1После ових ствари дође Авраму реч Господња у утвари говорећи: Не бој се, Авраме, ја сам ти штит, и плата је твоја врло велика.
1Po teh dogodkih je prišla beseda GOSPODOVA Abramu v prikazni, rekoč: Ne boj se, Abram, jaz sem ti ščit, plačilo tvoje jako veliko.
2А Аврам рече Господе, Господе, шта ћеш ми дати кад живим без деце, а па коме ће остати моја кућа то је Елијезер овај Дамаштанин?
2Pa reče Abram: Gospod Jehova, kaj mi hočeš dati, ker jaz preminem brez otrok, in je on, ki bode posestnik hiše moje, Eliezer Damaščan?
3Још рече Аврам: Ето мени ниси дао порода, па ће слуга рођен у кући мојој бити мој наследник.
3Še reče Abram: Glej, meni nisi dal zaroda, in glej, moj domači hlapec bode dedič moj.
4А гле, Господ му проговори: Неће тај бити наследник твој, него који ће изаћи од тебе тај ће ти бити наследник.
4A glej, beseda GOSPODOVA mu reče: Ta ne bode dedič tvoj, marveč kateri pride iz osrčja tvojega, on bode dedič tvoj.
5Па га изведе напоље и рече му: Погледај на небо и преброј звезде, ако их можеш пребројати. И рече му: Тако ће ти бити семе твоје.
5Nato ga pelje na plano in veli: Ozri se zdaj proti nebu in seštej zvezde, če jih moreš sešteti; in mu reče: Tako bode seme tvoje.
6И поверова Аврам Богу, а Он му прими то у правду.
6In Abram je veroval GOSPODU in on mu je štel to za pravičnost.
7И рече му: Ја сам Господ, који те изведох из Ура халдејског да ти дам земљу ову да буде твоја.
7In mu reče: Jaz sem GOSPOD, ki sem te izpeljal iz Ura Kaldejcev, da ti dam to deželo, da jo posedeš.
8А он рече: Господе, Господе, по чему ћу познати да ће бити моја?
8In ko je rekel Abram: Gospod Jehova, po čem naj spoznam, da jo posedem?
9И рече му: Принеси ми јуницу од три године и козу од три године и овна од три године и грлицу и голупче.
9mu veli: Vzemi zame triletno telico in triletno kozo in triletnega ovna ter grlico in goloba mladiča.
10И он узе све то, и расече на поле, и метну све поле једну према другој; али не расече птице.
10Abram torej vzame zanj vse to, in ko je vsako žival prerezal po sredi, položi vsake polovico drugi polovici nasproti, ptic pa ni razpolovil.
11А птице слетаху на те мртве животиње; а Аврам их одгонише.
11Ko so pa ptice roparice planile na trupla ta, jih je Abram odganjal.
12А кад сунце беше на заласку, ухвати Аврама тврд сан, и гле, страх и мрак велик обузе га.
12In ko se je solnce nagibalo, se loti Abrama trdno spanje, in glej, strah in tema velika ga obideta.
13И Господ рече Авраму: Знај зацело да ће семе твоје бити дошљаци у земљи туђој, па ће јој служити, и она ће их мучити четири стотине година.
13In reče Gospod Abramu: Vedi za gotovo, da bodo potomci tvoji tujci v deželi, ki ni njihna, in jih bodo zasužnjili in jih stiskali štiristo let.
14Али ћу судити и народу коме ће служити; а после ће они изаћи с великим благом.
14A tudi narod, ki mu bodo sužnjevali, bom jaz sodil, in potem izidejo z blagom obilnim.
15А ти ћеш отићи к оцима својим у миру, и бићеш погребен у доброј старости.
15Toda ti odideš k očetom svojim v miru, pokopan boš v lepi starosti.
16А они ће се у четвртом колену вратити овамо; јер гресима аморејским још није крај.
16Oni pa se vrnejo sem v četrtem rodu; zakaj krivica Amorejcev ni dozdaj še dopolnjena.
17А кад се сунце смири и кад се смрче, гле, пећ се димљаше, и пламен огњени пролажаше између оних делова.
17In ko je solnce zatonilo in je bila trda noč, glej: peč kadeča in plamenica goreča, ki gre skozi med onimi deli.
18Тај дан учини Господ завет с Аврамом говорећи: Семену твом дадох земљу ову од воде мисирске до велике воде, воде Ефрата,
18Ta dan je sklenil GOSPOD zavezo z Abramom, govoreč: Semenu tvojemu sem dal to deželo od reke Egiptovske do one reke velike, reke Evfrata:
19Кенејску, кенезејску и кедмонејску,
19Kenejce in Kenizejce ter Kadmonce,
20И хетејску и ферезејску и рафајску,
20in Hetejce in Ferizejce ter Refaime,in Amorejce in Kanaance in Girgasejce ter Jebusejce.
21И аморејску и хананејску и гергесејску и јевусејску.
21in Amorejce in Kanaance in Girgasejce ter Jebusejce.