¹После скупи опет Давид све људе изабране из Израиља, тридесет хиљада.

¹In David je zopet zbral vse izbrano moštvo v Izraelu, trideset tisoč.

²Па се подиже Давид и сав народ што беше с њим и отиде из Вале Јудине да пренесе отуда ковчег Божји, код ког се призива име, име Господа над војскама, који седи на херувимима.

²In vstane David ter gre z vsem ljudstvom, kar ga je bilo pri njem, iz Baale Judove, da prinese odondod skrinjo Božjo, ob kateri se kliče Ime, ime GOSPODA nad vojskami, ki stoluje nad kerubi.

³И метнуше ковчег Божји на нова кола, и повезоше га из куће Авинадавове, која беше на брду; а Уза и Ахијо синови Авинадавови управљаху новим колима.

³In postavili so skrinjo Božjo na nov voz in jo odnesli iz Abinadabove hiše, ki je bila na griču. Uza in Ahio, sinova Abinadabova, sta vodila novi voz.

⁴И одвезоше ковчег Божји из куће Авинадавове, која беше на брду, и Ахијо иђаше пред ковчегом.

⁴In ko so ga peljali s skrinjo Božjo iz hiše Abinadabove na griču, je šel Ahio pred skrinjo;

⁵А Давид и сав дом Израиљев удараху пред Господом у свакојаке справе од дрвета кедровог, у гусле, у псалтире, у бубње, у свирале и у кимвале.

⁵a David in ves rod Izraelov je igral pred GOSPODOM na vsakovrstna godala iz cipresovine in na harfe in na strune s petjem in na bobne in zvončke in cimbale.

⁶А кад дођоше до гумна Нахоновог, Уза се маши за ковчег Божји и прихвати га, јер волови потегоше на страну.

⁶In ko so prišli h gumnu Nakonovemu, je Uza iztegnil roko po skrinji Božji in jo pridržal, zakaj volom se je izpoddrsnilo.

⁷И Господ се разгневи на Узу, и удари га Бог онде за ту непажњу, те умре онде код ковчега Божијег.

⁷In vname se jeza GOSPODOVA zoper Uza, in Bog ga udari ondi za njegov pregrešek; in je umrl tam pri skrinji Božji.

⁸И ожалости се Давид што Господ уби Узу. Зато се прозва оно место Фарес-Уза до данас.

⁸In David je bil žalosten, ker je bil GOSPOD naredil pretrg z Uzom, in imenoval je ta kraj Perez Uza [T. j. pretrg Uza.], do današnjega dne.

⁹И уплаши се Давид од Господа у онај дан, и рече: Како ће доћи к мени ковчег Господњи?

⁹In David se zboji GOSPODA tisti dan, in reče: Kako naj pride skrinja GOSPODOVA k meni?

¹⁰И не хте Давид одвести ковчег Господњи к себи у град Давидов; него га склони Давид у кућу Овид-Едома Гетејина.

¹⁰In David ni hotel nesti skrinje GOSPODOVE k sebi, v mesto Davidovo, temuč jo je dal odnesti v hišo Obededoma Gatovca.

¹¹И оста ковчег Господњи у кући Овид-Едома Гетејина три месеца, и благослови Господ Овид-Едома и сав дом његов.

¹¹In ostala je skrinja GOSPODOVA v hiši Obededoma Gatovca tri mesece; in GOSPOD je blagoslovil Obededoma in vso hišo njegovo.

¹²И јавише цару Давиду говорећи: Господ благослови дом Овид-Едомов и све што има ради ковчега Божијег. Тада отиде Давид, и пренесе ковчег Божји из куће Овид-Едомове у град Давидов с весељем.

¹²In povedali so kralju Davidu, rekoč: GOSPOD je blagoslovil hišo Obededomovo in vse, kar je njegovo, zaradi skrinje Božje. David pa gre in z veseljem prenese skrinjo Božjo iz hiše Obededomove gori v mesto Davidovo.

