Arabe vso noč.

⁸И донесоше главу Исвостејеву Давиду у Хеврон, и рекоше цару: Ево главе Исвостеја сина Сауловог, непријатеља твог, који је тражио душу твоју; и Господ освети данас цара, господара мог, од Саула и семена његовог.

⁸In prineseta glavo Isbosetovo Davidu v Hebron in rečeta kralju: Glej, glava Isboseta, sina Savlovega, tvojega sovražnika, ki ti je stregel po življenju! GOSPOD je danes maščeval gospoda mojega, kralja, nad Savlom in nad semenom njegovim.

⁹Али Давид одговарајући Рихаву и Вану, брату његовом, синовима Римона Вироћанина, рече им: Тако да је жив Господ, који је избавио душу моју из сваке невоље.

⁹David pa odgovori Rekabu in Baanu, bratu njegovemu, sinoma Rimona Berotčana, in jima reče: Kakor res živi GOSPOD, ki je odrešil dušo mojo vseh bridkosti:

¹⁰Кад оног који ми јави говорећи: Гле, погибе Саул, и мишљаше да ће ми јавити добре гласе, ухватих и убих у Сиклагу, и то му би од мене дар за гласе његове,

¹⁰ko mi je tisti oznanil, rekoč: Glej, Savel je mrtev! in je menil, da je vesela vest zame, pa sem ga prijel in umoril v Ziklagu ter mu dal s tem plačilo za vest njegovo:

¹¹А камоли људе безбожне, који убише човека правог, у кући његовој, на постељи његовој! Нећу ли тражити крв његову из ваших руку, и вас истребити са земље?

¹¹koliko bolj, ko sta dva brezbožneža umorila pravičnega moža v njegovi hiši na postelji njegovi! nimam li zdaj zahtevati krvi njegove iz vajinih rok in vaju potrebiti z zemlje?In David zapove mladeničem svojim, in ti so ju umorili in jima odsekali roke in noge in so ju obesili pri ribniku v Hebronu. Glavo Isbosetovo pa so vzeli in jo pokopali v Abnerjevem grobu v Hebronu.

¹²И заповеди Давид момцима својим, те их погубише, и одсекоше им руке и ноге, и обесише код језера хевронског; а главу Исвостејеву узеше и погребоше у гробу Авенировом у Хеврону.

¹²In David zapove mladeničem svojim, in ti so ju umorili in jima odsekali roke in noge in so ju obesili pri ribniku v Hebronu. Glavo Isbosetovo pa so vzeli in jo pokopali v Abnerjevem grobu v Hebronu.