¹Тако се доврши небо и земља и сва војска њихова.

¹In tako so bila dodelana nebesa in zemlja in vsa njih vojska.

²И сврши Бог до седмог дана дела своја, која учини; и почину у седми дан од свих дела својих, која учини;

²In dodelal je Bog sedmi dan delo svoje, katero je bil storil, in počival je sedmi dan od vsega dela svojega, ki ga je bil storil.

³И благослови Бог седми дан, и посвети га, јер у тај дан почину од свих дела својих, која учини;

³In blagoslovil je Bog sedmi dan in ga posvetil, ker je ta dan počival od vsega dela svojega, ki ga je bil Bog ustvaril in storil.

⁴То је постање неба и земље, кад посташе, кад Господ Бог створи земљу и небо,

⁴To so početki nebes in zemlje, ko so bila ustvarjena, ob času, ko je GOSPOD [GOSPOD nam rabi namesto hebrejskega: Jehova.] Bog naredil zemljo in nebo;

⁵И сваку биљку пољску, докле је још не беше на земљи, и сваку травку пољску, докле још не ницаше; јер Господ Бог још не пусти дажда на земљу, нити беше човека да ради земљу,

⁵in ni bilo še nobenega bilja poljskega na zemlji, in vsa zelenjava poljska še ni bila pognala; ker ni bil GOSPOD Bog poslal dežja na zemljo, in ni bilo človeka, ki bi obdeloval zemljo;

⁶Али се подизаше пара са земље да натапа сву земљу.

⁶a sopar je vzhajal iz zemlje in namakal vse površje zemlje.

⁷А створи Господ Бог човека од праха земаљског, и дуну му у нос дух животни; и поста човек душа жива.

⁷Tedaj upodobi GOSPOD Bog človeka iz prahu zemeljskega in vdahne v nosnice njegove dih življenja, in tako je postal človek živa duša.

⁸И насади Господ Бог врт у Едему на истоку; и онде намести човека, ког створи.

⁸Zasadi pa GOSPOD Bog vrt v Edenu proti jutru in postavi vanj človeka, ki ga je bil upodobil.

⁹И учини Господ Бог, те никоше из земље свакаква дрвећа лепа за гледање и добра за јело, и дрво од живота усред врта и дрво од знања добра и зла.

⁹In stori Bog, da je pognalo iz tiste zemlje vsaktero drevje, prijetno očesu in dobro v jed, tudi drevo življenja sredi vrta in drevo spoznanja dobrega in hudega.

¹⁰А вода течаше из Едема натапајући врт, и оданде се дељаше у четири реке.

¹⁰In reka je tekla iz Edena močit ta vrt, in odtod se je delila in izlivala v štiri glavne reke:

¹¹Једној је име Фисон, она тече око целе земље евилске, а онде има злата,

¹¹Prvi je ime Pison, ta, ki obteka vso pokrajino Havilsko, kjer je zlato;

¹²И злато је оне земље врло добро; онде има и бдела и драгог камена ониха.

¹²in zlato tiste pokrajine je izvrstno; tam je bdelij in kamen oniks.

¹³А другој је реци име Геон, она тече око целе земље хуске.

¹³In ime drugi reki je Gihon, ta, ki obteka vso pokrajino Kuševo.

¹⁴А трећој је реци име Хидекел, она тече к асирској. А четврта је река Ефрат.

¹⁴In ime tretji reki Hidekel, ta, ki teče v ospredju Asirije. Reka četrta pa je Evfrat.

¹⁵И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да га чува.

¹⁵Vzame torej GOSPOD Bog človeka ter ga postavi na vrt Edenski, da bi ga obdeloval in ga varoval.

¹⁶И запрети Господ Бог човеку говорећи: Једи слободно са сваког дрвета у врту;

¹⁶In GOSPOD Bog zapove človeku, rekoč: Od vsega drevja s tega vrta prosto jej;

¹⁷Али с дрвета од знања добра и зла, с њега не једи; јер у који дан окусиш с њега, умрећеш.

¹⁷a od drevesa spoznanja dobrega in hudega, od tega ne jej: zakaj tisti dan, ko bodeš jedel od njega, gotovo zapadeš smrti!

¹⁸И рече Господ Бог: Није добро да је човек сам; да му начиним друга према њему.

¹⁸Reče pa GOSPOD Bog: Ni dobro biti človeku samemu; naredim mu pomoč njegove vrste.

¹⁹Јер Господ Бог створи од земље све звери пољске и све птице небеске, и доведе к Адаму да види како ће коју назвати, па како Адам назове коју животињу онако да јој буде име;

¹⁹Kajti GOSPOD Bog je bil upodobil iz prsti vse živali na polju in vse ptice pod nebom ter jih privedel k Adamu, da bi videl, kako bode imenoval posamezne; in s katerimkoli imenom bi jih klical Adam, vsaktero živo bitje, tako mu bodi ime.

²⁰И Адам надеде име сваком живинчету и свакој птици небеској и свакој звери пољској; али се не нађе Адаму друг према њему.

²⁰In Adam je imenoval z imeni vse živali in ptice pod nebom in vse zveri na polju; a za Adama ni se našla pomoč njegove vrste.

²¹И Господ Бог пусти тврд сан на Адама, те заспа; па му узе једно ребро, и место попуни месом;

²¹In GOSPOD Bog pošlje trdno spanje Adamu, in zaspi; in vzame mu eno izmed reber njegovih in vtakne meso na mesto njegovo.

²²И Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму, и доведе је к Адаму.

²²In GOSPOD Bog stvori iz tistega rebra, ki ga je vzel Adamu, ženo, in jo privede k Adamu.

²³А Адам рече: Сада ето кост од мојих кости, и тело од мог тела. Нека јој буде име човечица, јер је узета од човека.

²³Tedaj reče Adam: To je sedaj kost iz mojih kosti in meso iz mojega mesa; ta se bode imenovala Možinja, zato ker je vzeta iz moža.

²⁴Зато ће оставити човек оца свог и матер своју, и прилепиће се к жени својој, и биће двоје једно тело.

²⁴Zato zapusti mož očeta svojega in mater svojo in držal se bo žene svoje in bodeta v eno meso.Bila sta pa oba naga, Adam in žena njegova, a ni ju bilo sram.

²⁵А беху обоје голи. Адам и жена му, и не беше их срамота.

²⁵Bila sta pa oba naga, Adam in žena njegova, a ni ju bilo sram.