¹³И кад они који ношаху ковчег Господњи поступише шест корака, принесе на жртву вола и дебела овна.

¹³In kolikorkrat so prestopili nosilci skrinje GOSPODOVE šest korakov, je daroval vola in pitanca.

¹⁴И Давид играше из све снаге пред Господом, и беше огрнут оплећком ланеним.

¹⁴In David je plesal z vso močjo pred GOSPODOM in bil je opasan s platnenim naramnikom.

¹⁵Тако Давид и сав дом Израиљев ношаху ковчег Господњи подвикујући и трубећи у трубе.

¹⁵Tako je prenesel David in vsa hiša Izraelova skrinjo GOSPODOVO gori z radostnim petjem in glasom trombe.

¹⁶А кад ковчег Господњи улажаше у град Давидов, Михала кћи Саулова гледајући с прозора виде цара Давида где скаче и игра пред Господом, и подругну му се у срцу свом.

¹⁶In ko je prišla skrinja GOSPODOVA v mesto Davidovo, je gledala Mihala, hči Savlova, skozi okno in je videla kralja Davida, da poskakuje in pleše pred GOSPODOM, in ga je zaničevala v srcu svojem.

¹⁷А кад донесоше ковчег Господњи, наместише га на његово место у шатору који му разапе Давид. И принесе Давид жртве захвалне пред Господом.

¹⁷Ko so pa prinesli skrinjo GOSPODOVO noter, jo postavijo na nje mesto sredi šatora, ki ga je bil David razpel zanjo. In David je daroval žgalne in mirovne daritve pred GOSPODOM.

¹⁸Потом принесавши Давид жртве паљенице и жртве захвалне благослови народ у име Господа над војскама.

¹⁸In ko je David končal darovanje žgalščin in mirovnih žrtev, je blagoslovil ljudstvo v imenu GOSPODA nad vojskami

¹⁹И раздаде међу сав народ, међу све мноштво Израиљево, и људима и женама, сваком по један хлеб и комад меса и жбан вина. Потом отиде народ, свак својој кући.

¹⁹in je podelil vsemu ljudstvu, vsej množici Izraelovi, možem in ženam, vsakemu hlebček kruha in kos mesa in kepo suhega grozdja. In ljudstvo se je razšlo, vsakdo v hišo svojo.

²⁰И Давид се врати да благослови свој дом; а Михала кћи Саулова изиђе на сусрет Давиду, и рече: Како је славан био данас цар Израиљев, кад се данас откривао пред слушкињама слуга својих, као што се откривају никакви људи!

²⁰Potem se David vrne, da blagoslovi hišo svojo. In Mihala, hči Savlova, mu pride naproti in reče: Kako častit je danes bil kralj Izraelov, ki se je danes razodeval pred deklami hlapcev svojih, kakor se nesramno razodevajo lahkomiselneži!

²¹А Давид рече Михали: Пред Господом, који ме је изабрао преко оца твог и преко свега дома његовог, те ми заповедио да будем вођ народу Господњем, Израиљу, играо сам, и играћу пред Господом.

²¹David pa reče Mihali: Igral sem pred GOSPODOM, ki me je izvolil mimo očeta tvojega in mimo vse hiše njegove, da me postavi za vojvodo ljudstvu GOSPODOVEMU, Izraelu, in še bom igral pred GOSPODOM.

²²И још ћу се већма понизити, и још ћу мањи себи бити; и опет ћу бити славан пред слушкињама, за које говориш.

²²In še bolj se hočem ponižati in nizek biti v svojih očeh, a pri deklah, ki si o njih govorila, si s tem pridobim čast!In Mihala, hči Savlova, ni dobila zaroda do dne smrti svoje.

²³И Михала кћи Саулова не има порода до смрти своје.

²³In Mihala, hči Savlova, ni dobila zaroda do dne smrti svoje.