1А ово је благослов којим благослови Мојсије, човек Божји синове Израиљеве пред смрт своју.
1To pa je blagoslov, s katerim je blagoslovil Mojzes, mož Božji, Izraelove sinove pred svojo smrtjo.
2И рече: Господ изиђе са Синаја, и показа им се са Сира; засја с горе Фаранске, и дође с мноштвом хиљада светаца, а у десници му закон огњени за њих.
2In dejal je: GOSPOD je prišel s Sinaja, in vstal jim je s Seira; prikazal se je v svetlobi iznad gore Paranske in prišel od desettisočev svetih; v njegovi desnici je bila ognjena postava zanje.
3Доиста љуби народе; сви су свети Његови у руци Твојој; и они се слегоше к ногама Твојим да приме речи Твоје.
3Res, On ljubi ljudstva! Vsi njih svetniki so v tvoji roki; sedli so pri nogah tvojih, vsak prejme od govorov tvojih.
4Мојсије нам даде закон, наследство збору Јаковљевом.
4Postavo nam je zapovedal Mojzes, dedino zboru Jakobovemu.
5Јер беше цар у Израиљу, кад се сабираху кнезови народни, племена Израиљева.
5In on je bil kralj v Ješurunu, ko so se zbrali poglavarji ljudstva, vsi rodovi Izraelovi skupaj.
6Да живи Рувим и не умре, а људи његових да буде мало!
6Živi naj Ruben in ne umrje, a malo bodi mož njegovih število.
7А за Јуду рече: Услиши Господе глас Јудин, и доведи га опет к народу његовом; руке његове нека војују на њ, а Ти му помажи против непријатеља његових.
7In to bodi Judi; in rekel je: Sliši, o GOSPOD, Judov glas in ga pripelji k ljudstvu njegovemu; s svojimi rokami naj se vojskuje zanje, in ti mu bodi pomoč zoper njegove zatiralce.
8И за Левија рече: Твој Тумим и Твој Урим нека буду у човека Твог светог, ког си окушао у Маси и с којим си се препирао на води Мериви;
8In za Levija je rekel: Tumim tvoje in Urim tvoje, Gospod, je pri možu, ki ga ljubiš, ki si ga izkušal v Masi, s katerim si se prepiral pri vodi Meribski;
9Који каже оцу свом и матери својој: Не гледам на вас; који не познаје браћу своју и за синове своје не зна, јер држи речи Твоје и завет Твој чува.
9ki je rekel o svojem očetu in materi svoji: Nisem ju videl, tudi bratov svojih ni pripoznal in za otroke svoje ni vedel. Kajti leviti so ohranili tvojo besedo in vzdržali zavezo tvojo.
10Они уче уредбама Твојим Јакова и закону Твом Израиља, и мећу кад под ноздрве Твоје и жртву што се сажиже на олтар Твој.
10Učili bodo Jakoba tvoje sodbe in Izraela postavo tvojo; pokladali bodo kadilo pred tvoje obličje in cele žgalne daritve na oltar tvoj.
11Благослови, Господе, војску његову, и нека Ти мило буде дело руку његових; поломи бедре онима који устају на њ и који мрзе на њ, да не устану.
11Blagoslovi, GOSPOD, moč njegovo in milo sprejmi rok njegovih delo; udari ledja njih, ki se vzdigujejo zoper njega, in njih, ki ga sovražijo, da več ne vstanejo.
12За Венијамина рече: Мили Господу наставаће без страха с Њим; заклањаће га сваки дан, и међу плећима Његовим наставаће.
12Za Benjamina je rekel: Ljubljenec GOSPODOV bo varno prebival pri njem; zaslanja ga ves dan in prebiva med ramami njegovimi.
13И за Јосифа рече: Благословена је земља његова од Господа благом с неба, росом и из дубине одоздо,
13In za Jožefa je rekel: Blagoslovljena bodi od GOSPODA dežela njegova s predragim darom neba, z roso, in z globino, ki leži spodaj,
14И благом које долази од сунца, и благом које долази од месеца.
14in z najdražjimi pridelki od solnca, in z najdražjimi prirastki od mesecev,
15И благом старих брда и благом вечних хумова.
15in z najboljšimi rečmi starodavnih gorá, in z najdražjimi darovi večnih hribov,
16И благом на земљи и обиљем њеним, и милошћу оног који стоји у купини. Нека то дође не главу Јосифу и на теме одвојеноме између браће своје.
