¹Свему има време, и сваком послу под небом има време.

¹Vse ima svoj določeni čas in vsako početje pod nebom svojo dobo.

²Има време кад се рађа, и време кад се умире; време кад се сади, и време кад се чупа посађено;

²Je čas rojenja in je čas smrti; je čas, da se sadi, in čas, da se vsajeno izruje;

³Време кад се убија, и време кад се исцељује; време кад се разваљује, и време кад се гради.

³je čas morjenja in čas ozdravljanja, čas podiranja in čas zidanja,

⁴Време плачу и време смеху; време ридању и време игрању;

⁴čas jokanja in čas smejanja, čas žalovanja in čas plesanja,

⁵Време кад се размеће камење, и време кад се скупља камење; време кад се грли, и време кад се оставља грљење;

⁵čas razmetavanja kamenov in čas zbiranja kamenov, čas objemanja in čas, zdrževati se objemanja,

⁶Време кад се тече, и време кад се губи; време кад се чува, и време кад се баца;

⁶čas iskanja in čas izgubljanja, čas spravljanja in čas zametanja,

⁷Време кад се дере, и време кад се сашива; време кад се ћути и време кад се говори.

⁷čas, da se raztrga, in čas, da se sešije, čas molčanja in čas govorjenja,

⁸Време кад се љуби, и време кад се мрзи; време рату и време миру.

⁸čas ljubezni in čas sovraštva, čas vojne in čas miru.

⁹Каква је корист ономе који ради од оног око чега се труди?

⁹Kaj ima koristi, kdor karkoli dela, od tega, s čimer se trudi?

¹⁰Видео сам послове које је Бог дао синовима људским да се муче око њих.

¹⁰Videl sem trudno opravilo, ki ga je Bog dal otrokom človeškim, da se ž njim ukvarjajo.

¹¹Све је учинио да је лепо у своје време, и савет метнуо им је у срце, али да не може човек докучити дела која Бог твори, ни почетка ни краја.

¹¹On je vse storil, da je lepo ob svojem času; tudi večnost jim je položil v srce, samo da ne more človek doumeti dela, ki ga je Bog napravil, od začetka do konca.

¹²Дознах да нема ништа боље за њих него да се веселе и чине добро за живота свог.

¹²Spoznal sem, da ni nič boljšega med njimi, nego da se veselé in delajo dobro v življenju svojem;

¹³И кад сваки човек једе и пије и ужива добра од сваког труда свог, то је дар Божји.

¹³pa tudi, ko človek jé in pije in uživa dobro pri vsem trudu svojem, da je to vsakemu dar Božji.

¹⁴Дознах да шта год твори Бог оно траје довека, не може му се ништа додати нити се од тога може шта одузети; и Бог твори да би Га се бојали.

¹⁴Spoznal sem, da bode vse, kar Bog dela, za večno: nič se temu ne more prideti, nič od tega vzeti; in Bog je to storil, da se ga boje.

¹⁵Шта је било то је сада, и шта ће бити то је већ било; јер Бог повраћа шта је прошло.

¹⁵Kar je, je bilo že preje, in kar bode, je bilo zdavnaj, in Bog gleda, da pride na svetlo, kar je minilo.

¹⁶Још видех под сунцем где је место суда безбожност и место правде безбожност.

¹⁶Dalje sem videl pod solncem: na mestu sodbe je bila nepravda in na mestu pravičnosti je bila brezbožnost.

¹⁷И рекох у срцу свом: Бог ће судити праведнику и безбожнику; јер има време свему и сваком послу.

¹⁷Rekel sem v srcu svojem: Bog bo sodil pravičnega in brezbožnega, zakaj on je določil čas vsakemu počenjanju in vsakemu delu.

¹⁸Рекох у срцу свом за синове људске да им је Бог показао да виде да су као стока.

¹⁸Rekel sem v srcu svojem: Zaradi otrok človeških se tako godi, da jih Bog izkusi in da vidijo, da sami ob sebi so kakor živina.

¹⁹Јер шта бива синовима људским то бива и стоци, једнако им бива; како гине она тако гину и они, и сви имају исти дух; и човек ништа није бољи од стоке, јер је све таштина.

¹⁹Kajti kar se naključi otrokom človeškim in kar se naključi živalim, je ista naključba: kakor te umrjo, umrjo tudi oni, in enak dih imajo vsi, in človek nima prednosti proti živini; zakaj vse je ničemurnost.

²⁰Све иде на једно место; све је од праха и све се враћа у прах.

²⁰Vse gre na eno mesto; vse je postalo iz prahu in vse se vrača zopet v prah.

²¹Ко зна да дух синова људских иде горе, а дух стоке да иде доле под земљу?

²¹Kdo pozna dih otrok človeških, če gre navzgor, in dih živine, če gre navzdol k zemlji?Tako sem videl, da ni nič boljšega, nego da se človek veseli del svojih, zakaj to je delež njegov. Kajti kdo ga privede nazaj, da bi videl, kaj bode za njim?

²²Зато видех да ништа нема боље човеку него да се весели оним што ради, јер му је то део; јер ко ће га довести да види шта ће бити после њега?

²²Tako sem videl, da ni nič boljšega, nego da se človek veseli del svojih, zakaj to je delež njegov. Kajti kdo ga privede nazaj, da bi videl, kaj bode za njim?