¹И Господ походи Сару, као што беше рекао и учини Господ Сари као што беше казао.

¹In GOSPOD je obiskal Saro, kakor je bil rekel, in storil je GOSPOD Sari, kakor je bil govoril.

²Јер затрудне и роди Сара Авраму сина у старости његовој у исто време кад каза Господ.

²Spočne namreč in porodi Sara Abrahamu sina, v starosti njegovi, v določeni čas, ki ga je bil povedal Bog.

³И Аврам надеде име сину који му се роди, ког му роди Сара, Исак.

³In Abraham je imenoval sina svojega, ki se mu je rodil, ki mu ga je porodila Sara, Izaka [T. j. smeh.]

⁴И обреза Аврам сина свог Исака кад би од осам дана, као што му заповеди Бог.

⁴In obreže Abraham Izaka, sina svojega, ko je imel osem dni, kakor mu je bil zapovedal Bog.

⁵А Авраму беше сто година кад му се роди син Исак.

⁵Imel je pa Abraham sto let, ko se mu je rodil Izak, sin njegov.

⁶А Сара рече: Бог ми учини смех; ко год чује, смејаће ми се.

⁶In Sara reče: Smeh mi je napravil Bog; kdorkoli bo slišal, smejal se bo z menoj vred.

⁷И рече: Ко би рекао Авраму да ће Сара дојити децу? Ипак му родих сина у старости његовој.

⁷Še reče: Kdo bi bil rekel Abrahamu: Dojila bo otroke Sara! in vendar sem porodila sina v starosti njegovi!

⁸А кад дете дорасте да се одбије од сисе, учини Аврам велику гозбу онај дан кад одбише Исака од сисе.

⁸In dete je raslo in je bilo odstavljeno; in Abraham napravi pojedino veliko v dan, ko je bil Izak odstavljen.

⁹И Сара виде сина Агаре Мисирке, која га роди Авраму, где се подсмева;

⁹In Sara je videla sina Agare Egipčanke, ki ga je bila rodila Abrahamu, da se posmehuje,

¹⁰Па рече Авраму: Отерај ову робињу са сином њеним, јер син ове робиње неће бити наследник с мојим сином, с Исаком.

¹⁰in reče Abrahamu: Spódi to deklo in njenega sina; kajti sin te dekle ne bode dedič s sinom mojim, z Izakom.

¹¹А то Авраму би врло криво ради сина његовог.

¹¹To pa se je silno hudo videlo Abrahamu zaradi sina njegovega.

¹²Али Бог рече Авраму: Немој да ти је криво ради детета и ради робиње твоје. Шта ти је год казала Сара, послушај; јер ће ти се у Исаку семе прозвати.

¹²A Bog veli Abrahamu: Ne zdi naj se ti hudo zaradi dečka in zaradi dekle tvoje; karkoli ti poreče Sara, poslušaj glas njen; zakaj v Izaku se ti bo imenovalo seme.

¹³Али ћу и од сина робињиног учинити народ, јер је твоје семе.

¹³Pa tudi sina te dekle razmnožim v narod, ker je seme tvoje.

¹⁴И Аврам устав ујутру рано, узе хлеба и мешину воде, и даде Агари метнувши јој на леђа, и дете, и отпусти је. А она отишавши луташе по пустињи вирсавској.

¹⁴Abraham torej vstane zgodaj tisto jutro, vzame kruha in meh vode ter izroči Agari in naloži na njeno ramo, in tudi dečka, pa jo odpravi. Šla je torej in tavala po puščavi Bersabejski.

¹⁵А кад неста воде у мешини, она баци дете под једно дрво,

¹⁵Ko pa ji je pošla voda iz meha, odloži dečka pod grmovje.

¹⁶Па отиде колико се може стрелом добацити, и седе према њему; јер говораше: Да не гледам како ће умрети дете. И седећи према њему стаде гласно плакати.

¹⁶In umakne se strani ter mu sede nasproti, tako daleč, kakor nese lok; dejala je namreč: Naj ne vidim, ko bo umiral deček. In njemu nasproti sedeč, je jokala naglas.

¹⁷А Бог чу глас детињи, и анђео Божји викну с неба Агару, и рече јој: Шта ти је Агаро? Не бој се, јер Бог чу глас детињи оданде где је.