16in z najdražjimi rečmi zemlje in njene obilnosti. In blagovoljnost njega, ki je prebival v grmu, naj pride na glavo Jožefovo in na teme odličnega med svojimi brati.
17Красота је његова као у првенца телета, и рогови његови као рогови у једнорога; њима ће бости народе све до краја земље; то је мноштво хиљада Јефремових и хиљаде Манасијине.
17Veličastvo njegovo je kakor prvenca med junci in rogovi njegovi so kakor rogovi divjega bivola: ž njimi bo bodel vsa ljudstva tja do krajev zemlje; in to so desettisoči Efraimovi in to tisoči Manasejevi.
18А за Завулона рече: Весели се Завулоне изласком својим, и Исахаре шаторима својим.
18Za Zebulona pa je rekel: Veséli se, Zebulon, svojega izhoda in, Isahar, svojih šatorov!
19Народе ће сазвати на гору, онде ће принети жртве праведне; јер ће обиље морско сисати и скривено благо у песку.
19Pokličeta ljudstva na goro, tam bodo darovali pravičnosti daritve; kajti sesala bosta obilnost morja in skrite zaklade peska.
20А за Гада рече: Благословен је који шири Гада; он настава као лав, и кида руку и главу.
20Za Gada pa je rekel: Blagoslovljen bodi, ki razširja prostor Gadu: kakor levinja počiva in raztrga ramo, tudi teme.
21Изабра себи прво, јер онде доби део од Оног који даде закон; зато ће ићи с кнезовима народним, и извршавати правду Господњу и судове Његове с Израиљем.
21In prvino dežele je izbral zase, kajti ondi je bil delež ohranjen postavodajalcu; in šel je s poglavarji ljudstva, izvršil je pravico GOSPODOVO in sodbe njegove z Izraelom.
22А за Дана рече: Дан је лавић, који ће искакати из Васана.
22In za Dana je rekel: Dan je mlad lev, ki priskače iz Basana.
23И за Нефталима рече: Нефталиме, сити милости и пуни благослова Господњег, запад и југ узми.
23Za Neftalija pa je rekel: O Neftali, nasičen z blagovoljnostjo in poln blagoslova GOSPODOVEGA: posédi zahodno in južno stran!
24И за Асира рече: Асир ће бити благослов мимо друге синове, биће мио браћи својој, замакаће у уље ногу своју.
24In za Aserja je rekel: Blagoslovljen bodi Aser s sinovi; prijeten bodi svojim bratom in naj pomaka v olje nogo svojo.
25Гвожђе и бронза биће под обућом твојом; и докле трају дани твоји трајаће снага твоја.
25Od železa in brona naj bodo zapahi tvoji, in kakršni dnevi tvoji, taka bodi moč tvoja.
26Израиљу! Нико није као Бог, који иде по небу теби у помоћ, и у величанству свом на облацима.
26Ni ga, ki bi bil enak Bogu mogočnemu, o Ješurun, ki prijezdi po nebu tebi v pomoč in v veličastvu svojem na oblakih.
27Заклон је Бог вечни и под мишицом вечном; Он ће одагнати испред тебе непријатеље твоје, и рећи ће: Затри!
27Bog večnosti ti je prebivališče in pod teboj so večne rame; in on žene sovražnika pred teboj in veli: Pokončaj jih!
28Да би наставао Израиљ сам безбрижно, извор Јаковљев, у земљи обилној житом и вином; и небо ће његово покропити росом.
28In Izrael prebiva na varnem in posebe vrelec Jakobov, v deželi žita in vina, in izpod njegovega neba kaplja rosa.Blažen si, o Izrael! Kdo ti je enak, ljudstvo, rešeno po GOSPODU, ki je ščit pomoči tvoje in meč veličastva tvojega! In sovražniki tvoji se ti bodo laskali, ti pa boš stopal po njih višavah.
29Благо теби народе Израиљу! Ко је као ти, народ ког је сачувао Господ, штит помоћи твоје, и мач славе твоје? Непријатељи ће се твоји понизити, а ти ћеш газити висине њихове.
29Blažen si, o Izrael! Kdo ti je enak, ljudstvo, rešeno po GOSPODU, ki je ščit pomoči tvoje in meč veličastva tvojega! In sovražniki tvoji se ti bodo laskali, ti pa boš stopal po njih višavah.