¹Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.

¹In obrnil sem se in sem videl vse stiskanje, kar se ga godi pod solncem; in glej, solze stiskanih, in niso imeli tolažitelja; in na strani njih tlačiteljev je bila moč in ni jim bilo tolažitelja.

²Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.

²Zato sem blagroval mrtve, ki so bili davno umrli, bolj nego žive, ki so še v življenju;

³Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.

³in za srečnejšega nego oboje sem štel njega, ki ga še ni bilo, ki še ni videl zlega dejanja, ki se godi pod solncem.

⁴Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.

⁴Tedaj sem videl ves trud in ves uspeh v delu, da zaradi tega zavidajo drug drugemu. Tudi to je ničemurnost in lovljenje vetra!

⁵Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:

⁵Bedak sklepa roke in jé svoje lastno meso.

⁶Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.

⁶Boljša je peščica s pokojem nego dve pesti, polni truda in lovljenja vetra.

⁷Опет видех таштину под сунцем:

⁷In obrnil sem se in sem videl ničemurnost pod solncem:

⁸Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.

⁸Samec je in nima druga, tudi nima sina, ne brata, a mnogemu trudu njegovemu ni konca; pri vsem tem se ne nasitijo bogastva oči njegove. Ne misli: Za koga se trudim in kratim duši svoji dobro? Tudi to je ničemurnost in prehudo opravilo.

⁹Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.

⁹Bolje je dvema nego enemu, ker imata dobro plačilo za svoj trud.

¹⁰Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.

¹⁰Zakaj če padeta, vzdigne tovariš tovariša; ali gorje samemu, ko pade in nima druga, da bi ga vzdignil!

¹¹Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?

¹¹Tudi kadar dva vkup ležita, se grejeta; a kako se hoče kdo zgreti, ko je sam?

¹²И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.

¹²In če enega siloma napadejo, se dva v bran postavita; in trojna vrvica se ne raztrga lahko.

¹³Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.

¹³Boljši ubog in moder deček nego star in bedast kralj, ki nima več toliko uma, da bi se dal posvariti.

¹⁴Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.

¹⁴Zakaj iz jetnišnice je prišel deček, da bi kraljeval, čeprav se je ubog rodil v kraljestvu njegovem.

¹⁵Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.

¹⁵Videl sem vse živeče, ki hodijo pod solncem, da so bili pri dečku, drugem, ki je imel stopiti na onega mesto;ni bilo konca vsemu tistemu ljudstvu, ki mu je bil na čelu; a potomci se ga ne bodo veselili. Res, tudi to je ničemurnost in lovljenje vetra.

¹⁶Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.

¹⁶ni bilo konca vsemu tistemu ljudstvu, ki mu je bil na čelu; a potomci se ga ne bodo veselili. Res, tudi to je ničemurnost in lovljenje vetra.