¹⁷Slišal pa je Bog dečkov jok, in zakliče angel Božji Agari z neba ter ji reče: Kaj ti je, Agara? Ne boj se; zakaj Bog je čul dečkov glas tam, kjer je.

¹⁸Устани, дигни дете и узми га у наручје; јер ћу од њега учинити велик народ.

¹⁸Vstani, dvigni dečka in ga primi z roko svojo; kajti naredim ga za očeta naroda velikega.

¹⁹И Бог јој отвори очи, те угледа студенац; и отишавши напуни мешину воде, и напоји дете.

¹⁹Tedaj odpre Bog oči njene, da vidi studenec; in gre in napolni meh svoj z vodo in da dečku piti.

²⁰И Бог беше с дететом, те одрасте, и живеше у пустињи и поста стрелац.

²⁰In Bog je bil z dečkom, da je odrastel; bival pa je v puščavi in bil strelec z lokom.

²¹А живеше у пустињи Фарану. И мати га ожени из земље мисирске.

²¹In živel je v puščavi Paranski, in mati mu je dobila ženo iz Egiptovske dežele.

²²У то време рече Авимелех и Фихол војвода његов Авраму говорећи: Бог је с тобом у свему што радиш.

²²Zgodi se pa v tistem času, da ogovori Abimelek in Pikol, poveljnik vojske njegove, Abrahama, rekoč: Bog je s teboj v vsem, kar počenjaš.

²³Закуни ми се сада Богом да нећеш преварити мене ни сина мог ни унука мог него да ћеш добро онако како сам ја теби чинио и ти чинити мени и земљи у којој си дошљак.

²³Zdaj torej mi prisezi pri Bogu tukaj, da se mi ne bodeš lagal, ne sinu mojemu, ne vnuku mojemu, temuč da boš izkazoval enako prijaznost, kakršno sem izkazal jaz tebi, meni in deželi, v kateri gostuješ.

²⁴А Аврам рече: Хоћу се заклети.

²⁴In Abraham reče: Jaz prisežem.

²⁵Али Аврам прекори Авимелеха за студенац, који узеше на силу слуге Авимелехове.

²⁵Grajal pa je Abraham Abimeleka zaradi vodnjaka, ki so se ga bili siloma polastili hlapci Abimelekovi.

²⁶А Авимелех рече: Не знам ко је то учинио; нити ми ти каза, нити чух до данас.

²⁶Abimelek pa reče: Ne vem, kdo je to storil, dá, tudi ti mi nisi povedal, niti jaz nisem slišal o tem, razen danes.

²⁷Тада Аврам узе оваца и говеда, и даде Авимелеху, и ухвати веру међу собом.

²⁷In Abraham vzame čred in goved ter jih da Abimeleku; in obadva skleneta zavezo.

²⁸А Аврам одлучи седам јагањаца из стада.

²⁸Postavil pa je bil Abraham sedem mladih ovac od črede posebe.

²⁹А Авимелех рече Авраму: Шта ће оно седам јагањаца што си одлучио?

²⁹Zato reče Abimelek Abrahamu: Čemu tistih sedem mladih ovac, ki si jih postavil posebe?

³⁰А он одговори: Да примиш из моје руке оно седам јагањаца, да ми буде сведочанство да сам ја ископао овај студенац.

³⁰In on reče: Teh sedem mladih ovac prejmeš iz roke moje, in to mi bodi za pričevalo, da sem jaz izkopal ta vodnjak.

³¹Отуда се прозва оно место Вирсавеја, јер се онде заклеше обојица.

³¹Zato je imenoval tisti kraj Bersebo [T. j. Studenec prisege.], ker sta tam prisegla oba.

³²Тако ухватише веру на Вирсавеји. Тада се диже Авимелех и Фихол војвода његов, и вратише се у земљу филистејску.

³²In tako sta sklenila zavezo pri Bersebi; in vstane Abimelek in Pikol, poveljnik vojske njegove, ter se vrneta v pokrajino Filistejsko.

³³А Аврам посади луг на Вирсавеји, и онде призва име Господа Бога Вечног.

³³Abraham pa zasadi tamarisko pri Bersebi, in klical je tam ime GOSPODA, večnega Boga mogočnega.In bival je kot tujec v deželi Filistejcev mnogo dni.

³⁴И Аврам живеше као дошљак у земљи филистејској много времена.

³⁴In bival je kot tujec v deželi Filistejcev mnogo dni.