¹После тога хтеде Бог окушати Аврама, па му рече: Авраме! А он одговори: Ево ме.

¹Zgodi se pa po teh dogodkih, da je Bog izkušal Abrahama, in mu reče: Abraham! On pa odgovori: Glej, tu sem.

²И рече му Бог: Узми сада сина свог, јединца свог милог, Исака, па иди у земљу Морију, и спали га на жртву тамо на брду где ћу ти казати.

²In mu veli: Vzemi sedaj sina svojega, edinca svojega, ki ga ljubiš, Izaka, in pojdi v deželo Morijo, ter daruj mi ga tam v žgalno daritev vrhu ene onih gor, ki ti jo bom povedal.

³И сутрадан рано уставши Аврам осамари магарца свог, и узе са собом два момка и Исака сина свог; и нацепавши дрва за жртву подиже се и пође на место које му каза Бог.

³Vstane torej Abraham zgodaj tisto jutro, osedla osla svojega ter vzame dva hlapcev svojih s seboj in Izaka, sinu svojega. In nakolje drv za žgalno daritev, vstane ter odrine v kraj, o katerem mu je bil Bog povedal.

⁴Трећи дан подигавши очи своје Аврам угледа место из далека.

⁴Tretji dan povzdigne Abraham oči in ugleda tisti kraj oddaleč.

⁵И рече Аврам момцима својим: Останите ви овде с магарцем, а ја и дете идемо онамо, па кад се помолимо Богу, вратићемо се к вама.

⁵In Abraham zapove hlapcema: Ostanita tukaj z oslom, jaz pa in deček pojdeva do tja, in ko odmoliva, se vrneva k vama.

⁶И узевши Аврам дрва за жртву напрти Исаку сину свом, а сам узе у своје руке огња и нож; па отидоше обојица заједно.

⁶In Abraham vzame drva za žgalno daritev, jih naloži Izaku, sinu svojemu, v roko svojo pa vzame ogenj in nož; tako sta šla oba skupaj.

⁷Тада рече Исак Авраму оцу свом: Оче! А он рече: Шта је, сине! И рече Исак: Ето огња и дрва, а где је јагње за жртву?

⁷Ogovori pa Izak Abrahama, očeta svojega, in reče: Oče moj! On veli: Tu sem, sin moj! In reče: Glej, ogenj in drva, a kje je jagnje za žgalno daritev?

⁸А Аврам одговори: Бог ће се, синко, постарати за јагње себи на жртву. И иђаху обојица заједно.

⁸Abraham pa reče: Bog si preskrbi jagnje za žgalno daritev, sin moj. In tako sta šla oba skupaj.

⁹А кад дођоше на место које му Бог каза, Аврам начини онде жртвеник, и метну дрва на њ, и свезавши Исака сина свог метну га на жртвеник врх дрва;

⁹Ko sta pa prišla na tisti kraj, ki mu ga je bil povedal Bog, postavi ondi Abraham oltar ter razloži drva, in zveže Izaka, sina svojega ter ga položi na oltar nad drva.

¹⁰И измахну Аврам руком својом и узе нож да закоље сина свог.

¹⁰In iztegne Abraham roko svojo in prime za nož, da bi zaklal sina svojega.

¹¹Али анђео Господњи викну га с неба, и рече: Авраме! Авраме! А он рече: Ево ме.

¹¹Ali angel GOSPODOV mu zakliče z neba ter reče: Abraham, Abraham! On pa reče: Tu sem!

¹²А анђео рече: Не дижи руку своју на дете, и не чини му ништа; јер сада познах да се бојиш Бога, кад ниси пожалио сина свог, јединца свог, мене ради.

¹²In veli: Ne iztezaj roke svoje na dečka in nič mu ne stori: kajti sedaj sem spoznal, da se bojiš Boga, ker mi nisi odrekel sinú svojega, edinca svojega.

¹³И Аврам подигавши очи своје погледа; и гле, ован иза њега заплео се у чести роговима; и отишавши Аврам узе овна и спали га на жртву место сина свог.

¹³In Abraham povzdigne oči in pogleda, in glej, oven je za njim, z rogovi zapleten v trnje. Šel je torej Abraham ter vzel ovna in ga daroval v žgalno daritev namesto sina svojega.

¹⁴И назва Аврам оно место Господ ће се постарати. Зато се и данас каже: На брду, где ће се Господ постарати.

¹⁴Zato je imenoval Abraham tisti kraj Jehova jire [T. j. GOSPOD preskrbi.], odtod se govori do dandanes: Na gori GOSPODOVI se preskrbi.

¹⁵И анђео Господњи опет викну с неба Аврама.

¹⁵In zakliče angel GOSPODOV Abrahamu vdrugič z neba

¹⁶И рече: Собом се заклех, вели Господ: кад си тако учинио, и ниси пожалио сина свог, јединца свог,

¹⁶in reče: Pri sebi samem prisegam, govori GOSPOD: Ker si to storil in mi nisi odrekel sinu svojega, edinca svojega,

¹⁷Заиста ћу те благословити и семе твоје веома умножити, да га буде као звезда на небу и као песка на брегу морском; и наследиће семе твоје врата непријатеља својих;

¹⁷te bom obiloma blagoslovil in silno pomnožil seme tvoje, kakor zvezde na nebu in kakor pesek ob morskem obrežju, in seme tvoje bo v last imelo vrata sovražnikov svojih;

¹⁸И благословиће се у семену твом сви народи на земљи, кад си послушао глас мој.

¹⁸in blagoslovljeni bodo vsi narodi zemlje v semenu tvojem, ker si poslušal moj glas.

¹⁹Тада се Аврам врати к момцима својим, те се дигоше, и отидоше заједно у Вирсавеју, јер Аврам живеше у Вирсавеји.

¹⁹In Abraham se vrne k hlapcema, in vstanejo ter gredo skupaj v Bersebo. In bival je Abraham v Bersebi.

²⁰После тога јавише Авраму говорећи: Гле, и Мелха роди синове брату твом Нахору:

²⁰In zgodi se po teh dogodkih, da so sporočili Abrahamu: Glej, porodila je tudi Milka sinove Nahorju, bratu tvojemu:

²¹Уза првенца и Вуза брата му, и Камуила, оца Арамовог,

²¹Uza, prvenca njegovega, in Buza, brata njegovega, in Kemuela, očeta Aramovega,

²²И Хазада и Азава и Фалдеса и Јелдафа и Ватуила.

²²in Keseda in Hazona in Pildasa in Jidlafa in Betuela.

²³А Ватуило роди Ревеку. Осам их роди Мелха Нахору брату Аврамовом.

²³Betuel pa je rodil Rebeko; teh osem je porodila Milka Nahorju, Abrahamovemu bratu.Priležnica pa njegova, ki ji je ime Reuma, je tudi rodila Tebaha in Gahama in Tahasa in Maaka.

²⁴И иноча његова, по имену Ревма, роди и она Тавека и Гама и Тохоса и Моха.

²⁴Priležnica pa njegova, ki ji je ime Reuma, je tudi rodila Tebaha in Gahama in Tahasa in Maaka.