1Тада дођоше сва племена Израиљева к Давиду у Хеврон, и рекоше му говорећи: Ево, ми смо кост твоја и тело твоје.
1Tedaj pridejo vsi rodovi Izraelovi k Davidu v Hebron in ga ogovore, rekoč: Glej, kost smo tvoja in meso tvoje.
2И пре, док Саул беше цар над нама, ти си одводио и доводио Израиља; и Господ ти је рекао: Ти ћеш пасти народ мој Израиља и ти ћеш бити вођ Израиљу.
2In že v prejšnjih časih, ko nam je kraljeval Savel, ti si vodil ven in noter Izraela; in tebi je rekel GOSPOD: Ti boš pasel ljudstvo moje Izraela in ti bodeš vojvoda Izraelu.
3Тако дођоше све старешине Израиљеве к цару у Хеврон, и учини с њима цар Давид веру у Хеврону пред Господом; и помазаше Давида за цара над Израиљем.
3Tako so prišli vsi starejšine Izraelovi h kralju v Hebron; in kralj David je sklenil ž njimi zavezo v Hebronu pred GOSPODOM. In pomazilili so Davida za kralja Izraelu.
4Тридесет година беше Давиду кад се зацари, и царова четрдесет година.
4David je bil trideset let star, ko je zakraljeval, in vladal je štirideset let.
5У Хеврону царова над Јудом седам година и шест месеци; а у Јерусалиму царова тридесет и три године над свим Израиљем и Јудом.
5V Hebronu je kraljeval Judi sedem let in šest mesecev, v Jeruzalemu pa je kraljeval triintrideset let vsemu Izraelu in Judi.
6А цар отиде са својим људима у Јерусалим на Јевусеје, који живљаху у оној земљи. И они рекоше Давиду говорећи: Нећеш ући овамо док не узмеш слепе и хроме, хотећи казати: Неће ући овамо Давид.
6In kralj in možje njegovi so šli v Jeruzalem zoper Jebusejce, prebivalce v deželi. Ti so govorili Davidu: Ne prideš sem noter, temuč slepci in hromci te odženejo – meneč, David ne more priti tja.
7Али Давид узе кулу Сион, то је град Давидов.
7Vendar pa je David dobil grad Sion, to je mesto Davidovo.
8Јер рече Давид у онај дан: Ко год побије Јевусеје и дође до јаза, и до слепих и хромих, на које мрзи душа Давидова, биће војвода. Зато се каже: Слепи и хроми да не улазе у ову кућу.
8Kajti David je dejal tisti dan: Kdor premaga Jebusejce in pride do žlebov in porazi tiste hromce in slepce, ki jih sovraži duša Davidova, bodi poglavar! Odtod pravijo: Slepci in hromci ne pridejo v hišo!
9И седе Давид у кули, и назва је градом Давидовим: и погради је Давид унаоколо од Милона и унутра.
9In David se je nastanil v tem gradu in ga je imenoval mesto Davidovo. In David je zidal okoli ob Milu in znotraj.
10И Давид једнако напредоваше, јер Господ Бог над војскама беше с њим.
10In David je bolj in bolj napredoval, zakaj GOSPOD, Bog nad vojskami, je bil ž njim.
11И Хирам цар тирски посла посланике к Давиду, и кедрових дрва и дрводеља и каменара, и саградише кућу Давиду.
11In Hiram, kralj v Tiru, je poslal poslance k Davidu in cedrovega lesa in tesarje in zidarje, in zgradili so Davidu hišo.
12И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем, и да је узвисио царство његово ради народа свог Израиља.
12In David je spoznal, da ga je GOSPOD potrdil za kralja v Izraelu ter da je povišal kraljestvo njegovo zaradi ljudstva svojega Izraela.
13И узе Давид још иноча и жена из Јерусалима, пошто дође из Хеврона; и роди се Давиду још синова и кћери.
13In David si je vzel še več priležnic in žen v Jeruzalemu, potem ko je prišel iz Hebrona; in rodilo se je Davidu še več sinov in hčerá.
14И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Самуја и Совав и Натан и Соломун,
14Ta pa so imena tistih, ki so se mu rodili v Jeruzalemu: Samua, Sobab, Natan in Salomon,
15И Јевар и Елисуја и Нафиг и Јафија,
15Ibhar, Elisua, Nefeg in Jafija,
16И Елисама и Елијада и Елифалет.
16in Elisama, Eliada in Elifelet.
17А Филистеји чувши да су помазали Давида за цара над Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то, отиде у кулу.
17Ko pa Filistejci začujejo, da so pomazilili Davida za kralja nad Izraelom, krenejo vsi gori iskat Davida; David pa, ko je zvedel, odide doli v grad.
18И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
18Filistejci pa pridejo in se razpostavijo v dolini Refaimov.
19Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? Хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ рече Давиду: Изађи; доиста ћу дати Филистеје у твоје руке.
19In David je vprašal GOSPODA, rekoč: Ali naj grem gori zoper Filistejce? In jih li hočeš dati v roko mojo? GOSPOD pa veli Davidu: Pojdi gori, kajti gotovo ti dam Filistejce v roko!
20Тада Давид дође у Вал-Ферасим, и поби их онде, и рече: Продре Господ непријатеље моје преда мном као кад вода продире. Отуда се прозва оно место Вал-Ферасим.
20In David pride v Baalperazim [T. j. mesto pretrga.] in jih porazi ondi ter reče: GOSPOD je raztrgal sovražnike moje pred menoj, kakor ko vode pretrgajo jez. Zato je imenoval ime tistega kraja Baalperazim.
21И оставише онде лажне богове своје; а Давид и људи његови однесоше их.
21In pustili so svoje malike ondi, David pa in možje njegovi so jih odnesli.
22И опет наново дођоше Филистеји, и раширише се у долини рафајској.
22In Filistejci pridejo zopet gori ter se razpostavijo v dolini Refaimov.
23И Давид упита Господа, који рече: Не иди пред њих, него им зађи за леђа, па удари на њих према дудовима.
23In ko David vpraša GOSPODA, mu veli: Ne hodi gori, temuč obidi jih zadaj za njimi, da prideš nadnje od strani murvovih dreves.
24Па кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, онда се крени, јер ће онда поћи Господ пред тобом да побије војску филистејску.
24In ko začuješ šumenje iz vrhov dreves, kakor da prihaja vojska, tedaj se podvizaj: zakaj tedaj gre GOSPOD pred teboj, da premaga vojsko Filistejcev.In David je storil, kakor mu je bil zapovedal GOSPOD, in pobijal je Filistejce od Gebe do tja, koder se hodi v Gezer.
25И Давид учини тако како му заповеди Господ, и поби Филистеје од Гаваје до Гезера.
25In David je storil, kakor mu je bil zapovedal GOSPOD, in pobijal je Filistejce od Gebe do tja, koder se hodi v Gezer.